Википедија

Ford

Ford Motor kompanija (engl. Ford Motor Company) američki je multinacionalni proizvođač automobila, osnovao ga je Henri Ford u gradu Detroitu u saveznoj državi Mičigen 16. juna 1896. godine.

Ford Motor Company
javno
Berzni simbol
Industrijaautomobilska
Osnovano16. jun 1903. god.; pre 120 godina (1903-06-16)
Detroit, Mičigen, SAD
PrethodnikHenry Ford Company
OsnivačHenri Ford
SedišteDirborn, Mičigen, SAD
Proizvodiautomobile
PrihodRast 176,2 mlrd. dolara (2023)
Operativni prihod
Rast 5,46 mlrd. dolara (2023)
ProfitRast 4,33 mlrd. dolara (2023)
Ukupna aktivaRast 273,3 mlrd. dolara (2023)
Ukupan kapitalPad 42,80 mlrd. dolara (2023)
Broj zaposlenih
177.000 (2023)
Veb-sajtwww.ford.com,%20www.ford.com
Fusnote
[1][2][3][4][5]

Ford je proizvodnju započeo kvadrisajklom (engl. Ford Quadricycle) lansiran 1895., pokretanim motorom s 8 konjskih snaga. Kompanija je uvela veliki preokret u masovnu proizvodnju automobila koristeći ideje Eli Vitnija o proizvodnoj traci i zamjenskim dijelovima, što je omogućilo jeftinije sklapanje automobila i veću pouzdanost. U ranim godinama kompanija je proizvodila male količine automobila u fabrici koja se nalazila u Detroitu, a dvoje ili troje ljudi radilo je na automobilima ugrađujući dijelove naručene od drugih proizvođača.

Godine 1908, pojavio se poznati model T, a 1913. razvijena je tehnika potrebna za pokretnu proizvodnu traku, te je Ford proizvodio 50% svih automobila u Sjedinjenim Državama. Do pojave Forda, automobili su većinom bili zanatski ili maloserijski proizvod, te je njihova cena bila izvan dosega mnogih.

Ford je 2015. godine bio drugi najveći proizvođač automobila u SAD iza Dženeral motorsa sa skoro 6,4 miliona jedinica, a peti u svetu iza Tojote, Folksvagen grupe, Hjundai-Kija grupe i Dženeral motorsa.[6]

Koncern je dioničko društvo od 1955. godine, a trenutačno ima sedište u Dirbornu u saveznoj državi Mičigen. 18. oktobar 2003. tamo je proizvedeno ukupno 300 milionito Fordovo vozilo, a bio je to tamnocrveni Ford mustang u kabrioletskoj verziji.

Osim marke Ford, koncernu pripadaju i Linkoln i brazilski proizvođač terenskih automobila Troler. Nekada su Fordu pripadali i Aston Martin, Jaguar, Lend Rover, Volvo i Mazda. Fordove podružnice su bili Edsel, Kontinental, Merkjuri, Merkur, Meteor i FPV (Ford Performance Vehicles). Sedište za evropski razvojni centar Forda je u Kelnu, u Nemačkoj.

Istorija uredi

 
Ford model Pilot iz 1903. godine u Muzeju automobila u Beogradu.

Preduzeće je počelo sa radom u maloj fabrici koja je bila adaptirana od vagona u Detroitu 16. juna 1903. godine. Imovina preduzeća sastojala se od alata, instrumenata, mašina, planova, specifikacija, nacrta, patenata, nekoliko modela i 28.000 dolara gotovine, koju su uložila dvanaestorica investitora.

Zajedno s Henrijem Fordom, prvi akcionari ove mlade korporacije bili su trgovac ugljem, njegov knjigovođa i bankar, dvojica braće koja su imala radionicu i izrađivala motore, stolar, dva advokata, službenik, vlasnik galanterijske radnje i čovek koji je gradio vetrenjače i pravio vazdušne pištolje.

