Милева Вукомановић, удата Алимпић (Срезојевци, 18331914) била је ћерка Петра Вукомановића, брата кнегиње Љубице, и Василије Вукомановић.

Урош Кнежевић, Милева Вукомановић, 1843.

Биографија

уреди

Након Петрове смрти кнегиња Љубица је преузела бригу о Милеви, што је као последицу имало то да она буде васпитана у дворским условима.[1]

За генерала Ранка Алимпића удала се 1852. године. Нису имали деце.

Године 1904. подигла је нову, зидану припрату Цркве Светог Саве на Савинцу, у којој се налазе земни остаци чланова породице Вукомановић. [1] Окупила је мајсторе, преправила стару дрвену цркву, обновила старе спомен-плоче породице Обреновић и Вукомановић из Срезојеваца, и притом их све сахранила у дозиданом делу цркве.[2] Такође је заслужна за проучавање историјата породице Вукомановић јер је својим белешкама сачувала од заборава податке о њиховом пореклу (Метохија, Никшић, Страгари, Срезојевци).

Књижевни рад

уреди

О супругу Ранку објавила је посмртну грађу под насловом „Живот и рад генерала Ранка Алимпића – у вези с догађајима из новије српске историје” 1892. године. Током времена власти Александра Карађорђевића, њихов стан у Београду био је средиште окупљања обреновићеваца.[1]

Поред књиге о супругу, објавила је и биографски текст о кнегињи Љубици (Српска црква, календар за редовну 1910. годину), као и рад о убиству Петрије Пљакић, љубавнице кнеза Милоша, који се чува у Архиву САНУ. Поред тога, сарађивала је у Малим новинама, Вечерњим новостима и Штампи.[1]

Под ознаком „књижевник” Милева Вукомановић добила је посебну одредницу и у најновијој Српској енциклопедији (2010).[1]

Референце

уреди
  1. ^ а б в г д Трнавац, Недељко Д. (2015). Обреновићи: детињство и образовање: Просвета и школство у рудничко-таковском крају (1815-1903-2015). Горњи Милановац: Општина Горњи Милановац / Музеј рудничко-таковског краја. стр. 115. ISBN 978-86-82877-58-5. 
  2. ^ Марушић, Александар; Боловић, Ана; Борозан, Игор; Тимотијевић, Милош (2017). Обреновићи у музејским и другим збиркама Србије и Европе IV. Горњи Милановац: Музеј рудничко-таковског краја. стр. 263. ISBN 978-86-82877-68-4.