Љубисав Љубо Ђекић (1877-1940) био је драгачевски каменорезац из села Рти. Израдио је бројне надгробне споменике у Гучи, Ртима и оближњим селима − Кривачи, Вичи, Живици и Котражи.[1]

Љубо Ђекић
Лични подаци
Пуно имеЉубисав Љубо Ђекић
Датум рођења1877.
Место рођењаРти, Кнежевина Србија
Датум смрти1940.(1940-Недостаје неопходни параметар 1, месец!-00) (62/63 год.)
Место смртиРти, Краљевина Србија
Уметнички рад
ПољеКлесарство
ПравацКаменорезаштво западне Србије
Утицаји одРадосав Чикириз

Живот

уреди

Као частан човек и угледан домаћин више пута био је биран за кмета села Рти. На надгробнику му је уписано је да је био каменорезац, ратник, одборник и економ.[2]

Дело

уреди

У раду се угледао на земљака Радосава Чикириза, родоначелника драгачевске школе каменореза. На споменике је хришћанске симболе: крстове, свеће и кадионице; голубове који зобљу грожђе, војничка знамења, пољопривредне и занатске алатке.[1]

Поседовао је сопствени мајдан у селу Живица, одакле је вадио прворазредни камен пешчар.[3]

Епитафи

уреди

Љуба Ђекића одликују дуги и садржајно богати текстови, у које је често уносио песничке исказе:

Земни живот само је сан,
сто су лета као један дан.[4]


Споменик Рајку Станићу (†1894) (Гуча, гробље крај школе)

Земни живот само је сан
сто су лета као један дан.
Овде почивају земни остаци
РАЈКА
Сина Илије Станића из Гуче,
којије у 19 Години
цветајуће Младости
на велику тугу и жалост
свога Оца и фамилије
престави се у вечност
24. марта 1894. Год.
Овај спомен подижему
отац Илија
Браћа Станко и Станиша.
Каменорезац Љубо Ђекић
Гуча.[1]


Крајпуташ Микану Живковићу (†1915) (Живица)

Овај споменик показује
МИКАНА ЖИВКОВИЋА
из Живице
војника 2 чете I бат.
10 пука 3 позива
живијо 45 год.
а учествовао у рату
од 12 па до 1915. г.
погибе на смедереву
13 јануара 1915 год.
Бог да му душу прости
Овај спомен подиже
његова супруга Петрија
и син Спасоје
Писа: Љубо Ђекић[4]


Споменик Вуксану Радичевићу (†1918) (Горња Краварица)

Ево овде овај камен стоји
нек прочита ко ратника воли
нека види где му тело оста
нека рече душа му је проста
ВУКСАН РАДИЧЕВИЋ
Који чесно
и поштено поживи 25. година
а као војник ступио је у
овај европски рат и на
свим положајима издржао је
све ратне напоре, 1914. г.
рањен у десну ногу на Крупњу
као обвезник 1. чете
1. батаљона
10. пука 1. позива
и 1915. год.
заробила га аустријска војска
Из ратова идућу кући умре
1918. у Горњем Милановцу.
Писа Љ. Ђекић.[4][5]

Извори

уреди
  1. ^ а б в Маринковић, Радован М.; Маринковић, Зоран (2010). Писци из Драгачева : [лексикон]. Гуча: Библиотека Општине Лучани. ISBN 978-86-88197-01-4. 
  2. ^ Росић, Милош (1995). Рти. Београд: Одбор за прочавање села САНУ. 
  3. ^ Славковић, Јовиша (2011). Духовни летопис Ртију. Гуча: Центар за културу, спорт и туризам Општине Лучани "Драгачево". ISBN 978-86-908807-7-5. 
  4. ^ а б в Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4. 
  5. ^ Маринковић, Радован М (1985). Драгачевски занати и занимања. Чачак: Литопапир. стр. 94. 

Литература

уреди
  • Маринковић, Радован М (1985). Драгачевски занати и занимања. Чачак: Литопапир. 
  • Дудић, Никола (1995). Стара гробља и надгробни белези у Србији. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе; Просвета. ISBN 978-86-80879-07-9. 
  • Росић, Милош (1995). Рти. Београд: Одбор за прочавање села САНУ. 
  • Николић, Радојко (1998). Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: „Литопапир”. 
  • Маринковић, Радован М.; Маринковић, Зоран (2010). Писци из Драгачева : [лексикон]. Гуча: Библиотека Општине Лучани. ISBN 978-86-88197-01-4. 
  • Стојић, Никола (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2, допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4. 
  • Славковић, Јовиша (2011). Духовни летопис Ртију. Гуча: Центар за културу, спорт и туризам Општине Лучани "Драгачево". ISBN 978-86-908807-7-5. 
  • Николић, Радојко (2018). Камена књига предака : о натписима са надгробних споменика западне Србије (2, допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2.