Традиционалне игре колашинског краја
Традиционалне игре колашинског краја су нематеријално културно добро Црне Горе.[1] Чине их стара кола која се играју уз песму и топот корака, а изводе се у традиционалној народној сукненој или свечаној ношњи. Чувари традиције играња кола живе у Колашину.[2]
| Традиционалне игре колашинског краја | |
|---|---|
 | |
| Нематеријално културно наслеђе | |
| Регион |  Црна Гора |
| Предлагач | Управа за заштиту културних добара |
Нематеријално културно наслеђе уреди
Године 2013. Управа за заштиту културних добара започела је израду елабората процене културних вредности нематеријалних добара и законом заштитила 19 нематеријалних културних добара Црне Горе међу којима су и Традиционалне игре колашинског краја.[1]
О играма уреди
Специфичност Традиционалних игара колашинског краја јесте то што немају инструменталну пратњу. Подршку и пратњу игри дају песма и топот корака. Кола карактерише најчешће игра маушкараца и жена тј. момака и девојака, који се међусобно „бирају“.
Традиционалним играма колашинског краја је претило потпуно нестајање како из праксе тако и из сећања, а обновљене на основу знања старијих носилаца традиције као и кроз истраживања и етномузиколошке анализе.[2]Игре су преношене генерацијама те и данас живе у кореографијама Културно уметничкoг друштава "Мијат Машковић" из Колашина.[3]
Списак игара уреди
Најпознатије традиционалне игре колашинског краја су:[2][3][4]
- шећер
- ситан танац
- маглица
- труса
- Што дријемаш, јадна
- ђидије
- калопер
- Добро вече, госпо
- Ој, Јово, Јово...
- Леше гора
- шибљика
- Глас се чује у главици
- У Вукића Бранковића
- Стамбол
Карактеристике игара уреди
Игре танац и Ој, Јово, Јово су мистичног порекла и везују се за посмртни обред или измене у природи – на пример прелазак зиме у пролеће. У свадбеном ритуалу некада су били обавезни плесови као што су Добро вече, госпо, калопер и ђидије. Калопер је добио име по цвету калоперу за који народ верује да његов чај доприноси плодности младе. Плес труса је једино родно мешовито коло забележено у Црној Гори које се изводи „немо“ ‒ без вокалне или инструменталне пратње, искључиво уз ритам корака.[4]
Монографија уреди
Центар за културу Колашин издао је 2017. године монографију Традиционалне игре колашинског краја: пут до културног добра: прича о једној идеји. Монографија је богато илистрована са педесет једном фотографијом и предтавља вредан прилог у проучавању нематеријалног културног добра Црне Горе.[5][6]
Види још уреди
Референце уреди
- ^ а б „Kulturna dobra još u škrinji”. Caffemontenegro.me. Приступљено 9. 10. 2021.
- ^ а б в „Ljubikola pokušavaju da spasu od izumiranja”. Vijesti.me. Приступљено 9. 10. 2021.
- ^ а б „TRADICIONALNE IGRE KOLAŠINSKOG KRAJA UVRŠTENE U NEMATERIJALNA KULTURNA DOBRA: Upornost istraživača”. Monitor.co.me. Приступљено 9. 10. 2021.
- ^ а б „Znanje čuva nasljeđe predaka”. Renome.me. Приступљено 9. 10. 2021.
- ^ „Prva monografija o kolašinskim plеsovima” (PDF). novinesjevera.me. Приступљено 9. 10. 2021.
- ^ „Традиционалне игре колашинског краја : пут до културног добра : прича о једној идеји”. Plus.sr.cobiss.net. Архивирано из оригинала 09. 10. 2021. г. Приступљено 9. 10. 2021.
Спољашње везе уреди
- Akademija u čast nematerijalnog kulturnog dobra Архивирано на сајту Wayback Machine (9. октобар 2021)
- Oj-ha! Istraživanje crnogorske nematerijalne kulturne baštine u Kolašinu
- Kolašinske novosti
