Melilotus albus
Ovaj članak možda zahteva čišćenje i/ili prerađivanje kako bi se zadovoljili standardi kvaliteta Vikipedije. Problem: unutrašnje veze. |
Beli kokotac (Melilotus albus) ili medena detelina se svrstava u porodicu mahunarki (Fabaceae) i može biti jednogodišnja ili dvogodišnja biljka. Latinski naziv roda Melilotus potiče od grčkih reči meli što znači med i lotos što znači lotus. Njen naziv govori o samoj koristi u ishrani jer je u pitanju veoma značajna medonosna biljka sa velikim izvorom nektara. Sam nektar kao i impozantni cvetovi privlače mnogobrojne insekte kao npr. pčele koje oprašuju samu biljku. U narodu je poznata i kao bela medena detelina ili ždraljevina.[1]
| Melilotus albus | |
|---|---|
| |
Naučna klasifikacija 
| |
| Carstvo: | Plantae |
| Kladus: | Tracheophytes |
| Kladus: | Angiospermae |
| Kladus: | Eudicotidae |
| Kladus: | Rosids |
| Red: | Fabales |
| Porodica: | Fabaceae |
| Rod: | Melilotus |
| Vrsta: | M. albus
|
| Binomno ime | |
| Melilotus albus | |
.jpg)
Opis uredi
Stabljika je šuplja, veoma razgranata, uspravna i može dostići do 150 cm visine. Ono što ovu biljku adaptira na sušna staništa jeste dobro razvijen koren koji je poprilično debeo i dubok i do 2 metra. Listovi su tročlani, sastavljeni od malih duguljastih i eliptičnih listića koji se nalaze na peteljkama i imaju nazubljene ivice. Spada u hermafroditne vrste tj. poseduje i prašnike i tučak. Cvetovi su im beli, zigomorfne simetrije, dugi 4-5 mm. Od 40 do 80 cvetova čine gusto sabijene uspravne grozdaste cvasti koje se nalaze u pazuhu lista. Plod je sužena mahuna tamnosmeđe boje. Dužina ploda iznosi 3-5 mm, površina mahune je naborana, a unutar samog ploda se nalazi veliki broj semena. Jedna biljka može godišnje da proizvede oko 550 semena. Period cvetanja traje od jula do septembra.[2]
Stanište i rasprostranjenost uredi
Ova biljka se prvobitno koristila kao balastno tlo jedrenjaka za vreme zlatnog doba baltičke trgovine drvetom u 19. veku jer je pripomagala u održavanju ravnoteže plovilima tokom vraćanja bez tereta, a uz samu biljku i semena važan faktor je imala i zemlja. Danas, ona predstavlja velike kulturne sredine i znamenitosti na prostorima južne i centralne Finske. [2] Ubrzanom urbanizacijom, izgradnjom puteva i prigradskih naselja, uporedno sa tim došlo je do širenja i same vrste na druga područja, a to se dešava i u novije vreme. Danas nastanjuje veći deo Evrope i neke delove Azije. Lako je prilagodljiva biljka širokom spektru klimatoloških i edafskih uslova. Staništa koja naseljava su obično reke, jezera, njive, zapušteni predeli, pruge, luke itd. Favorizuje tlo koje omogućuje odvod vode umerenom brzinom bez stvaranja lokvi tj. drenirano tlo, međutim prilagodila se i peskovitoj i glinenoj podlozi. Pretežno je biljka sušnih područja, ne podnosi senku, prilagođena pH vrednost tla je neutrala ili bazna jer slabo opstaje na kiselim zemljištima. [1]
Srodne vrste uredi
Slična vrsta belom kokotcu je žuti kokotac (Melilotus officinalis). Uočljiva razlika jeste boja cveta po kojoj su i dobile naziv. Takođe žuti kokotac cveta dve nedelje pre belog. [2]
Upotreba uredi
.jpg)
Bela medena detelina ima višestruku upotrebu u raznim segmentima svakodnevnog života. Za potrebe ishrane sakupljaju se mladi izdanci, semenke i listovi pre cvetanja. Koriste se za kuvana jela, salate, začine, aromu i dr. Ogromna hranljivost se ogleda u prisustvu velike količine proteina. Ulje koje se dobija iz semena se koristi za boje, lakove itd. Koristi se kao krmno bilje. U medicinske svrhe interno se koriste osušeni listovi kao sredstvo za zgrušnjavanje krvi zbog toga što sadrži kumarin, ali ako se nekontrolisano konzumira postoji mogućnost da dođe do trovanja. Suvi cvetovi se koriste u vidu masti za čireve. Za potrebe poljoprivrede ulazi u sastav nekih đubriva i održava stanje useva.[3]
Značaj uredi
Beli kokotac je veoma značajna medonosna biljka jer je povezana sa drugim životinjama kao što su na primer pčele koje prave med uz pomoć bogatog nektara i raznose polen koji pripomaže u razmnožavanju biljke. Med je žućkaste boje i brzo se kristališe. Pčele nisu jedini organizmi koji posećuju ovu vrstu jer svojim mirisom i izgledom privlači čak i divlje životinje.[4]
Reference uredi
- ^ a b Josifović, Mladen (1972). Flora Sr Srbije. Beograd: Srpska Akademija Nauka i Umetnosti. str. 423.
- ^ a b v „Bijeli kokotac”. Priroda i biljke. Pristupljeno 7. 5. 2022.
- ^ „ŽDRALJIKA, KOKOTAC (melilotus officinalis) – lek za konjuktivitis, problema sa krvnim sudovima, proliv i čitav niz drugih tegoba + receptura čaja i obloga !!!”. Herba Natura. Arhivirano iz originala 15. 07. 2022. g. Pristupljeno 7. 5. 2022.
- ^ „Melilotus albus - Medik.”. Plants For A Future. Pristupljeno 7. 5. 2022.