Википедија

IKEA

шведска компанија за намештај

IKEA je švedski međunarodni konglomerat sa sedištem u Holandiji koji dizajnira i prodaje nameštaj spreman za montažu, kuhinjske aparate i kućne dodatke, između ostalih dobara i kućnih usluga. Osnovana u Švedskoj 1943. od strane 17-godišnjeg Ingvara Kamprada, IKEA je najveći prodavac nameštaja na svetu od 2008. godine.[5][6][7][8][9] Naziv grupe predstavlja akronim koji je nastao od inicijala osnivača, porodične farme na kojoj je rođen i obližnjeg sela.[10][11]

Inter IKEA Systems B.V.
privatno
Industrijamaloprodaja
Osnovano28. jul 1943. god.; pre 80 godina (1943-07-28)[1]
Švedska
OsnivačIngvar Kamprad
SedišteDelft, Holandija
Područje pokrivenosti
Evropa
Srednji istok
Severna Afrika
Istočna Azija
Indija
Jugoistočna Azija
Okeanija
Severna Amerika
Rukovodioci
  • Jesper Brodin (predsednik i izvršni direktor)[2]
  • Jon Abrahamson Ring (predsednik i izvršni direktor)[3]
Proizvodinameštaj spreman za montažu, kućni pribor, prehrambene proizvode
PrihodRast 41,9 milijardi evra (2021)[4]
Veb-sajtwww.ikea.com

Grupa je prvenstveno poznata po svom modernističkom dizajnu za različite vrste aparata i nameštaja, a svoj rad na dizajnu enterijera često povezuje sa ekološkom jednostavnošću.[12] Pored toga, poznata je po svojoj pažnji prema kontroli troškova, operativnim detaljima i kontinuiranom razvoju proizvoda što joj je omogućio da snizi cene u proseku za dva do tri procenta.

Veb-sajt grupe sadrži oko 12.000 proizvoda i imao je preko 2,1 milijarde posetilaca od septembra 2015. do avgusta 2016. godine.[13][14] Grupa je odgovorna za približno 1% svetske potrošnje drveta za komercijalne proizvode, što je čini jednim od najvećih korisnika drveta u maloprodajnom sektoru.[15]

Istorija uredi

 
Ingvar Kamprad (desno) rukuje se sa Hansom Aksom, prvim menadžerom prodavnice, 1965.

Godine 1943. Ingvar Kamprad je osnovao prodajni posao poštom, a pet godina kasnije počeo je da prodaje nameštaj.[16] Prva prodavnica otvorena je 1958. godine u Elmhultu, u Švedskoj, pod imenom Möbel-IKÉA (Möbel znači „nameštaj” na švedskom). Prve prodavnice van Švedske otvorene su u Norveškoj (1963) i Danskoj (1969).[17] Prodavnice su se 1970-ih proširile na druge delove Evrope, a prva prodavnica van Skandinavije otvorena je u Švajcarskoj (1973), a zatim u Zapadnoj Nemačkoj (1974).[17]

Do 1973. godine ekspanzija preduzeća je bila toliko velika da je opterećivala resurse. Nemački rukovodioci su slučajno otvorili prodavnicu u Konstancu (Nemačka),[18] koji se nalazi oko 320 km od Koblenca (Nemačka) gde je prethodno bilo planirano otvaranje prodavnice.[16] Kasnije iste decenije prodavnice su otvorene u drugim delovima sveta, kao što su Japan (1974), Australija, Kanada (1975),[19][20] Hongkong (1975), Singapur i Holandija (1978).[21] IKEA se dodatno proširila 1980-ih, otvarajući prodavnice u zemljama kao što su Francuska i Španija (1981), Belgija (1984),[22] Sjedinjene Američke Države (1985),[23] Ujedinjeno Kraljevstvo (1987)[24] i Italija (1989).[25][21] Nemačka je sa 53 prodavnica najveće tržište preduzeća, a slede SAD sa 51 prodavnicom.

