Herbarium Pancicianum
Herbarium Pancicianum je herbarijum koju je 1860. godine Josif Pančić poklonio Beogradskom Liceju i ta godina se uzima kao godina osnivanja prvog Herbarijuma u Srbiji. Danas je inicijalni deo Herbarijuma Instituta za botaniku i Botaničke bašte Jevremovac, Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, jednog od najznačajnijih i najbogatijih herbarijuma u jugoistočnoj Evropi.[1] Postojanje Pančićevog herbarijuma dugo je u svetu bilo pod znakom pitanja, jer se mislilo da je nestao.[2]
Istorija uredi
Sakupljanje, presovanje i proučavanje biljaka Josif Pančić je započeo još kao srednjoškolac u Hrvatskoj. Dolaskom u Srbiju 1846. godine, nastavlja svoj prosvetno-naučni rad i 1860. godine ustupa Liceju svojih prvih 80 svežnjeva ispresovanih biljaka, sakupljenih tokom 25 godina na putovanjima ili dobijenih razmenom za drugim evropskim centrima. Najveći broj biljaka iz ove kolekcije potiče sa područja Banata i Srema, a sama kolekcija sadrži oko 6000 različitih vrsta koje čine tri četvrtine čitave evropske flore, odnosno više od 20.000 primeraka.[1]
U prvobitnom Pančićevom herbaru, prema svedočenju njegovog tadašnjeg učenika Živojina Jurišića, bilo je „samo 80 svežnjeva sasušenih biljaka”, a skoro tri decenije kasnije, koliko je Pančić još poživeo, „282 svežnja presovanih biljaka koje su bile smeštene u 9 velikih dvokrilnih ormana”. U 270 svežnjeva, piše Jurišić, bile su razrađene samo biljke iz kola cvetonoša a u 12 svežnjeva biljke iz sva tri kola bescvetnica. U tom herbaru najvažnije su biljke iz Srbije, Crne Gore, Banata i Bugarske, koje je Pančić „lično skupio i proučio”, među kojima i veliki broj za nauku novih biljnih vrsta. „Ali u tom velikoškolskom herbaru, jedinstvenom na Balkanskom poluostrvu”, naglašava, „prikupljene su i čuvane mnogobrojne raznorodne i raznovrsne biljke evropske, neophodne za upoređivanje i kritičko proučavanje pojedinih rodova i vrsta”.[3]
Koliko je ova zbirka vredela i naročito koliko je samom Pančiću značila, može se videti iz pisma upućenom Ministarstvu prosvete 1860. godine:
| „ | Glavni pak rezultat mojih malte ne 25 godišnjih trudova je velika zbirka bilja od 6.000 fela — tri četvrtine cele flore Evrope ujedno sa duplikatima više od 20.000 ekzemplara koje sam po raznim putovanjima zbrao ili ih putem zamene iz Germanije, Italije Francuske, Španije, Grecije i Južne Rusije dobijao... Ja sam ovu zbirku od postanka njenog Srbstvu namenio i ja ću je srbskom Liceju ustupiti čim mi visoko Praviteljstvo molbu uvaži te mi bar od česti moje troškove nadoknadi. Moj herbar vredi ako se srednja cena uzme oko 5 000 franaka... No kako ta suma ne stoji u srazmeri sa mojim trudovima i troškovima i kako ja dopunjenje te zbirke smatram kao glavni zadatak svoga života, kao što je ona jedina tekovina mojih boljih godina, to se ja dok sam živ s njom rastati neću...[4] | ” |
Osiromašenje kolekcije uredi
Herbarium Pancicianum danas je smešten u 162 kutije. Sadrži 743 roda vaskularnih biljaka zastupljenih u našoj flori i 15.377 pojedinačnih herbarskih listova. U svom pismu iz 1860. Pančić navodi više od 20.000 primeraka, a na svom herbarijumu radio je još narednik 26 godina. Ove činjenice naučnike navode na potvrdu pretpostavki da je ova zbirka dobrim delom osiromašena, a razlozi za to nisu poznati. Nedostaju mahovine, za koje je poznato da ih je Pančić sakupljao i slao na determinaciju biologu Ernestu Hampeu (koji ih verovatno Pančiću nije vratio[3]), zatim alge, gljive i lišajevi. Pančićeva biografkinja Danka Mitranović, u knjizi Pančićev život, navodi da se iz Pančićeve prepiske sa Hampeom moglo zaključiti da je u Pančićevom herbaru pored mahovina bilo lišajeva i algi, naročito hara (Characeae). Verovatno je taj materijal Pančić poslao stranim naučnicima na determinaciju, a danas ga u njegovoj zbirci nema. Osim toga, Pančić je svoje uzorke poklanjao drugim srpskim obrazovnim institucijama.[5]
