Београдски круг (школа стрипа)

Београдски круг била је група стрип цртача који су радили у Београду 30-их година 20. века.[1] Била је то београдска школа стрипа чувена и у светским размерама. Међу оснивачима ове групе био је Ђорђе Лобачев, један од пионира српског и југословенског стрипа.[2]

Часопис Мика Миш чијој су популарности највише допринели аутори окупљени око београдског круга
„Кнегиња Тараконова”, стрип из руске историје, Алексеја Ранхнера
„Мали морепловац”, стрип Николе Навојева и Бранка Видића

Чланови Београдског круга

уреди

Међу оснивачима Београдског круга највише је било руских емиграната који су у Београд дошли после Октобарске револуције.[3] Велики број Руса међу пионирима београдског стрипа Ђорђе Лобачев објашњава чињеницом да Руси у већини случајева нису имали стално запослење а знали су да цртају. У то време цртање стрипова био је уносан и тражен посао, а хонорари су били довољни за пристојан живот.[4] Цртачи окупљени око Београдског круга били су:

Рад Београдског круга

уреди

Чланови Београдског круга цртали су за бројне стрип магазине, али је међу највећим доприносима свакако био њихов рад у Мика Мишу, једном од најпопуларнијих српских стрип магазина у периоду пре Другог светског рата, који је излазио од 1936. до 1941. године. Својим радовима они су дали посебан печат овом листу, а популарност ликова које су креирали надмашила је многа славна имена америчке продукције, чији радови су објављивани у Мика Мишу.

Нису сви представници Београдског круга дали исти допринос престижу домаћег стваралаштва на страницама Мике Миша. По критеријумима естетског вредновања у први план избијају Сергеј Соловјев, Константин Кузњецов, Никола Навојев и Ђорђе Лобачев, али најревноснији сарадници били су, поред Кузњецова и Соловјева, Ђука Јанковић и Алексије Ранхнер. Кузњецов је истовремено радио и за Политикин забавник, а Соловјев за Микијево царство, док су Јанковић и Ранхнер били верни пре свега Мика Мишу и пратећим издањима матичног листа. Ђорђе Лобачев никада није био везан само за један лист. У периоду своје сарадње са Мика Мишом он је упоредо цртао и за Политику, а након покретања Микијевог царства и Политикиног забавника редовно је објављивао радове и у овим издањима. За разлику од Лобачева, Никола Навојев је у тренутку изласка првог броја Микијевог царства дефинитивно прекинуо сарадњу са Мика Мишом и заједно са Бранком Видићем остварио у новом листу изузетно велику продукцију, надмашивши у том погледу све остале југословенске ауторе. Нешто касније сличним путем кренуо је и Иван Шеншин, који је током 1940. и почетком 1941. године креирао за „Микијево царство“ већи број радова, премашујући комплетну дотадашњу продукцију остварену у периоду сарадње са Мика Мишом.

Изузев Ђорђа Лобачева, Николе Навојева и донекле Ивана Шеншина, сви остали чланови Београдског круга објавили су своје прве стрипове тек у Мика Мишу или неком од његових пратећих издања. За веома кратко време развили су се у врсне ствараоце изразито препознатљивог стила, достижући својим остварењима домете каквим се у предратном периоду није могла похвалити ни једна европска земља. У прилог томе говори и чињеница да је доста радова београдских аутора објављено и у Француској, мада је у то време амерички стрип апсолутно доминирао у европским издањима.[5]

Каснији утицај

уреди

Седамдесетих година 20. века група савремених стрип цртача, по угледу на некадашњи Београдски круг, направила је Београдски круг 2. Иницијатори ове идеје били су цртачи Бојан Ђукић и Владимир Весовић. Весовић је покретач и београдске школе стрипа „Ђорђе Лобачев“, коју води од 1992, као и један од покретача Међународног фестивала стрипа у Београду и неколико других стрипских манифестација.[1]

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ а б „Iz drugog plana Vladimir Vesović: DOBRI DUH SRPSKOG STRIPA”. Strip blog. Приступљено 30. 9. 2020. 
  2. ^ Pepić, M. (1985). „Đorđe Lobačev, gost Salona YU stripa u Vinkovcima '85: Zahvalan sam što ste me izvukli iz zaborava”. Super ITD (Yugopapir). Приступљено 30. 9. 2020. 
  3. ^ „Miki Maus u stripu ili kako smo se obrazovali kroz „Mikijev Zabavnik. Vesti.rs. 2. 4. 2020. Приступљено 30. 9. 2020. 
  4. ^ Ćirić, Sonja (23. 11. 2000). „Ђорђе Лобачев (intervju sa Đorđem Lobačevim)”. Vreme. 516. Архивирано из оригинала 24. 01. 2021. г. Приступљено 30. 9. 2020. 
  5. ^ а б Draginčić, Slavko; Zupan, Zdravko. „Rađanje „beogradskog kruga. Projekat Rastko. Приступљено 30. 9. 2020.