Благо оном ко довијека живи, имао се рашта и родити

Благо оном ко довијека живи, имао се рашта и родити, изрека Петра II Петровића Његоша српског пјесника и мислиоца, владара и владике Црне Горе у спјеву Горски вијенац.[1]

Петар II Петровић Његош

Латинске изреке са истим смислом

уреди

Велики римски пјесник Хорације, мислећи на своје пјесничко дјело, пјева:

а потом опет каже да ће послије његове смрти ипак нешто преживјети:

[2]

Тумачење и поука

уреди

Онај ко неће бити заборављен, имао се зашто и родити. Иза умјетника остају да живе њихова дјела.[1]

Референце

уреди
  1. ^ а б Петровић П. Његош, Горски вијенац, Нови Сад, 2008. г.
  2. ^ Клајн И. и Шипка М , Велики речник страних речи и израза, Прометеј, Нови Сад, 2008. г.