Доброслав Тодоровић

Доброслав Тодоровић (Краљево, 28. фебруар 1889Београд, 24. септембар 1959) био је професор Пољопривредног факултета Универзитета у Београду.

Доброслав Тодоровић
Лични подаци
Датум рођења(1889-02-28)28. фебруар 1889.
Место рођењаКраљево,
Датум смрти24. септембар 1959.(1959-09-24) (70 год.)
Место смртиБеоград,  ФНРЈ
Научни рад
Пољепољопривреда
Познат поПрофесор Пољопривредног факултета

Биографија

уреди

Рођен је 28.фебруара 1889. године у Краљеву, од оца Благоја. Основну школу учио је у Краљеву и Београду, а гимназију у Београду и Крагујевцу.[1] Студирао је на Високој пољопривредној школи у Бечу. Академско удружење Срба агронома у Бечу одржало је 26. октобра 1908. године прву редовну скупштину на којој је Доброслав Тодоровић изабран за благајника.[2] Докторирао је 1912. године у Бечу на тему Prüfung einiger Maissorten unter verschiedenen klimatischen Verhältnissen : Inaugural-Dissertation.[3] После докторирања враћа се у Србију у Краљево, где почиње да ради у Школи за сточарство и планинско газдовање.

Први светски рат

уреди

Учесник је Церске и Сувоборске битке, где је тешко рањен и носилац је Албанске споменице (1920).

Каријера

уреди

Од 1922. године до 1959. године ради на Пољопривредном факултету у Београду-Земун,а као редовни професор од 1933. године, где је развио веоме плодну наставну, стручну и научну активност у домену ораница (ратарство).[1] Објавио је више од 25 радова и публикација на српском језику и неколико радова на немачком и француском језику (Landwirtschaft, 1926 i Bukurešt 1924, 1929).

Одликовања и награде

уреди

Добитник је Златне медаље за ревносну службу (1926), Медаље за војничке врлине (1927), Награде Никола Тесла 1957. године за животно дело од Савеза инжењера и техничара бивше Југославије.[4]

Био је дописни члан Чехословачке пољопривредне академије, а дописни је члан и САНУ: Одељење природно-математичких наука од 10.6. 1955. године.

Умро је 24. септембра 1959. године у Београду.

Библиографија

уреди
  • Безусловно и условно активна ђубрива, 1926.
  • О чернозему Београдске околине и значају његове деградације за пољску привреду, 1926.
  • Педолошка проучавања земљишта као основа науке о ратарству, 1926.
  • Опште ратарство : по предавањима Добре Тодоровића, 1941.
  • Познавање и обрађивање земљишта, 1942.
  • Неговање усева, 1943.
  • Плодоред, 1944.
  • Окопавање усева, 1946.
  • Спољна трговинска политика, 1947.
  • Опште ратарство, 1948.
  • Опште ратарство : (земљоделство) : на основи агроеколошких начела, 1955.
  • Проблематика савремене борбе против корова, 1956.
  • Продуктивност наших главних типова земљишта и њихова употреба у садашњости и перспективи, 1957.
  • Упознај своје земљиште, 1958.
  • Imenik korovskog bilja Jugoslavije = The list of weeds of Yougoslavia = Namenverzeichnis der Unkräuter von Jugoslawien, 1959.

Референце

уреди
  1. ^ а б „Инжењери – великани Краљева из XIX века”. Портал Круг. Архивирано из оригинала 15. 11. 2019. г. Приступљено 15. 11. 2019. 
  2. ^ „Академско удружење Срба агронома у Бечу”. Тежак. број 49.: 440 7. 12. 1908. 
  3. ^ „COBISS”. Универзитетска библиотека Светозар Марковић. Архивирано из оригинала 15. 11. 2019. г. Приступљено 15. 11. 2019. 
  4. ^ „Доброслав Тодоровић”. САНУ. Приступљено 15. 11. 2019.