Антарктичка плоча

тектонска плоча

Антарктичка плоча је тектонска плоча која укључује континент Антарктик и површине које се пружају према океанима који га окружују. После раздвајања од Гондване (јужни део суперконтинента Пангее), Антарктичка плоча је почела померати континент Антарктик ка југу до његове тренутне изоловане локације, што је условило развијање много хладније климе на континенту него што је то било пре.[2] Антарктичка плоча је скоро у целости окружена системима Средњоокеанског гребена који се до ње пружају. Суседне плоче су Насканска плоча, Јужноамеричка плоча, Афричка плоча, Индо-аустралијска плоча, Пацифичка плоча, те — преко трансформне границеШкотска плоча.

Антарктичка плоча
Антарктичка тектонска плоча
Антарктичка тектонска плоча
ЕпонимАнтарктик
Типглавна
Композицијаокеанска и
континентална кора
Просечна површина60.900.000 km² [1]
(или: 1,1963 sr)
ГраницеЈугозападни индијскоокеански,
Југоисточни индијскоокеански,
Пацифичко-антарктички и
Чилеански гребен
Ротација1
 — брзина0,8695 °/Ma
 — Ојлеров пол64° 32′ С; 83° 98′ З
Покретање2
 — брзина12 mm — 14 mm годишње
(тачније: 20,5 mm годишње)[др. извор]
 — смерсеверосеверозапад
ОдликеАнтарктик;
Јужни океан


1 релативно у односу на Пацифичку плочу
2 релативно у односу на Афричку плочу

Антарктичка плоча има површину од око 60.900.000 квадратних километара.[3] То је чини петом највећом тектонском плочом на планети Земљи.

Покретање Антарктичке плоче се процењује на најмање 1 центиметар годишње према Атлантском океану.

Референце

уреди
  1. ^ „Sizes of Tectonic or Lithospheric Plates”. Geology.about.com. 5. 3. 2014. Архивирано из оригинала 05. 06. 2016. г. Приступљено 22. 1. 2016. 
  2. ^ Fitzgerald, Paul (2002). „Tectonics and landscape evolution of the Antarctic plate since the breakup of Gondwana, with an emphasis on the West Antarctic Rift System and the Transantarctic Mountains” (PDF). Royal Society of New Zealand Bulletin (35): 453—469. Приступљено 1. 2. 2015. 
  3. ^ Wohletz, K. H.; Brown, W. K. „SFT and the Earth's Tectonic Plates”. Los Alamos National Laboratory. Архивирано из оригинала 21. 1. 2016. г. Приступљено 9. 2. 2016.