 
Fordov model A iz 1903
 
Ford, model A iz 1930. godine

Prvi automobil koji je bio ponuđen na prodaju opisan je kao najsavršeniji motor na tržištu i tako jednostavan da bi i petnaestogodišnjak mogao da upravlja njime. Prvi automobil prodat je dr E. Fenigu iz Čikaga, koji je automobil kupio mesec dana nakon osnivanja preduzeća, na ogromno zadovoljstvo zabrinutih akcionara koji su nervozno zagledali saldo koji se smanjio na 223 dolara. Sledećih pet godina mladi Henri Ford, prvo kao glavni inženjer a kasnije kao predsednik, usmeravao je sve razvojne i proizvodne programe, koji su 1905. godine bili premešteni iz iznajmljenih prostorija na Mak Aveniji u Detroitu u mnogo veću zgradu u ulici Piket i Bobijen.

Ukupno 1,700 automobila, ranih modela A, izašlo je iz stare fabrike tokom prvih 15 meseci rada. Između 1903. i 1908. godine Henri Ford i njegovi inženjeri grozničavo su prošli kroz 19 slova abecede od modela A do modela S. Neki od tih automobila bili su eksperimentalni i nikad nisu izašli u javnost. Neki su imali dva cilindra, neki četiri, a jedan je imao šest; neki su imali pogon preko lanca, a neki preko vratila, a u dva motor je bio smešten ispod vozačevog sedišta. Verovatno je jedan od najuspešnijih automobila bio model N - mali, lagan, imao je motor sa četiri cilindra i tržišnu cenu od 500 dolara. Model K, limuzina sa šest cilindara vredna 2.500 dolara, slabo se prodavala.

 
Ford model T

Neuspeh modela K, zajedno s Fordovim insistiranjem da budućnost preduzeća leži u proizvodnji ne previše skupih automobila za široko tržište, prouzrokovali su netrpeljivost između Forda i Aleksandra Malkomsona, detroitskog trgovca ugljem, koji je bio ključan u podizanju inicijalnih 28.000 dolara. Malkomson je napustio kompaniju, a Ford je stekao dovoljno svojih akcija da poveća udeo na 58,5%. Postao je predsednik 1906. godine, nasledivši posle njegove smrti Džona S. Greja, detroitskog bankara. Nesuglasice između akcionara nisu međutim ugrozile budućnost mladog preduzeća ni izbliza kao što je to učinio Džordž Selden. Selden je imao patent na drumske lokomotive, koje su pokretane motorima sa unutrašnjim sagorevanjem. Da bi zaštitio svoj patent, formirao je snažan sindikat za izdavanje licence odabranim proizvođačima, kako bi izvukao proviziju za svaku kočiju bez konja napravljenu ili prodatu u Americi. Kapija fabrike u Mak Aveniji tek se bila otvorila kada je Seldenov sindikat tužio Ford motor kompaniju koja je hrabro ušla u posao bez Seldenove licence. Druge, jače automobilske kompanije radije su plaćale proviziju nego da rizikuju sukob sa Seldenovim sindikatom. Henri Ford je međutim bio je uveren da patent Džordža B. Seldena na sva vozila sa unutrašnjim sagorevanjem nije važeći i da se tome treba suprotstaviti. Zato su Ford i partneri odlučili da uđu u spor. Osam godina kasnije, 1911. godine, nakon skupog i neverovatno složenog sudskog postupka, preduzeće Ford dobilo je bitku koja je i njega i celu rastuću automobilsku industriju oslobodilo te pretnje daljem razvoju.

Početak masovne proizvodnje uredi

Do kraja 1913. godine, preduzeće Ford Motor Kompanu proizvodilo je polovinu svih automobila u Sjedinjenima Američkim Državama. Da bi zadovoljio potražnju, Ford je pokrenuo masovnu proizvodnju u fabrici. Razmišljao je da ukoliko svaki radnik ostane na jednom mestu sa jednim tačno određenim zadatkom, automobil će biti oblikovan znatno brže ukoliko se kreće od odeljenja do odeljenja i na taj način bi se uštedeli mnogi uloženi radni sati.

 
Pokretna traka (1913)

Kako bi isprobao tu teoriju, u leto 1913. godine konopcem i vitlom vukli su šasiju po podu fabrike u Hajlend Parku, u Mičigenu. Model T izlazio je s pokretne trake svakih 10 sekundi svakog radnog dana.

Henri Ford uzburkao je svet 5. januara 1914. godine najavivši minimalnu nadnicu od 5 dolara dnevno – više nego dvostruko od postojeće minimalne nadnice.

