Прогресивна здравствена нега

Прогресивна здравствена нега је највиши ниво прилагођавања неге болеснику-кориснику здравствених услуга, који се постиже савременим методама у здравственој нези, на основу правила „Да свака сестра има своје пацијенте-кориснике“.[1]

Прогресивна здравствена нега пружа могућност да свака установа дефинише сестринске мера и активности, категоризације сложености послова и одговорности сестара-техничара у служби здравствене неге, како у јавним здравственим установама, тако и у приватној пракси.[2]

Историјат

уреди
 
Флоренс Најтингејл се самтра зачетницом савремене здравствене неге

Све је настало тако што је Флоренс Најтингејл (1820 — 1910), међу првима, почела да разврстава болеснике према потреби за негом, па су тако најтежи болесници имали кревете који су најближи сестрама, а лакши најдаље. За време Кримског рата, са 38 нудиља Флоренс је отишла на Крим, где је организовала болнице и увела значајне реформе у санитетску службу и негу рањеника и болесника. Отворила је прву службу за медицинске сестре.

Њене ученице су отвориле школе таквог типа у многим земљама. У Београду 1924. године изашла је прва генерација медицинских сестара.

Појам прогресивна здравствена нега, први пут је почео да се примењује 1956. године у Сједињеним Америчким Државама. Овај новоуведени систем прилагођавања здравствене неге, требало је да означи нови приступ нези болесника, која је пре свега требало да буде на највишем ниво прилагођавања неге болеснику-кориснику здравствених услуга, који се у датом тренутку развоја медицине може постићи савременим методама у здравственој нези. Овај систем је требало пре свега да се се заснива на правилима да се;

  • болесници разврставају у групе према степену неопходне здравствене неге,
  • примени одговарајуће медицинске процедуре и опреме
  • примени рада стручног особља према школској спреми и радном искуству.

На појаву и развој прогресивне неге утицао је пре свега, развој биомедицине као науке и све веће стицање нових знања у свим областима науке, појава технолошких иновација, прихватање става о интердисциплинарном начину лечења и мултипрофесионалном тимском приступу нези болесника, и на крају, не тако мање важном фактору, рационалној употреби здравствених и социјалних новчаних давања друштва и појединаца из свих извора.

Принципи здравствене неге

уреди

Здравствена нега је важна област медицине јер у себи обједињује бројне садржаје неге са свим другим медицинским областима. Делити здравствену негу болесника на општу и специјалну данас је практично немогуће, јер савремене методе дијагностике и лечења чине нераздвојну целину у јединственом процесу неге и лечења.


У клиничко-болничким условима здравствена нега се најчешће изводи по систему прогресивне неге.

Подела здравствене неге

уреди
Према месту пружања Прехоспитална нега • Хоспитална нега • Постхоспитална нега
У односу на садржај Општа нега • Специјална нега
Према обиму Општа (минимална) нега • Полуинтезивна (интермедијална) нега • Интензивна нега

Предности и сврха прогресивне здравствене неге

уреди
Примена

Здравствена нега се примењује на свим нивоима здравствене заштите (примарни, секундарни терцијерни).

Прво смо створили околности које наводе медицинске сестре изгарању, онда смо упали у велике трошкове због њиховог абсентизма.
Цена може бити мерена како у људским тако и у материјалним вредностима
Дорис Гринспун, Онтарио, Асоцијација мед. сестара
Предност

Главне предности прогресивне здравствене неге су; економичност, флексибилност, рационалност, боља и квалитетнија нега.[3]

Сврха

Сврха прогресивне здравствене неге огледа се у томе,[4] што;

  • Обезбеђује оптималан број здравствених радника.
  • Обезбеђује хуманију и квалитетнију здравствену негу болесника (корисника услуга).[5]
  • Олакшава организацију рада медицинских радника.

Нивои прогресивне здравствене неге

уреди

Нивои Прогресивне здравствене неге у стационарним здравственим установама су; општа нега, полуинтензивна нега, интензивна нега, специјалистичка интензивна нега и посебна нега. У пракси се највише користе прва три степена (општа, полуинтензивна и интензивна нега).[6]

Општа нега (први степен прогресивне неге)

уреди

Општа нега,[7] или минимална стандардна нега, као саставни део савременог лечења и континуираног збрињавања користи се код болесника који:

  • Има очувану свест и оријентисани су у времену и простору,
  • Коме се контолишу назначени витални знаци на 12 часова,
  • Који не крвари, покретан је, храни се сам, не повраћа,
  • Врши физиолошке потребе без помоћи других лица,
  • Сем обавља личну хигијену и не зависи од туђе помоћи у већој мери
  • Има одређен одговарајући медицински третман.

