Boja u kineskoj kulturi odnosi se na određene vrednosti koje kineska kultura pridaje bojama, poput boja koje se smatraju povoljnim (吉利) ili nepovoljnim (不利 (不利). Kineska reč za „boju“ je yánsè (顏色). U klasičnom kineskom, znak () tačnije znači „boja u licu“, ili „emocija“. Generalno se koristio sam i često je podrazumevao seksualnu želju ili poželjnost. Za vreme dinastije Tang reč yánsè je označavala sve boje. Kineski idiom koji se koristi za opisivanje više boja, Wǔyánliùsè (五颜六色), takođe može značiti boje uopšte.

Kineske osnovne i posredne boje

Teorija pet elemenata

уреди

U tradicionalnoj kineskoj umetnosti i kulturi crna, crvena, ćing () (spoj ideje o zelenoj i plavoj), bela i žuta se posmatraju kao standardne boje. Ove boje su odgovarajuće za pet elemenata: voda, vatra, drvo, metal i zemlja, o kojima se učilo u tradicionalnoj kineskoj fizici. Kroz dinastije Šang, Tang, Čou i Ćin, kineski carevi su koristili Teoriju pet elemenata za odabir boja.

Element Drvo Vatra Zemlja Metal Voda
Boja zelena/plava crvena žuta bela crna
Pravac istok jug centar zapad sever
Planeta Jupiter Mars Saturn Venera Merkur
Nebesko stvorenje azurni zmaj
青龍
vermilionska ptica
朱雀
žuti zmaj
黃龍
beli tigar
白虎
crna kornjača
玄武
Nebeske stabljike , , , , ,
Faza novi Jang pun Jang ravnoteža Jin/Jang novi Jin pun Jin
Energija generativna proširena stabilizacija ugovaranje očuvanje
Sezona proleće leto promena godišnjih doba
(svakog trećeg meseca)
jesen zima
Klima vetrovito vruće vlažno suvo hladno
Razvoj klijanje cvetanje sazrevanje uvenuće mirovanje
Stočarstvo pas ovca/koza govedo kokoška svinja
Voće kineska šljiva kajsija jujuba breskva kineski kesten
Zrno pšenica mahunarke pirinač konoplja biserni proso

Žuta boja

уреди
 
Portret cara Hung-vu u svilenoj žutoj haljini, na kojoj je izvezeni Žuti zmaj

Žuta zlatne nijanse, koja odgovara zemlji, smatra se najlepšom i najprestižnijom bojom.[1] Kineska izreka koja kaže da žuta generiše Jin i Jang implicira da je žuta sredina svega. Povezana sa, ali rangirana iznad smeđe, označava neutralnost i sreću. Žuta je umesto zlatne ponekad uparena sa crvenom.

Žuta reka je kolevka kineske civilizacije. Žuta je bila carska boja u carskoj Kini i smatra se simboličnom bojom pet legendarnih careva drevne Kine, poput Žutog cara. Žuti zmaj je zoomorfna inkarnacija Žutog cara centra univerzuma u kineskoj religiji i mitologiji. Zastava dinastije Ćing predstavljala je zlatno žutu boju kao pozadinu. Obična žuta zastava i obrubljena žuta zastava bile su dva od gornja tri barjaka kasnije dinastije Đin i Ćing.

Žuta često ukrašava kraljevske palate, oltare i hramove, a boja je korišćena i u svakodnevnoj odeći careva.[1] Bila je retka čast primiti carsku žutu jaknu.

Žuta takođe predstavlja oslobađanje od svetovnih briga i zbog toga je cenjena u budizmu. Monaška odeća je žuta, kao i elementi budističkih hramova. Žuta se koristi i kao boja žalosti za kineske budiste.

Žuta je takođe simbol junaštva, za razliku od zapadne asocijacije boje sa kukavičlukom.[2]

Crna boja

уреди
 
Prikaz Taijitu, Čao Uejčin iz 18-og veka (1370-ih)

Crna, koja odgovara vodi, je neutralna boja. Ji đing, ili Knjiga promena, crnu smatra nebeskom bojom. Izreka „nebo i zemlja crna“ ukorenjena je u zapažanju da je severno nebo dugo bilo crno. Oni su verovali da Tian Di, ili Nebeski car, boravi u Zvezdi severnjači. U astrologiji je predstavljena crnom kornjačom.

