Друштво против Срба

Бугарска антисрпска организација

Друштво против Срба била је бугарска антисрпска организација основана 1897. године у Солуну у тадашњем Османском царству. Оснивач организације је Дамјан Груев, члан Унутрашње македонске револуционарне организације (ВМРО). Циљ организације је било смакнуће утицајних Срба у османској Македонији, како би се одржала бугарска пропаганда у тој области.

Солунска бугарска мушка гимназија „Св. Кирил и Методиј“

Организација је основана у Солуну 1897. година на иницијативу Дамјана Груева,[1] професора у бугарској гимназији у Солуну.[2] Била је изданак ВМРО.[2] Настала је као резултат напретка српске заједнице у Македонији.[3] Бугарска пропаганда није била у стању да сузбије српски напредак културним средствима, нити шпијунажом.[3] Отварање српских школа у османској Македонији сусретало се са протестима, тучама и нередима које су организовали антисрпски Македонци.[4] Српски учитељи и ученици ових школа су застрашивани и нападани.[4] Организација је отворено позивала на насиље над Србима; у бугарском часопису из Солуна, Народно право, у чланку „Бугарски образовни рад у Македонији” (буг. Блгарското учебното дело в Македониӑ)[3] речено је: „Србе треба огњем и мачем истребити из Македоније” (1897).[3][5][2] Организација је спроводила убиства Срба, углавном у Македонији.[6] Жртвама су ножем урезан крст на челу.[6] Прва жртва са урезаним крстом пронађена на улици у Солуну био је професор српске гимназије Илија Пејчиновски.[2] Организација је до 1902. године извршила убиства најмање 43 особе, док је рањено 52, а то су били власници српски школа, учитељи, свештеници Српске православне цркве, као и други значајни Срби у Османском царству.[7] До 1905. године, бугарски агенти су убили више од 500 Срба у Старој Србији и Македонији.[1]

Референце

уреди
  1. ^ а б Maćedonija i Maćedonci: putopisne beleške sa geografiskom, etnografskom... 1906. стр. 175. „То су учин ли агенти „Друштва против Срба“ основаног У Солуну иницијативом проф. Лам. Грујева са задатком да „Србе треба огњем и мачем истребити из Маћедоније“ (в. . Нар. Права“ у Софији 1897. г.) То Друштво је до сад (1897–195 г.) у славу „српско-бугарског братства“ поубијало преко 500 најугледни их Срба у Маћедонији и Старој Србији. (Списак погинулих изаћиће у овој књизи). У повећем селу Моносишову множи се број присталица Егзархије и протестанске вере, јер струмски митрополит Грк, никако неће да дозволи словенско богослужење у том чисто словенском селу. Овде су хтели држати ... 
  2. ^ а б в г Đurić & Mijović 1993, стр. 63.
  3. ^ а б в г Ivanić 1908, стр. 466.
  4. ^ а б Slavistic printings and reprintings. 297. Mouton. 1973. стр. 152. „Sometime around 1897, "A Society against Serbs in Thessalonica" was founded which seems to have been responsible for a number of acts of violence. The opening of Serbian schools was met with protest demonstrations, fights, and riots on the part of anti-Serb elements of the Macedonian population. Numerous students and teachers from these schools were intimidated and assaulted. 
  5. ^ Ivanić 1902, стр. 112.
  6. ^ а б Miletić 1997, стр. 80.
  7. ^ Hadži Vasiljević 1928, стр. 14.

Литература

уреди
  • Slavistic printings and reprintings. 297. Mouton. 1973. стр. 152. „Sometime around 1897, "A Society against Serbs in Thessalonica" was founded which seems to have been responsible for a number of acts of violence. The opening of Serbian schools was met with protest demonstrations, fights, and riots on the part of anti-Serb elements of the Macedonian population. Numerous students and teachers from these schools were intimidated and assaulted. 
  • Maćedonija i Maćedonci: putopisne beleške sa geografiskom, etnografskom... 1906. стр. 175. „То су учин ли агенти „Друштва против Срба“ основаног У Солуну иницијативом проф. Лам. Грујева са задатком да „Србе треба огњем и мачем истребити из Маћедоније“ (в. . Нар. Права“ у Софији 1897. г.) То Друштво је до сад (1897–195 г.) у славу „српско-бугарског братства“ поубијало преко 500 најугледни их Срба у Маћедонији и Старој Србији. (Списак погинулих изаћиће у овој књизи). У повећем селу Моносишову множи се број присталица Егзархије и протестанске вере, јер струмски митрополит Грк, никако неће да дозволи словенско богослужење у том чисто словенском селу. Овде су хтели држати ... 
  • Đurić, Veljko Đ.; Mijović, Miličko (1993). Ilustrovana istorija četničkog pokreta. Narodna knj. стр. 63. „Из У нутрашњеОрганизације родило се Друштво Против Срба коме је циљ био још јасније опредељен; убиство. "Да огњем и мачем искорени Србе из Македони- је", отворео је тада бугарски лист Народно Право написао. На лешевима жртава налажен је увек знак крста на челу. Извршиоци ових убистава били су најчешће најмљени циглари из Кукуша. Организатор и вођа ове акције био је Дамњан Грујев, професор бугарске гимназије у Солуну, који је доцније постао комитски војвода. Прва жртва њихова, чије је тело са урезаним крстом на челу нађено једног јутра у забаченој улици солунској, био је Илија Пејчиновски, професор српске гимназије. После његове смрти цела 1897 година испунила се успоменама на убиства. По друмовима, по улицама, у селима, налажени су мртви наши људи. Свој ужасни посао организација је вршила смишљено, систематски и непрекидно ... 
  • Hadži Vasiljević, Jovan (1928). Četnička akcija u Staroj Srbiji i Maćedoniji. Belgrade: Sv. Sava. 
  • Ivanić, Ivan (1902). Iz Crkvene Istorije Srba u Turskoj. стр. 112. „Оснивање „Друштва против Срба у Солуну", или правилније „Друштва за убијање Срба" са де- визом „Србе треба огњем и мачем истерати из Маћедонији", (в. софијска „Народна Права" од 1897 године), последица је бугарског ... 
  • Ivanić, Ivan (1908) [1906]. Maćedonija i maćedonci ... Štampa Savića i komp. стр. 466. „Та су средства мучка убиства, која над угледнијим Ср- бима, учитељима и свештеницима српским у Маћедонији из- вршује бугарска пропаганда преко „Друштва за убијање Срба" (или правим именом „Друштва против Срба"), којеје са седиштем у Солуну основано 1897 год. Оснивање тога друштва са тим убилачким циљем била је последица све јачег напредовања Срба у Маћедонији, па како томе напредовању Бугари нису могли стати на пут културним средствима, а још мање шпијунажом, ... против Срба" у Солуну, као што је то отворено признао бугарски лист у Софији, „Народни Права", још 1897 год. Да ово друштво није творевина „српске маште и нахалности", већ да оно у истини постоји, то показује један чланак ... 
  • Miletić, Milan (1997). Božija kuća. BIGZ. 

Додатна литература

уреди