Паскал Акерман (њем. Pascal Ackermann; 17. јануар 1994) њемачки је професионални бициклиста који тренутно вози за UCI ворлд тур тим — Израел—премијер тех.[6] Два пута је освојио Гран при де Фурми, Класик де Алмерија и Бредене Коксејде класик, док је по једном освојио Брисел сајклинг класик, Лондон—Сари класик, Ешборн—Франкфурт и класификацију по поенима на Ђиро д’Италији, гдје је остварио три етапне побједе, док је на Вуелта а Еспањи остварио двије етапне побједе. На Европском првенству, освојио је двије бронзане медаље у друмској трци.

Паскал Акерман
Акерман 2023.
Лични подаци
Пуно имеПаскал Акерман
Датум рођења(1994-01-17)17. јануар 1994.(30 год.)
Мјесто рођењаКандел, Њемачка
ДржављанствоЊемачка
Висина1,80 m[1]
Маса78 kg[1]
Тимске информације
Тренутни тим
Израел—премијер тех
Дисциплинадрумски, писта
Улогавозач
Тип возачаспринтер
Јуниорска каријера
2004—2012Еделвеис Кандел
2011Карбо радспорт
2012Компрешен—редшоп
Професионална каријера
2013—2016Рад—нет роуз
2017—2021Бора—ханзгро[2][3][4]
2022—2023УАЕ тим емирејтс[5]
2024—Израел—премијер тех
Успјеси
Ђиро д’Италија
Класификација по поенима1 (2019)
Класици
Ешборн—Франкфурт1 (2019)
Првенства
Национални шампион
(друмска трка)
1 (2018)
Друге трке
Брисел сајклинг класик 1 (2018)
Гран при де Фурми 2 (2018, 2019)
Класик де Алмерија 2 (2019, 2020)
Бредене Коксејде класик 2 (2019, 2020)
Награде и медаље
Бициклизам на писти
Представљајући Њемачка Њемачку
Европско првенство
Златна медаља — прво место Анадија 2012. омнијум за јуниоре
Сребрна медаља — друго место Анадија 2011. екипни спринт за јуниоре
Бронзана медаља — треће место Анадија 2012. мадисон за јуниоре
Друмски бициклизам
Свјетско првенство
Сребрна медаља — друго место Доха 2016. Друмска трка до 23 године
Европско првенство
Бронзана медаља — треће место Алкмар 2019. Друмска трка
Бронзана медаља — треће место Плуе 2020. Друмска трка
Ажурирано: 5. јануар 2024.

Каријера

уреди

Рођен је у Канделу, гдје је возио за локалне јуниорске клубове, прије него што је 2013. прешао у Рад—нет роуз тим гдје је провео четири године. У августу 2016. године, објављено је да ће прећи у тим Бора—ханзгро за 2017. сезону.[7] Године 2018. освојио је Брисел сајклинг класик, Лондон—Сари класик, Гран при де Фурми, првенство Њемачке у друмској вожњи, двије етапе на Тур де Полоње трци, као и по једну етапу на Критеријуму ди Дофине, Тур де Романди и Тур оф Гуангси тркама, док је завршио на другом мјесту на Шелдепрајсу и Дридагсе Бриж—Де Пан трци. Године 2019. освојио је Ешборн—Франкфурт, класик де Алмерија, Бредене Коксејде класик и Гран при де Фурми по други пут, након чега је у мају возио своју прву гранд тур трку — Ђиро д’Италију,[8] гдје је побиједио на другој и петој етапи[9][10] и освојио је класификацију по поенима, поставши први њемачки возач у историји који је освојио класификацију.[11] У јуну је остварио етапну побједу на Тур оф Словенија трци, након чега је остварио двије етапне побједе на Тур де Полоње трци, једну на Дојчланд Туру, а з финишу сезоне је остварио двије етапне побједе и освојио је класификацију по поенима на Тур оф Гуангси трци.