Ford je rezonovao da se sa sada mogućom velikom proizvodnjom jeftinijih automobila, može više prodati ukoliko ih i radnici mogu kupiti. Svoju odluku da radni dan od osam sati plati 5$ smatrao je najboljim potezom koji je ikada napravio. “Mogu da pronađem metod proizvodnje koji će omogućiti visoke nadnice,” rekao je. Ako smanjite nadnice, upravo ste smanjili broj svojih kupaca.

Model T počeo je ruralnu revoluciju. Dan za 5$ i filozofija koja se krila iza toga, počeli su i socijalnu revoluciju. Pokretna traka počela je industrijsku revoluciju.

U svojih 19 godina proizvodnje, Model T doživeo je proizvodnju i prodaju 15.007,033 automobila samo u Sjedinjenim Državama. Preduzeće Ford Motor Kompanu čvrsto se ustoličilo kao gigantski industrijski kompleks koji se proširio širom sveta. Tokom tih godina intenzivnog širenja, preduzeće je doživelo:

  • preseljenje u veće postrojenje u Hajlend Park, u Mičigen (1910)
  • otvaranje prve podružnice u Kanzas Sitiju, u Misuriju (1911)
  • uspostavu novih postrojenja u Filadelfiji, Mineapolisu, Long Ajlend Sitiju i Bafalu, kako bi išla ukorak sa potražnjom za vozilima (1913)
  • početak proizvodnje kamiona i traktora (1917)
  • početak izgradnje ogromnog kompleksa Roudž u Dirbornu, Mičigen (1917)
  • masovnu proizvodnju poznatih podmornica iz Prvog svjetskog rata, Igl bouts (1918)
  • prelaz u potpuno vlasništvo Henri Forda i njegovog sina Edsela, koji je nasledio oca na mestu predsednika (1919)
  • kupovinu preduzeća Linkoln motor kompani (1922)
  • proizvodnju prvog od 196 Fordovih aviona sa tri motora koje je koristila prva američka komercijalna avio-kompanija (1925)

Do 1927. godine, vreme je pregazilo Model T. Poboljšan, ali u osnovi nepromenjen toliko godina, gubio je tlo pred novim, moćnijim motorima koje je nudila konkurencija. 31. maja, Fordova postrojenja u celoj zemlji zatvorila su se na 6 meseci kako bi preoblikovali novi Model A.

Model A bio je poboljašan automobil u svakom pogledu. Više od 4.500.000 automobila u nekoliko varijanti i boja, vozilo se nacionalnim putevima izmedu 1927. i 1931. godine.

Međutim, Model A je konačno izbačen zbog potražnje za još luksuznijim i još jačim automobilima.

Preduzeće Ford Motor Kompanija bilo je spremno za to svojim novitetom – prvim V-8 – koji je predstavljen javnosti 1. aprila 1932. godine. Ford je bilo prvo preduzeće u istoriji koje je uspešno proizvelo V-8 u jednom komadu. Stručnjaci su uveravali Forda da to nije moguće. Mnogo godina je proteklo pre nego što su Fordovi konkurenti naučili kako da proizvedu pouzdan V-8. U međuvremenu, Fordov automobil i njegov snažan motor postali su favoriti Amerikanaca svesnih sportskih performansi.

Proizvodnja putničkih automobila iznenada je obustavljena 1942. godine kada je preduzeće bilo prisiljeno da sve svoje kapacitete stavi na raspolaganje ratnoj proizvodnji. Iniciran od strane Edsela Forda, veliki ratni program proizveo je 8.600 bombardera Konsolidejtid B-24 Liberejtor sa četiri motora, 57.000 avionskih motora i više od 250.000 tenkova, protivtenkovskih borbenih vozila i ostale ratne opreme za manje od tri godine.

