Луси (аустралопитекус)

Луси је познатији назив за фосил аустралопитекуса АЛ 288-1, који чини неколико стотина комада костију или 40% женског скелета врсте аустралопитекус афаренсиса. Луси је пронађена у новембру 1974. године. Њени остаци важе за једно од највећих археолошких открића у свету. Претпоставља се да је стара око 3,2 милиона година. Ово није ни први ни најстарији фосил, али је међу најпотпунијим, будући да је готово 40% скелетне грађе очувано. Сматра се да је Луси најстарији пронађени фосил одрасле жене.

Аустралопитекус афаренсис АЛ 288-1 – „Луси”
Реконструкција Луси

Откриће уреди

У провинцији Афар у Етиопији палеонтолог са америчког Аризона Универзитета Доналд Јохансон (енгл. Donald Johanson) започео је ископавања још 1973. године, у околини села Хадар, које је познати археолошки локалитет. Овде је пронађена индивидуа АЛ 129-1, за коју се сматра да припада првим хоминидима који су ходали усправно. Пред крај прве сезоне ископавања, 24. новембра 1974. поред реке Аваш, Дон Јохансон је открио остатке хоминида АЛ 288-1, који је добио надимак Луси, по у то време веома популарној песми Битлса "Луси на небу са дијамантима" (енгл. "Lucy in the Sky with Diamonds").

Карактеристике уреди

Луси је била тешка око 27 килограма, висока око једног метра, запремине мозга између 375 и 500 cm³ и ходала је усправно. Луси је „доказала“ да је човек прво проходао усправно, па тек онда развио велики мозак.

Види још уреди

Спољашње везе уреди