Књижевни додатак „Јужне пчеле“

Кљижевни додатак „Јужне пчеле“ је лист за науку, забаву и шалу који је излазио 1852. године у Новом Саду.[1]

Књижевни додатак Јужне пчеле
Оснивање1852.
ЈезикСрпски
Укидање1852.
ГрадНови Сад

Историјат

уреди

То је био први сатирични лист који су покренули Срби у доба Баховог апсолутизма. Лист су издавала браћа Данило и Милорад Медаковић. Достизао је тираж и преко 2.000 примерака, што је био рекорд у тадашњој српској периодици.[1]

Садржај листа

уреди

У Књижевном додатку „Јужне пчеле“ објављивана је грађа из историје Срба у Угарској, полемике о језику и правопису, шале, досетке и други забавни прилози. Лист је понекад корио патријарха Рајачића и критиковао више српско свештенство што се не заузимају довољно за српске интересе.[2]

Периодичност излажења

уреди

Лист је излазио једном недељно, суботом, уз „Јужну пчелу“ и објављено је укупно 15 бројева – све док шаљиви лист није био забрањен.[3]

Изглед листа

уреди

Лист је био димензија: 26 cm.

Тематика

уреди

Место и година издавања

уреди

Нови Сад, 1852.

Први број је изашао 5. јануара, а 15. последњи 15. априла 1852. године.[4]

Сарадници

уреди

Јован Стерија Поповић

Милош Светић

Ђура Даничић

Богобој Атанацковић

Никола Боројевић

Ђорђе Рајковић

Јован Сундечић

Ника Николић

Теодор Димић

Илија Захаријевић

Иван Маршовски

Најзначајнији књижевни прилози у листу су били прилози Јована Стерије Поповића. Стерија је ту објавио 4 оригиналне песме и 4 преведене "из Хорација". Све те песме су ушле у његову збирку песама "Даворје".[1]

Забрана излажења листа

уреди

То је био први српски сатирични лист који је забрањен због – "опасног по државу" – афоризма! У образложењу стоји да је у његовом 14. броју "уздиже се такозвани народ над владу, и саветује писцима новина нека се радије замере влади, него ли народу". Аутор првог забрањеног афоризма у српској шаљивој периодици био је "поп Ника Николић из Кнеза". Цензура није навела афоризам који је био повод за забрану листа. Тај афоризам гласи:

Постоје и мишљења да је Јужна пчела забрањена због једног дописа из Руме у коме се описивало национално расположење приликом прикупљања прилога за поправку Mанастира Високи Дечани и љубљења наводног крста цара Душана кога је проносио један калуђер из Србије.[2]

Галерија

уреди

Референце

уреди
  1. ^ а б в Рошуљ, Жарко (2017). Час описа часописа VII: Лексикон српске шаљиве периодике ( 1830-1918). Нови Сад; Београд: Матица српска; Институт за књижевност и уметност. стр. 98. 
  2. ^ а б „Први забрањени сатирични часопис Јужне пчеле 1852.”. Расен. Приступљено 10. 9. 2020. 
  3. ^ а б Рошуљ, Жарко (2014). Час описа часописа VI: Жанрови у српској шаљивој периодици (1830-1918). Нови Сад; Београд: Матица Српска; Институт за књижевност и уметност. стр. 24—25. 
  4. ^ Кисић, Милица; Булатовић, Бранка (1996). Српска штампа : 1768-1995. : историјско-библиографски преглед. Штампа и српско друштво 19. и 20. века. Београд: Медија центар. стр. 60. ISBN 86-82827-01-8.