Vlasništvo uredi

Aktuelno vlasništvo uredi

Poreklo Marke Uspost. U vlasništvu od: Tržišta
  SAD Ford 1903. 1903. Globalno
  SAD Linkoln 1917. 1922. Severna Amerika, Srednji istok, Kina, Južna Koreja

Nekadašnje vlasništvo uredi

Poreklo Marke Godine Tržišta Sudbine
  SAD Kontinental 1956. – 1986. Severna Amerika Prekinuto
  SAD Edsel 1957. – 1960. Severna Amerika Prekinuto
  SAD Fordson 1917. – 1964. Severna Amerika, Irska, UK Prekinuto
  SAD Merkjuri 1939. – 2011. Severna Amerika, Srednji istok Prekinuto
  SAD Merkur 1985. – 1989. Severna Amerika Prekinuto
  AUS FPV 2002. – 2014. Australija Prekinuto
  BRA Troler 2007. – 2021. Brazil Ugašena kompanija, fabrika koju je zatvorio Ford Brazil
  JPN Mazda 1974. – 2015. Globalno Prodate akcije
  ŠVE/  FRA Volvo/Reno 1999. – 2010./2001. – 2010. Globalno/Evropa Prodati Džiliju
  UK Aston Martin 1989. – 2007. Globalno Prodato privatnom konzorcijumu
  UK Jaguar 1989. – 2008. Globalno Prodat Tata Motors-u
  UK Lend Rover 2000. – 2008. Globalno Prodat Tata Motors-u
  ITA De Tomaso 1971. – 1974. Globalno Prodat Alehandru de Tomasu
  ITA Moto Guci 1973. – 1974. Globalno Prodat Alehandru de Tomasu
  ITA Beneli 1972. – 1974. Globalno Prodat Alehandru de Tomasu
  KAN Meteor 1949. – 1976. Kanada Prekinuto
  KAN Monark 1946. – 1961. Kanada Prekinuto
  KAN Frontenak 1960. Kanada Prekinuto

Modeli uredi

Sadašnji modeli uredi

Nekadašnji modeli uredi

Reference uredi

  1. ^ „Ford Motor Company 2021 Annual Form 8-K Report” (PDF). cloudfront.net. 31. 12. 2021. Pristupljeno 4. 2. 2022. 
  2. ^ „Ford Motor Company 2023 Annual Report (Form 10-K)”. U.S. Securities and Exchange Commission. 7. 2. 2024. Pristupljeno 11. 2. 2024. 
  3. ^ „Ford Motor Company: Shareholders, managers and business summary”. 4-Traders. France. Arhivirano iz originala 18. 7. 2018. g. Pristupljeno 15. 5. 2016. 
  4. ^ Rogers, Christina (12. 5. 2016). „Shareholders Again Back Ford Family”. The Wall Street Journal. Arhivirano iz originala 30. 9. 2019. g. Pristupljeno 16. 9. 2016. 
  5. ^ Howard, Phoebe Wall (2. 3. 2022). „Ford reveals radical plan to restructure automaker into three business units”. Detroit Free Press. Pristupljeno 3. 3. 2022. 
  6. ^ „Svetska rang lista proizvođača automobila 2015. godine” (PDF). oica.net. Pristupljeno 18. 03. 2017. 

