Велики логотет (грч. μέγας λογοθέτης, mégas logotétes) био је врховни надзорник цивилне управе у Византији од краја 12. века до пада Царства 1453. Његова функција била је слична функцији данашњег премијера.[1]

Функција

уреди

Византијска државна управа, успостављена за време тематског система (610—1081), темељно је реформисана за владе Алексија Комнина (1081—1118).[1] Централна државна администрација, којој је до тада на челу стајао логотет дрома[2], прешла је у Алексијево време под управу логотета финансија (грч. λογοθέτης τῶν σεκρέτων, logothetēs tōn sekretōn — дословно логотет фискалних одељења). Логотет секрета био је врховни надзорник над свим цивилним надлештвима (одељењима управе), а крајем 12. века добија назив великог логотета. Тако је велики логотет (грч. μέγας λογοθέτης, mégas logotétes) имао положај и функцију првог министра Царства све до краја византијске државе.[1]

Референце

уреди
  1. ^ а б в Острогорски, Георгије (1998). Историја Византије. Београд: Народна књига. стр. 347. 
  2. ^ Острогорски, Георгије (1998). Историја Византије. Београд: Народна књига. стр. 244—245. 

Литература

уреди
  • Острогорски, Георгије (1998). Историја Византије. Београд: Народна књига.