Prva IKEA prodavnica u današnjoj Srbiji otvorena je 1991. godine, ali je zatvorena 1992. godine zbog sankcija UN prema Jugoslaviji.[26] IKEA se vratila u Srbiju posle 25 godina i zvanično je otvorila svoju prvu prodavnicu 10. avgusta 2017. godine.[27] Planira da, pored robne kuće u Bubanj Potoku,[28] razvije prodajni park od 40.000 kvadratnih metara u Beogradu i otvori još jednu robnu kuću u glavnom gradu i još tri lokala u Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu za koje je zemljište već kupljeno 2013. godine. Beogradska kancelarija IKEA je regionalni centar za bivšu Jugoslaviju i Rumuniju.

IKEA je ušla u Latinsku Ameriku u februaru 2010. godine, otvarajući prodavnicu u Dominikanskoj Republici.[29] Što se tiče najvećih tržišta u regionu, 8. aprila 2021. godine otvorena je prodavnica u Meksiko Sitiju.

U avgustu 2018. godine IKEA je otvorila svoju prvu prodavnicu u Indiji, u Hajderabadu.[30][31]

U novembru 2021. godine IKEA je otvorila svoju najveću prodavnicu na svetu, površine 65.000 kvadratnih metara,[32] na Filipinima u u Pasaju.[33][34][35]

U martu 2022. godine IKEA je objavila zatvaranje svih 17 prodavnica u Rusiji, kao rezultat invazije Rusije na Ukrajinu 2022. godine, čime je Rusija postala prvo tržište na kojem je obustavljeno poslovanje. U maju 2022. IKEA je najavila trajno zatvaranje svih svojih prodavnica u Rusiji. Međutim poseduje 14 tržnih centara širom Rusije koji rade pod brendom Mega koji su ostali otvoreni.[36]

Otvaranje prve prodavnice po državi uredi

 
Mapa sa državama koje imaju makar jednu IKEA prodavnicu
Legend:
  Trenutne tržišne lokacije
  Buduće tržišne lokacije
  Bivše tržišne lokacije
  Bez trenutnih ili planiranih tržišnih lokacija

1 tada Britanski Honkong, 2 tada deo Čehoslovačke, 3 tada deo Jugoslavije

Galerija uredi

  •  
    Kauč
  •  
    Polica za knjige
  •  
    IKEA Bistro u blizini izlaza iz prodavnice
  •  
    Žena leži na dušeku, Moskva 2016.

