Кијево (општина)

општина у Хрватској

Кијево је насељено место и једино место општине у североисточном делу Шибенско-книнске жупаније, Република Хрватска. Према прелиминарним подацима са последњег пописа 2021. године у месту је живело 280 становника.[1]

Кијево
Римокатоличка црква „Св. Миховил“
Грб
Грб
Административни подаци
ДржаваХрватска
ЖупанијаШибенско-книнска
ОпштинаКијево
Становништво
 — 2011.Пад 417
Географске карактеристике
Координате43° 58′ 44″ С; 16° 21′ 25″ И / 43.978871981979275° С; 16.356973085330057° И / 43.978871981979275; 16.356973085330057
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина473 m
Кијево на карти Хрватске
Кијево
Кијево
Кијево на карти Хрватске
Кијево на карти Шибенско-книнске жупаније
Кијево
Кијево
Кијево на карти Шибенско-книнске жупаније
Остали подаци
Поштански број22310 Кијево
Позивни број+385 22
Регистарска ознакаŠI
Веб-сајтwww.kijevo.hr

Географски положај

уреди

Општина је смештена између Книна на северу и западу и општине Цивљане на југу и истоку. Налази се у плодној равници између планине Динаре и Малог Козјака. На северу су Сива брда, Полачка висораван и извор Крчић, а на југу Коловрат и извор Цетине.

Физичко-географске одлике

уреди

У општини се налази највиши врх Републике ХрватскеКијевска Динара (1.831 m). Динара је планински масив дужине 20 и ширине око 10 km, пружа се правцем северозападјугоисток. Име је, највероватније, добила по илирском племену Диндари. Она је уједно и развође између река Крке и Цетине. Река Цетина је окосница овог дела Далмације. Извире из неколико јаких крашких врела (Главаш, Котлука, Врањеш, Неле...)

Клима

уреди

Кијево карактерише мешање континенталне и медитеранске климе. Лета су сува и топла, а зиме хладне и влажне Најчешће дувају бура и југо.

Друштвено-географске одлике

уреди

Историја

уреди

На тлу данашњег Кијева било је седиште илирске општине с десне стране Цетине. Од VI века ове просторе насељавају Словени. Под именом Киј се први пут спомиње 1315. године. Киј је стара реч за маљ или чекић. Током рата у бившој Југославији (1991—1995), Кијево је било у саставу Републике Српске Крајине, након агресије на РСК тј. војне операције Олуја, место је реинтегрисано у уставно-правни поредак Републике Хрватске.

Привреда

уреди

Становништво се бави ловом, риболовом, пољопривредом и сточарством. У општини постоји и једна грађевинска фирма.

Површина и становништво

уреди

Површина општине је 74,3 km² и седиште је у истоименом месту. Према попису из 2001. године овде је живело 533 становника у једном насељу. Хрвати чине апсолутну већину (100%).

На попису становништва 2011. године, општина, односно насељено место Кијево је имало 417 становника.[2]

Попис 1991.

уреди

На попису становништва 1991. године, насељено место Кијево је имало 1.261 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Хрвати
  
1.256 99,60%
Срби
  
2 0,15%
Италијани
  
1 0,07%
остали
  
1 0,07%
непознато
  
1 0,07%
укупно: 1.261

Попис 2011.

уреди

На попису становништва 2011. године, Кијево је имао 417 становника, следећег националног састава:

Попис 2011.‍
Хрвати
  
417 100,00%
укупно: 417

Референце

уреди
  1. ^ „Први резултати пописа 2021. године”. popis2021.hr. Архивирано из оригинала 14. 01. 2022. г. Приступљено 17. 1. 2022. 
  2. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 21. 4. 2013. 

Литература

уреди
  • Јурић, Иван, Далмација — Јужна Хрватска: повијест, култура, умјетност, природне лепоте, туризам,(1998), Туристичка наклада, Загреб
  • Матковић, Хрвоје, Шибенско-книнска жупанија, (2002), Знање, Загреб
  • Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9. 

Спољашње везе

уреди