Врх (итал. Vetta) је насељено место у континенталном делу Истарске жупаније у Републици Хрватској. Административно је у саставу Града Бузета.

Врх
Vetta

Административни подаци
ДржаваХрватска
ЖупанијаИстарска
ГрадБузет
Становништво
 — 2011.117
Географске карактеристике
Координате45° 21′ 34″ С; 13° 56′ 21″ И / 45.3594535300274° С; 13.939203070112256° И / 45.3594535300274; 13.939203070112256
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина386 m
Врх Vetta на карти Хрватске
Врх Vetta
Врх
Vetta
Врх
Vetta на карти Хрватске
Врх Vetta на карти Истарске жупаније
Врх Vetta
Врх
Vetta
Врх
Vetta на карти Истарске жупаније
Остали подаци
Поштански број52420 Бузет
Позивни број+385 52

Положај

уреди

Врх је мали истарски градић који се сместио се на врху брда северно од језера Бутонига. Овакав положај омогућава да се са врха звoника месне цркве види више од 130 градова, градића, села и цркава на истарском полуострву. Врховштина броји 17 села у којима живи око 700 становника. Само место има 40 кућа смештених око жупне цркве Узнесења Маријина из 1231. године.

Други стари архитектонски споменик Врха је капела Св. Антуна опата, подигнута у 15. веку, обновљена 1894. године уз прилазни пут јужно од насеља. На капелици је видљива камена плоча с глагољским натписом на које се налази годиња градње, име градитеља, жупника и лаичких управника црквене имовине......

Становништво

уреди

Према задњем попису становништва из 2001. године у насељу Врх живело је 117 становника[1] који су живели у 31 породичном домаћинству[2].

Кретање броја становника по пописима 18572001.[3]

година пописа 1857. 1869. 1880. 1890. 1900. 1910. 1921. 1931. 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2001.
бр. становника 127 138 175 205 225 231 1.100 722 152 151 134 89 128 137 117
Напомена: У 1921. и 1931. садржи податке за насеља Барушићи, Кларићи, Медвеје, Паладини и Шћулци те део података за насеље Сењ, а у 1921. садржи податке за насеља Марченегла и Негнар.

Занимљивости

уреди

У 17. веку се из Карније у Врх доселила породица ди Пијери, која је живела од тесарског заната. Бастијано ди Пијери није био «заљубљеник» у тесарски занат, па је половином 1668. године са неки дошљаком из Трента (не наводи се његово име) у сипиној кости направили одливак, растопивши калај и олово и почели правити фалсификоване гросете (петина тадашње лире). Гросето је иначе био од сребра, али су лажни гросето направили прилично добро, јер га ни свештеник којем су их с поносом показали није препознао. Свештеник их је ипак пријавио рашпорском капетану, тако да лажне гросете нису никад стављени у оптицај. Након пријаве Бастијано ди Пијери и његов «сарадник» одлазе из Врха, а лажни гросето из 17. века чува се и данас у архивима Млетачке републике, заједно са свештениковом пријавом рашпортском капетану.[4]

Референце

уреди
  1. ^ „Popis stanovništva 2001. Stanovništvo po naseljima, www.dzs.hr”. Архивирано из оригинала 03. 03. 2012. г. Приступљено 05. 11. 2011. 
  2. ^ Kućanstva prema obiteljskom sastavu i obiteljska kućanstva prema broju članova, Popis 2001, www.dzs.hr
  3. ^ „Naselja i stanovništvo Republike Hrvatske 1857-2001, www.dzs.hr”. Архивирано из оригинала 19. 12. 2013. г. Приступљено 21. 09. 2020. 
  4. ^ Мирослав Бертош:Istra, Jadran, Sredozemlje – Identiteti i imaginariji

Спољашње везе

уреди