Literatura uredi

  • Bak, Richard. Henry and Edsel: The Creation of the Ford Empire (2003)
  • Bardou; Jean-Pierre, Jean-Jacques Chanaron, Patrick Fridenson, and James M. Laux. The Automobile Revolution: The Impact of an Industry University of North Carolina Press, 1982
  • Batchelor, Ray. Henry Ford: Mass Production, Modernism and Design Manchester U. Press, 1994
  • Bonin, Huber et al. Ford, 1902–2003: The European History 2 vol Paris. 2003. ISBN 2-914369-06-9. scholarly essays in English on Ford operations in Europe; reviewed in Len Holden, Len. "Fording the Atlantic: Ford and Fordism in Europe" in Business History Volume 47, #January 1, 2005 pp. 122–127
  • Bowman, Timothy J. Spirituality at Work: An Exploratory Sociological Investigation of the Ford Motor Company. London School of Economics and Political Science, 2004
  • Brinkley, Douglas G. Wheels for the World: Henry Ford, His Company, and a Century of Progress (2003)
  • Brinkley, Douglas. "Prime Mover". . American Heritage. 54 (3): 44—53. 2003.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć). on Model T
  • Bryan, Ford R. (1993). Henry's Lieutenants. ISBN 0-8143-2428-2. 
  • Bucci, Federico. Albert Kahn: Architect of Ford Princeton Architectural Press, 1993
  • Cabadas, Joseph P. River Rouge: Ford's Industrial Colossus (2004), heavily illustrated
  • Dempsey, Mary A. "Fordlandia' . Michigan History. 78 (4): 24—33. 1994.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć). Ford's rubber plantation in Brazil
  • Flink, James. America Adopts the Automobile, 1895–1910 MIT Press, 1970
  • Foster, Mark S. "The Model T, The Hard Sell, and Los Angeles Urban Growth: The Decentralization of Los Angeles During the 1920s." Pacific Historical Review 44.4 (November 1975): 459–84
  • David Halberstam, The Reckoning (1986) detailed reporting on the crises of 1973-mid-1980s
  • Iacocca, Lee and William Novak. Iacocca: An Autobiography (1984)
  • Jacobson, D. S. "The Political Economy of Industrial Location: the Ford Motor Company at Cork 1912–26." Irish Economic and Social History [Ireland] 1977 4: 36–55. Ford and Irish politics
  • Lacey, Robert "Ford: The Men and the Machine" (Heinnemann, London) 0 414 401027 (1986)
  • Levinson, William A. (2002). Henry Ford's Lean Vision: Enduring Principles from the First Ford Motor Plant. Taylor & Francis. ISBN 1-56327-260-1. 
  • Kuhn, Arthur J. GM Passes Ford, 1918–1938: Designing the General Motors Performance-Control System. Pennsylvania State University Press, 1986
  • Magee, David. Ford Tough: Bill Ford and the Battle to Rebuild America's Automaker (2004)
  • Maxton, Graeme P. and John Wormald, Time for a Model Change: Re-engineering the Global Automotive Industry (2004)
  • May, George S. A Most Unique Machine: The Michigan Origins of the American Automobile Industry Eerdman's, 1975
  • Maynard, Micheline. The End of Detroit: How the Big Three Lost Their Grip on the American Car Market (2003)
  • McIntyre, Stephen L. (2000). „The Failure of Fordism: Reform of the Automobile Repair Industry, 1913-1940”. Technology and Culture. 41 (2): 269—299. S2CID 109379833. doi:10.1353/tech.2000.0075. . repair shops rejected flat rates
  • Nevins, Allan; Frank Ernest Hill (1954). Ford: The Times, The Man, The Company. New York: Charles Scribners' Sons. 
  • Nevins, Allan; Frank Ernest Hill (1957). Ford: Expansion and Challenge, 1915–1933. New York: Charles Scribners' Sons. 
  • Nevins, Allan; Frank Ernest Hill (1962). Ford: Decline and Rebirth, 1933–1962. New York: Charles Scribners' Sons. 
  • Rubenstein, James M. The Changing U.S. Auto Industry: A Geographical Analysis Routledge, 1992
  • Shiomi, Haruhito and Kazuo Wada. Fordism Transformed: The Development of Production Methods in the Automobile Industry Oxford University Press, 1995
  • Sorensen, Charles E.; with Williamson, Samuel T. (1956), My Forty Years with Ford, New York, New York, USA: Norton, LCCN 56010854 . Various republications, including ISBN 9780814332795.
  • Studer-Noguez; Isabel. Ford and the Global Strategies of Multinationals: The North American Auto Industry Routledge, 2002
  • Tedlow, Richard S. "The Struggle for Dominance in the Automobile Market: the Early Years of Ford and General Motors" Business and Economic History 1988 17: 49–62. Ford stressed low price based on efficient factories but GM did better in oligopolistic competition by including investment in manufacturing, marketing, and management
  • Thomas, Robert Paul (1969). „The Automobile Industry and its Tycoon”. Explorations in Entrepreneurial History. 6 (2): 139—157. . argues Ford did NOT have much influence on US industry
  • Watts, Steven. The People's Tycoon: Henry Ford and the American Century (2005)
  • Wik, Reynold M. Henry Ford and Grass-Roots America. University of Michigan Press, 1972. impact on farmers
  • Wilkins, Mira and Frank Ernest Hill, American Business Abroad: Ford on Six Continents Wayne State University Press, 1964
  • Williams, Karel; Haslam, Colin; Williams, John (1992). „Ford versus 'Fordism': The Beginning of Mass Production?”. Work, Employment & Society. 6 (4): 517—555. S2CID 154726310. doi:10.1177/095001709264001.  , stress on Ford's flexibility and commitment to continuous improvements.

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ford&oldid=27783480”