Хомогена Србија је дјело аутора Стевана Мољевића.

Мапа Србије према пројект Хомогена Србија

У ово дјелу, супротно претпоставкама Илије Гарашинина који је вјеровао да снага државе произилази из њене величине и организационих принципа, Мољевић наглашава своју снагу изводи из степена до кога се њено становништво идентификује са државом.[1] Мољевић је вјеровао да побједничка Краљевина Србија 1918. године направила озбиљну грешку када је одлучила да успостави Југославију умјесто да јасно одреди границе Србије.[2]

Одмах након капитулације Југославије послије Априлског рата, Мољевић је створио концепт „хомогене” Србије и тријалистичке Југославије.[3]

Мољевић је написао другу расправу под називом „Мишљење о нашој држави, њеним границама” и заједно са Хомогеном Србијом, Мољевић је то представио Драгиши Васићу.[4]

Џон Р. Ламп је указао на значајне детаље као тај да Централни национални комитет има секундарни статус, док Мољевић није дошао на истакнути положај у Комитету 1943. године, провлачећи концепт Мољевићеве Хомогене Србије као централни дио кохерентног скупа четничких ратних циљева.[5]

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Szajkowski 1993, стр. 135: "Moljevic argued, contrary to GaraSanin's presumptions, that the strength of a state came not from its principles of organization and size, but from the degree to which the population identifies with the state and is committed to it. "
  2. ^ Sfikas & Williams 1999, стр. 302: "According to the Chetnik ideologue Stefan Moljevic, the fundamental mistake was made in 1918 when the borders of Serbia had not been clearly defined."
  3. ^ Krestić 2004, стр. 103: "Dr. Stevan Moljevic, immediately after the April collapse of Yugoslavia in 1941, created the projects of a "homogeneous" Serbia and trialist Yugoslavia.
  4. ^ Krestić 2004, стр. 53.
  5. ^ Lampe 2000, стр. 206.

Литература

уреди