Herbarium Pancicianum sadrži i 289 herbarskih listova sa etiketama koje su teško čitljive ili neprecizne, tako da nije moguće sa sigurnošću utvrditi o kom je lokalitetu reč, kao i 82 herbarska lista s Pančićevim etiketama, ali bez biljaka. U zbirci je prisutno 5.332 različita biljna taksona nivoa vrste i nižih sistematskih kategorija.[3]
Značaj uredi
Herbarska zbirka Josifa Pančića predstavlja neiscrpan izvor za bolje upoznavanje biljnog sveta Srbije, pa i šireg područja Balkana. U njoj se mogu naći brojni podaci o rasprostranjenosti čak i onih vrsta koje su danas iščezle, ili su na granici iščezavanja. Osim toga, u zbirci se nalazi i određeni broj primeraka biljaka koje je Pančić opisao kao nove za nauku i koje predstavljaju holotipove (originalni primerci, na osnovu kojih je neka vrsta ili podvrsta opisana kao nova za nauku). Ovo su ujedno i najznačajniji primerci u njegovom herbaru.
Osim istraživačima, Pančićev herbarijum služi za edukaciju učenika i studenata, a dostupan je i zainteresovanim građanima koji tu mogu da vide mnoge vrste koje se danas u prirodi ne mogu naći.[2]
Novootkrivene vrste uredi
U kolekciji Herbarium Pancicianum nalaze se mnogi holotipovi — prvi herbarski primerci biljnih vrsta. Prema mišljenju dr Snežane Vukojičić, rukovodioca Herbarijuma Univerziteta u Beogradu, upravo ove biljke koje je Pančić, sam ili sa svojim najbližim saradnicima Robertom de Vizianijem i Savom Petrovićem, opisao kao nove taksone za nauku — ukupno 91 ovakav herbarski primerak. Skoro polovina ovih biljaka su priznate od strane naučne javnosti kao „dobre” vrste. Među njima su:
- Allium melanantherum Pančić,
- Campanula secundiflora Vis. et Pančić,
- Eryngium serbicum Pančić,
- Geum bulgaricum Pančić,
- Ramonda nathaliae Pančić et Petrović (Natalijina ramonda),
- Ramonda serbica Pančić (srpska ramonda),
- Tragopogon pterodes Pančić ap. Petrović,
- Potentilla visianii Pančić.
Ovi podaci su podložni promenama, s obzirom da novija taksonomska ispitivanja mogu promeniti taksonomske statuse Pančićevih biljaka. Primer za to su vrste Linaria rubioides i Orobanche echinopis, koje su najnovijim istraživanjima dobile taksonomski status „dobrih” vrsta.[3]
Iščezle vrste uredi
U Pančićevoj kolekciji takođe se mogu naći i primerci biljnih vrsta za koje se smatra da su iščezle sa teritorije Srbije ili nekih njenih delova. Među njima su:
- Plava jasenovka sa Vlasine (Polemonium caeruleum),
- Močvarna hajdučica sa lokaliteta Makiš kod Beograda i Banatska Palanka (Achillea ptarmica),
- Kaldezijeva vodena bokvica iz Grabovačke bare kod Obrenovca (Caldesia parnassiifolia),
- Pančićeva grahorica sa Suve planine (Lathyrus pancicii),
- Polegla grančika (Polemonium caeruleum).[3]
U Pančićevom herbarijumu nalaze se i primerci biljnih vrsta za koje se smatra da su iščezle iz čitavog svetskog genofonda i ne mogu se više nigde videti osim u ovoj kolekciji:
- Kragujevački slez (Althaea kragujevacensis),
- Beščekinjasta udovičica (Scabiosa achaeta).
