Ђорђе Митровић (1870–1940) био је драгачевски каменорезац из Тијања. Припада групи мање познатих, али цењених клесара. Једини је коме је у споменик уклесано да је био „каменописац”.[1]

Ђорђе Митровић
Лични подаци
Пуно имеЂорђе В. Митровић
Датум рођења1870.
Место рођењаТијање, Кнежевина Србија
Датум смрти1940.(1940-Недостаје неопходни параметар 1, месец!-00) (69/70 год.)
Место смртиТијање, Краљевина Југославија
Уметнички рад
ПољеКлесарство
ПравацКаменорезаштво западне Србије

Живот

уреди
 
Крајпуташи у Тијању
 
Крајпуташ Савку Милованковићу

О животу овог мајстора мало се зна, осим да је био „књигољубац”, што потврђују дуги епитафи које је урезивао на надгробнике и крајпуташе.[1]

Дело

уреди

Припада групи мајстора који су се угледали на дело самоуког Живка Јаћимовића, родоначелника пуховског клесарског круга. Споменике је израђивао од пешчара из локалног мајдана камена.[2]

Одликује га добар занатски рад, али без посебног надахнућа. На споменике је урезивао крстове и Распећа са анатомски прецизно приказаним Христом.[1] Уклесани орнаменти, алати и предмети сведоче о занимањима и социјалном статусу покојника.

Потписивао се црном бојом (Достанића гробље у Турици, Зеоке).[3]

Епитафи

уреди

Карактеристични су натписи на крајпуташима палим ратницима:


Крајпуташ Савку Милованковићу (†1876) (Тијање)

Овај споменик
показује име краброг воиника
I-ве чете Драгачевског батаљона
САВКА МИЛОВАНКОВИЋА
из Тијања
кои погибе на Сувом рту
17. јула 1876 год.
борећи се с Турцима
за веру и отачаство српско:
Споменик подиже синовац његов
Мића Милованковић из Тијања
Писа Ђорђе В. Митровић[4][5]


Крајпуташ Милутину Гавриловићу (†1913) (Тијање)

Овај споменик
показује нашег брата
МИЛУТИНА ГАВРИЛОВИЋА
из Тијања
бившег храброг војника
4 чете 1 батаљона 10 пешадијског пука
сталног кадра
који ратова против Турака 1912.год.
Погину за добро отаџбине
у борби против Арнаута
у селу Васјату у Арбанији
13 септембра 1913 г.
у 21 години своје младости.
Бог да га прости.
Спомен му подигоше:
брат Миљко; жена Драгојла;
син Драгиша и кћер Десанка
у 1921 г.
Писа Ђорђе В. Митровић
16–9–[1]921 г.[4][5]

Извори

уреди
  1. ^ а б в Маринковић, Радован М.; Маринковић, Зоран (2010). Писци из Драгачева : [лексикон]. Гуча: Библиотека Општине Лучани. ISBN 978-86-88197-01-4. 
  2. ^ Николић, Радојко (1998). Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: „Литопапир”. 
  3. ^ Дудић, Никола (1995). Стара гробља и надгробни белези у Србији. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе; Просвета. ISBN 978-86-80879-07-9. 
  4. ^ а б Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4. 
  5. ^ а б Поповић, Раденко (1992). Зеоке, Пухово, Тијање : [села Драгачева]. Београд: Одбор за проучавање села САНУ. 

Литература

уреди
  • Маринковић, Радован М (1985). Драгачевски занати и занимања. Чачак: Литопапир. 
  • Поповић, Раденко (1992). Зеоке, Пухово, Тијање : [села Драгачева]. Београд: Одбор за проучавање села САНУ. 
  • Дудић, Никола (1995). Стара гробља и надгробни белези у Србији. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе; Просвета. ISBN 978-86-80879-07-9. 
  • Николић, Радојко (1998). Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: „Литопапир”. 
  • Стојић, Никола (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2, допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4. 
  • Николић, Радојко (2018). Камена књига предака : о натписима са надгробних споменика западне Србије (2, допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2.