Године 2020. остварио је двије етапне побједе на Сибиу Туру и једну на УАЕ туру, након чега је остварио двије етапне побједе и освојио класификацију по поенима на Тирено—Адријатику. У финишу сезоне, освојио је бронзану медаљу на Европском првенству у друмској вожњи, а затим је по први пут возио Вуелта а Еспању,[12] гдје је побиједио на деветој и 18. етапи.[13][14] Године 2021. освојио је класификацију по поенима уз двије етапне побједе на Сибиу Туру, након чега је освојио класификацију по поенима уз три етапне побједе на трци Сетимана чиклистика италијана. Дојчланд Тур је завршио на другом мјесту, уз једну етапну побједу и освојену класификацију по поенима, док је Гран при де Фурми завршио на другом мјесту, а Шелдепрајс на шестом.

Године 2022. послије пет година напустио је тим Бора—ханзгро и прешао је у УАЕ тим емирејтс.[15] Прве године у тиму остварио је етапну побједу на Тур де Полоње трци и освојио је Бредене Коксејде класик. Године 2023. остварио је етапну побједу на Ђиро д’Италији, трећу у каријери и прву послије четири године.[16]

Референце

уреди
  1. ^ а б „Pascal Ackermann”. eurosport.com. Приступљено 23. 5. 2023. 
  2. ^ „With Christoph Pfingsten, BORA – hansgrohe completes its roster for 2019”. bora-hansgrohe.com. Denk Pro Cycling GmbH & Co. KG. 12. 10. 2018. Архивирано из оригинала 23. 04. 2019. г. Приступљено 23. 5. 2023. 
  3. ^ Ryan, Barry (28. 12. 2019). „2020 Team Preview: Bora-Hansgrohe”. cyclingnews.com. Future plc. Приступљено 23. 5. 2023. 
  4. ^ „Bora - Hansgrohe”. uci.org. Union Cycliste Internationale. Архивирано из оригинала 1. 1. 2021. г. Приступљено 23. 5. 2023. 
  5. ^ „UAE Team Emirates”. uci.org. Union Cycliste Internationale. Приступљено 23. 5. 2023. 
  6. ^ „Israel - Premier Tech”. uci.org. Union Cycliste Internationale. Приступљено 5. 1. 2024. 
  7. ^ „Marcus Burghardt signs for Bora-Hansgrohe”. cyclingnews.com. 19. 8. 2016. Приступљено 23. 5. 2023. 
  8. ^ „2019: 102nd Giro d'Italia: Start List”. ProCyclingStats. Приступљено 23. 5. 2023. 
  9. ^ „Ackermann sprints to 1st Giro win, Roglic in overall lead”. USA Today. Gannett. Associated Press. 12. 5. 2019. Приступљено 23. 5. 2023. 
  10. ^ Farrand, Stephen (15. 5. 2019). „Giro d'Italia: Ackermann wins stage 5”. cyclingnews.com. Future plc. Приступљено 23. 5. 2023. 
  11. ^ „Pascal Ackermann – Mr Happy sprints to success”. Bora.com. Bora Vertriebs GmbH & Co KG. Приступљено 23. 5. 2023. 
  12. ^ „75th La Vuelta ciclista a España: Startlist”. ProCyclingStats. Приступљено 23. 5. 2023. 
  13. ^ „Ackermann collects his first La Vuelta win”. Vuelta a España. Amaury Sport Organisation. 29. 10. 2020. Приступљено 23. 5. 2023. 
  14. ^ Fotheringham, William (8. 11. 2020). „Primoz Roglic clinches Vuelta a España as Pascal Ackermann takes final stage”. The Guardian. Guardian Media Group. Приступљено 23. 5. 2023. 
  15. ^ Farrand, Stephen (7. 8. 2021). „Pascal Ackermann confirms move to UAE Team Emirates for 2022”. cyclingnews.com. Future plc. Приступљено 23. 5. 2023. 
  16. ^ „Pascal Ackermann wins Stage 11 of the Giro d’Italia. Geraint Thomas retains the Maglia Rosa”. giroditalia.it. 17. 5. 2023. Приступљено 23. 5. 2023. 

Спољашње везе

уреди