Simbol Taijitu koristi crno-belo za predstavljanje jedinstva jina i janga. Drevni Kinezi su crnu smatrali kraljem boja i crnu poštuju doslednije od bilo koje druge boje. Lao Zi je rekao da poznaješ belo, čuvaš crno, a škola Tao veruje da je crna boja Taoa.

U modernoj Kini crna se koristi u svakodnevnoj odeći. Crna, zajedno sa belom, povezana je sa smrću i žalošću i ranije se nosila na sahranama.

Bela boja

уреди

Bela boja, koja odgovara metalu, predstavlja zlato i simbolizuje osvetljenost, čistoću i ispunjenje. U astrologiji je predstavlja Beli Tigar.

Bela je takođe boja žalosti. Povezana je sa smrću i koristi se pretežno na sahranama u kineskoj kulturi.[2] Drevni Kinezi nosili su belu odeću i šešire samo kada su tugovali za mrtvima.

Crvena/Vermilion boja

уреди

Crvena boja ili vermilion, koja odgovara vatri, simbolizuje sreću i radost. U astrologiji je predstavlja Vermilionska ptica.

Crvene boje ima svuda tokom kineske Nove godine i drugih prazničnih proslava i porodičnih okupljanja. Crvena koverta je novčani poklon koji se daje u kineskom društvu tokom praznika ili u posebnim prilikama. Crvena boja paketa simbolizuje sreću. Crvena je strogo zabranjena na sahranama, jer je tradicionalno simbolična boja sreće;[3] međutim, s obzirom da su imena umrlih ranije bila pisana crvenom bojom, može se smatrati uvredljivim korišćenje crvenog mastila za kineska imena u kontekstima osim zvaničnih pečata.

U modernoj Kini crvena je i dalje veoma popularna boja i povezana je sa vladom koja je i koristi.

Plava/Azurna/Zelena boja

уреди

Generalno plava ili azurna i zelena boja je povezana sa zdravljem, prosperitetom i harmonijom. U astrologiji je predstavlja Azurni zmaj, koji je u prošlosti takođe bio nacionalni simbol. Stari termin je qing. Azurna je korišćena za crepove Nebeskog hrama, kao i za njegovu bogatu unutrašnjost i brojne druge strukture koje su predstavljale nebo. Takođe je boja žada, kao i celadona, glaziranog porcelana razvijenog da bi ga imitirala.

Zeleni šeširi su povezani sa neverstvom i koriste se kao idiom za rogonju.[4] To je izazivalo nelagodu kod kineskih katoličkih biskupa, koji su u crkvenoj heraldici obično imali zeleni šešir. Kineski biskupi su napravili kompromis koristeći ljubičastu kapu za svoj grb. Ponekad će ovaj šešir imati indigo pero kako bi dodatno pokazao prezir prema zelenoj boji.

Posredne boje

уреди

Pet posrednih boja (五間色wǔjiànsè) nastaju kao kombinacije pet elementarnih boja. To su: [5]

  • 绿 "zelena": Posredna boja istoka, kombinacija centralne žute i istočne plave boje
  • "smaragdno plava": Posredna boja zapada, kombinacija istočno plave i zapadne bele
  • hóng "vermilion crvena": Posredna boja juga, kombinacija zapadne bele i južne crvene boje
  • "ljubičasta": Posredna boja severa, kombinacija južne crvene i severne crne
  • liú "braon": Posredna boja centra, kombinacija severne crne i centralne žute boje

Vidi još

уреди

Reference

уреди
  1. ^ а б St. Clair, Kassia (2016). The Secret Lives of Colour. London: John Murray. стр. 84–85. ISBN 9781473630819. OCLC 936144129. 
  2. ^ а б „Psychology of Color: Does a specific color indicate a specific emotion? By Steve Hullfish | July 19, 2012”. Архивирано из оригинала 4. 3. 2015. г. Приступљено 3. 4. 2014. 
  3. ^ see Funeral § Asian funerals
  4. ^ Norine Dresser, Multicultural Manners: New Rules of Etiquette for a Changing Society, ISBN 0-471-11819-2, 1996, page 67
  5. ^ Kim, Yung-sik (2014). Questioning Science in East Asian Contexts: Essays on Science, Confucianism, and the Comparative History of Science. London: Brill. стр. 32. ISBN 9789004265318.