Reference uredi

  1. ^ Hitti, Natasha (2. 8. 2018). „IKEA celebrates 75th anniversary with vintage furniture collections”. Dezeen. Pristupljeno 25. 8. 2021. 
  2. ^ „IKEA Has a New CEO”. Fortune. 24. 5. 2017. Pristupljeno 5. 12. 2017. 
  3. ^ „IKEA finalizing its biggest overhaul in decades”. Reuters. Pristupljeno 19. 12. 2020. 
  4. ^ Ringstrom, Anna (18. 1. 2022). „IKEA's climate footprint shrinks from pre-pandemic level despite record sales”. Reuters. 
  5. ^ „Topic: Ikea”. www.statista.com. Pristupljeno 14. 1. 2017. 
  6. ^ Loeb, Walter. „IKEA Is A World-Wide Wonder”. Forbes. Pristupljeno 14. 1. 2017. 
  7. ^ „How IKEA creator Ingvar Kamprad built the world's largest furniture retailer – and a $39 billion fortune”. Business Insider. Pristupljeno 14. 1. 2017. 
  8. ^ Zuvela, Maja (8. 1. 2008). „IKEA mulls joint venture with Bosnia furniture maker”. Reuters. Arhivirano iz originala 31. 10. 2015. g. Pristupljeno 24. 7. 2013. 
  9. ^ „Profiles of 50 major furniture retailers worldwide – Market Research – Report by CSIL”. www.worldfurnitureonline.com. CSILMilano Research and Studies. Pristupljeno 14. 1. 2017. 
  10. ^ „The story behind Ikea's 'quirky' product names”. The Times of India. 
  11. ^ "Ingvar Kamprad and IKEA". Harvard Business School Publishing, Boston, MA, 02163. 1996
  12. ^ „IKEA cuts down old-growth forest!, 26 April 2012”. Protecttheforest.se. 30. 9. 2012. Arhivirano iz originala 26. 04. 2014. g. Pristupljeno 13. 6. 2013. 
  13. ^ „FAQ – IKEA store – IKEA”. m.ikea.com. Arhivirano iz originala 19. 02. 2015. g. Pristupljeno 17. 10. 2020. 
  14. ^ „IKEA Highlights 2016”. Inter IKEA Systems B.v. Arhivirano iz originala 17. 6. 2017. g. Pristupljeno 16. 12. 2016. 
  15. ^ „IKEA Group Sustainability Report FY13” (PDF). Pristupljeno 13. 2. 2014.  Arhivirano na sajtu Wayback Machine (7. januar 2018), Page 23.
  16. ^ a b Collins, Lauren (26. 9. 2011). „House Perfect”. The New Yorker. Arhivirano iz originala 8. 9. 2021. g. Pristupljeno 8. 9. 2021. 
  17. ^ a b Ciment, Shoshy. „Here's what the first Ikea store ever looked like when it opened in Sweden more than 60 years ago”. Business Insider. Pristupljeno 27. 4. 2020. 
  18. ^ „Route from Aach (Konstanz) to Koblenz”. www.routekm.co.uk. Pristupljeno 2021-09-08. 
  19. ^ „Company news: IKEA”. The Globe and Mail. 11. 3. 1988. str. B8. „North America's first IKEA store is closing. The Swedish furniture chain, whose Dartmouth, N.S., store opened in 1975, said it is shutting the doors on the store and warehouse in six months, putting 50 people out of work.” 
  20. ^ „For the love of Ikea”. Toronto Star. 3. 8. 2012. Pristupljeno 8. 5. 2014. 
  21. ^ a b Siegfried, Patrick (1. 10. 2014). Business Cases: Internationalisation Strategies in Global Player Companies (na jeziku: engleski). Akademische Verlagsgemeinschaft München. ISBN 978-3-96091-353-5. 
  22. ^ „Ikea blijft groeien”. De Standaard. Pristupljeno 7. 4. 2016. 
  23. ^ „How IKEA Leveraged The Art Of Listening To Global Dominance”. Forbes. Pristupljeno 7. 4. 2016. 
  24. ^ Finch, Julia (31. 5. 2002). „Democratic by design”. The Guardian (na jeziku: engleski). ISSN 0261-3077. Pristupljeno 7. 4. 2016. 
  25. ^ „1980s – IKEA”. www.ikea.com. Arhivirano iz originala 30. 04. 2021. g. Pristupljeno 7. 4. 2016. 
  26. ^ „Assembly required: IKEA goes to Serbia”. The Economist. 2017-08-17. Pristupljeno 2020-02-08. 
  27. ^ „IKEA opens doors of its first store in Serbia”. B92.net. Pristupljeno 10. 8. 2017. 
  28. ^ „IKEA to construct second department store in Belgrade”. Serbianmonitor.com. Arhivirano iz originala 24. 07. 2017. g. Pristupljeno 23. 2. 2017. 
  29. ^ Publishing, Bloomsbury (6. 6. 2011). Business: The Ultimate Resource (na jeziku: engleski). A&C Black. ISBN 978-1-4081-5646-9. 
  30. ^ „IKEA is now open for business in India: Here's what it offers”. The Economic Times. 10. 8. 2018. Pristupljeno 30. 12. 2020. 
  31. ^ „IKEA Retail India moves the opening date to 9th of August, 2018”. IKEA. Pristupljeno 30. 12. 2020. 
  32. ^ "Ikea Opens World's Largest Outlet in Pasay", ABS-CBN News, November 25 2021
  33. ^ „World's biggest IKEA store opens in PH on Nov. 25”. CNN Philippines (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 25. 11. 2021. g. Pristupljeno 2021-11-25. 
  34. ^ Venzon, Cliff (25. 11. 2021). „Ikea opens first outlet in Philippines – its largest globally”. Nikkei Asia (na jeziku: engleski). Pristupljeno 25. 11. 2021. 
  35. ^ Fenol, Jessica (25. 11. 2021). „IKEA Pasay City opens to public on Nov. 25 with 'no booking, no shopping' policy”. ABS-CBN News (na jeziku: engleski). Pristupljeno 25. 11. 2021. 
  36. ^ „IKEA Closes All 17 Stores in Russia” (na jeziku: engleski). 3. 3. 2022. 

Spoljašnje veze uredi

 
IKEA na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=IKEA&oldid=27789041”