Агар је полисахарид састављен од великог броја молекула галактозе.[1] Налази се у ћелијским мембранама многих биљних врста као што су црвене алге и морска трава (посебно род Gelidium [en]).[2][3] Оригинално се назива агар-агар према називу локалне малајске алге из које се првобитно добијао.[4] Осим тога, у употреби су и синоними: кантен, агар-агар, цејлонска маховина и кинеска трава.[5]

Хранљиве подлоге на бази агра

Производња агра је започета на Блиском истоку али се данас производи и уз обале Пацифика, односно Калифорније, Аустралије и других приобалних земаља. Он се екстрахује из биљака кувањем, након чега следи хлађење и сушење. На тај начин се добија прашкаста материја беле или светложуте боје, у зависности од степена чистоће.[6]

Агар се користи као додатак хранљивим подлогама на којима се у стерилним условима узгајају биљне или бактеријске културе. Осим тога, употребљава се приликом припрема посластица, кремова и лосиона, конзервирања рибе и меса, као средство за текстуризацију или емулзификацију у смрзнутим дезертима, као средство за бистрење у производњи вина и пива итд.[7][8]

Агар-агар се користи и као лек код желудачних обољења. У хлебу који користе дијабетичари, уместо скроба користи се агар-агар. И капсуле лекова се праве од агар-агара.

Референце

уреди
  1. ^ Agar Архивирано на сајту Wayback Machine (16. октобар 2007) at lsbu.ac.uk Water Structure and Science
  2. ^ Davidson & Jaine 2006.
  3. ^ Williams & Phillips 2000.
  4. ^ Balfour 1885, стр. 71.
  5. ^ Agar
  6. ^ Prescott, Lansing M.; John P Harley; Klein, Donald A. (02. 03. 2004). Microbiology (6. изд.). McGraw-Hill. ISBN 978-0072951752. 
  7. ^ Alejandro Cabello-Pasini; Nelva Victoria-Cota; Victor Macias-Carranza; Enrique Hernandez-Garibay and Raquel Muñiz-Salazar (2005). „Clarification of Wines Using Polysaccharides Extracted from Seaweeds”. Am. J. Enol. Vitic. 56 (1): 52—59. 
  8. ^ „Clarification of beverages”. 

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди