Triamteren je organsko jedinjenje, koje sadrži 12 atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 253,263 Da.[1][2][3][4]

Triamteren
Klinički podaci
Prodajno imeAdemin, Ademine, Diren, Ditak
Drugs.comMonografija
Način primeneOralno
Farmakokinetički podaci
Poluvreme eliminacije255 minuta
Identifikatori
CAS broj396-01-0 ДаY
ATC kodC03DB02 (WHO)
PubChemCID 5546
IUPHAR/BPS4329
DrugBankDB00384 ДаY
ChemSpider5345 ДаY
ChEMBLCHEMBL585 ДаY
Hemijski podaci
FormulaC12H11N7
Molarna masa253,263
  • NC1=NC(N)=C2N=C(C(N)=NC2=N1)C1=CC=CC=C1
  • InChI=1S/C12H11N7/c13-9-7(6-4-2-1-3-5-6)16-8-10(14)18-12(15)19-11(8)17-9/h1-5H,(H6,13,14,15,17,18,19) ДаY
  • Key:FNYLWPVRPXGIIP-UHFFFAOYSA-N ДаY
Fizički podaci
Tačka topljenja316 °C (601 °F)
Osobina Vrednost
Broj akceptora vodonika 7
Broj donora vodonika 3
Broj rotacionih veza 1
Particioni koeficijent[5] (ALogP) 1,0
Rastvorljivost[6] (logS, log(mol/L)) -2,5
Polarna površina[7] (PSA, Å2) 129,6

Reference

уреди
  1. ^ WellSpring Pharmaceutical Corporation. Dyrenium (triamterene) capsules prescribing information. Neptune, NJ; 2001 June.
  2. ^ Gilfrich HJ, Kremer G, Mohrke W, Mutschler E, Volger KD: Pharmacokinetics of triamterene after i.v. administration to man: determination of bioavailability. Eur J Clin Pharmacol. 1983;25(2):237-41. PMID 6628507
  3. ^ Knox C, Law V, Jewison T, Liu P, Ly S, Frolkis A, Pon A, Banco K, Mak C, Neveu V, Djoumbou Y, Eisner R, Guo AC, Wishart DS (2011). „DrugBank 3.0: a comprehensive resource for omics research on drugs”. Nucleic Acids Res. 39 (Database issue): D1035—41. PMC 3013709 . PMID 21059682. doi:10.1093/nar/gkq1126. 
  4. ^ David S. Wishart; Craig Knox; An Chi Guo; Dean Cheng; Savita Shrivastava; Dan Tzur; Bijaya Gautam; Murtaza Hassanali (2008). „DrugBank: a knowledgebase for drugs, drug actions and drug targets”. Nucleic acids research. 36 (Database issue): D901—6. PMC 2238889 . PMID 18048412. doi:10.1093/nar/gkm958. 
  5. ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o. 
  6. ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t. 
  7. ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e. 

Literatura

уреди

Spoljašnje veze

уреди


 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).