Pančićev herbarijum je u mnogim slučajevima poslužio kao putokaz današnjim istraživačima da provere neke njegove nalaze. Tako je, na primer, grupa istraživača 1998. godine krenula na Mokru goru kako bi, na osnovu onoga što se nalazilo u Pančićevom herbarijumu, potražili alpski različak (Centaurea alpina). U tome su uspeli, ali je pronađeno samo tri odrasla primerka, zbog čega je ova vrsta upisana u Crvenu knjigu flore Srbije, na listu krajnje ugroženih.[2]
Zaštita uredi
Herbarium Pancicianum se, kao najveća naučna i kulturna zaostavština Josifa Pančića, nalazi pod posebnim režimom obrade i čuvanja. S obzirom na njen ukupni istorijski značaj sami primerci iz ove zbirke se mogu analizirati samo u prostorijama Herbarijuma Instituta za botaniku i Botaničke bašte Jevremovac. Osim same posete i rada u Pančićevom herbaru, dovoljno kvalitetne elektronske slike mogu se pronaći i on-lajn.[4] Zbirka je sređena i smeštena u 162 kutije i broji oko 14.000 herbarskih tabaka. Ovako sređena zbirka je zvanično prijavljena svetskom centru u Njujorku (Index Herbariorum) i nalazi se u njihovoj bazi podataka. Od tada raste interesovanje kako za Pančićevu zbirku, tako i za Herbarijum Instituta za botaniku i Botaničke bašte Jevremovac, čiji je on inicijalni deo.[2]
Reference uredi
- ^ a b M.Đ. (23. 11. 2020). „HERBARIJUM UNIVERZITETA U BEOGRADU”. Nauka kroz priče. Pristupljeno 31. 7. 2023.
- ^ a b v g „Herbarijum Josifa Pančića”. Zvanični veb-sajt. Gradska opština Stari grad. Pristupljeno 4. 8. 2023.
- ^ a b v g d Vukojičić, Snežana (mart—april 2014). „Pančićev herbar”. Planeta. godina XI, br. 62. Pristupljeno 4. 8. 2023.
- ^ a b „Herbarium Pancicianum”. Josif Pančić (1814-1888). Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu. Pristupljeno 31. 7. 2023.
- ^ Vukojičić 2012, str. 37
Literatura uredi
- Mitranović, Danka (1964). Pančićev život. Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti. Pristupljeno 4. 8. 2023.
- Vukojicic, Snezana; Lakusic, Dmitar; Jovanović, Slobodan; Marin, Petar (januar 2011). „University of Belgrade Herbarium – treasury of data and challenges for future research On the occasion of the 150th anniversary of University of Belgrade Herbarium (1860-2010)”. Botanica Serbica. 35(2): 163—168. Pristupljeno 5. 8. 2023.
- Vukojičić, Snežana; Stojšić, Vida; Jakovljević, Ksenija; Perić, Ranko (2012). „PANČIĆ’S SPECIMENS IN THE HERBARIUM COLLECTION OF ANDREAS RAFAEL WOLNY” (PDF). Bulletin of the Natural History Museum. 5: 37—71. Pristupljeno 5. 8. 2023.
Spoljašnje veze uredi
- Đurić, M. (4. 2. 2018). „Herbarijum Josifa Pančića”. Danas. Pristupljeno 5. 8. 2023.