Полуинтензивна нега (други степен прогресивне неге)

уреди

Полуинтензивна нега као саставни део савременог лечења и континуираног збрињавања болесника обухвата лица:

  • Која немају јасно очувану свест, који испољавају дезоријентисаност, агресивно понашање и халуцинације,
  • Код којих се контролишу витални знаци на 3-6 часова,
  • Код којих је крварење под контролом, али је неопходан повећан надзор,
  • Који је ограничено покретан и захтева помоћ при храњењу,
  • Код којег постоји поремећај функције дисања,
  • Коме је потребна помоћ других лица, тј. зависи од туђе помоћи
  • Којем је одређен одговарајући медицински третман.

Интензивна нега (трећи степен прогресивне неге)

уреди

Интензивна нега је саставни део савременог лечења и континуираног збрињавања болесника:

  • Са квантитативним или квалитативним поремећајима свести,
  • Без свести (коматозна стања),
  • Којима се контролишу витални знаци свака два часа,
  • Код којих постоји акутно крварење или знаци претећег крварења,
  • Који је непокретан и захтевају помоћ других лица,
  • Који захтева храњење природним или вештачким путем (тј код кога је укључена парентерална исхрана)
  • Који захтева интензивни медицински третман у болесничким јединицама или коме је одређен одговарајући медицински третман.

Специјална интензивна нега (четврти степен прогресивне неге)

уреди

Специјална интензивна нега је део савременог лечења и континуираног збрињавања болесника:

  • Који је више од 48 часова без свести,
  • Код којег постоји акутно крварење,
  • Код којег се контролишу витални знаци сваких сат времена,
  • Код којег се континуирано дају: кисеоник, трансфузије крви, инфузије кристалоида или медикаментозна терапија,
  • Код кога је неопходан специјални медицински третман у просторијама са посебном неменом.

Посебна нега (пети степен прогресивне неге)

уреди

Посебна нега као саставни део савременог лечења и континуираног збрињавања болесника обухвата негу:

  • Упериоду буђења болесника после хируршког захвата,
  • После кардио-пулмонално-церебралне реанимације,
  • Нега болесника на самрти
  • Болесника са посебним потребама и условима смештаја
  • Болесника код којих је потребно перманентно присуство медицинске сестре-техничара.

Извори

уреди
  1. ^ Лештаревић, М, Шуваковић, У.: „Медицина и друштво“. Медицински факултет – Универзитет у Приштини, штампа КОБДОМ, 2007.
  2. ^ Стандардизоване активности здравствене неге и збрињавања пацијента, Водич за медицинске сестре и техничаре, 2002
  3. ^ Антић, М: „Медицинска социологија“, „Графосрем“, 1998.
  4. ^ Ћорлука В. и сар.: Стандардизоване активности здравствене неге и збрињавање пацијената: водич за медицинске сестре-техничаре и бабице. УМС КЦС „Сестринство“. Београд. 2003
  5. ^ Ненадовић, М.: Медицинска етика, Медицински факултет – Универзитет у Приштини, Биграф – Београд, 2007.
  6. ^ Ћорлука В., Алексић Ж. : Нови квалитет у организацији и садржају рада медицинских сестара и техничара. Београд, 1996.
  7. ^ Јолић М., Вићовац Љ., Ђорђевић Д. :Општа и специјална нега болесника, Народна књига Србије. Београд. 1995

Литература

уреди
  • Максимовић Ј. Увод у медицину са теоријом медицине, Медицински факултет Нови Сад, Нови Сад, 2001.
  • Рудић Р, Коцев Н, Мунћан Б. Процес здравствне неге: Практикум за студенте-водич за праксу, Књига-Комерц, Београд, 2005.
  • Тијанић М, Ђурановић Д, Рудић Р, Миловић Љ. Здравствена нега и савремено сестринство, Научна КМД, Београд, 2002.
  • Baronski S, et al. Сестринске процедуре. Дата статус, 2010.
  • Gulanick M, Myers J. L. Nursing Care Plans-Nursing Diagnoses and Intervention. 6th edition 2007, Elsevier, Mosby

Спољашње везе

уреди