Ђек Маринај (алб. Gjekë Marinaj) је албанско-амерички песник, писац, преводилац, књижевни критичар,[1] и утемељитељ Теорије протонизма[2] тренутно живи у Сједињеним Државама. Маринај је био први председник Друштва албанско-америчких писаца које је установљено 2001. године[2][3] и објавио је неколико књига поезије, прозе и књижевне критике. Маринају је 2008. додељена Пјетер Арвнори Награда за књижевност од стране QНК дела Министарства за туризам, културу, младост и спорт Албаније.[4]

Ђек Маринај
Ђек Маринај
Лични подаци
Пуно имеЂек Маринај
Датум рођења( 1965-05-26)26. мај 1965.(58 год.)
Место рођењаОбласт Велика Малесија, Албанија
Званични веб-сајт
marinaj.info

Младост и каријера уреди

Рођен 1965. године у Великој Малесији (северна Албанија). Маринај је почео каријеру писања као ограничени дописник објављујући у бројним албанским медијима, прво у локалним новинама у Скадру а онда у низу албанских државних издања укључујући Zëri i Rinisë („Глас младости“), Luftëtari („Борац“), Vullnetari („Добровољац“) и Drita (Зора).[5] У августу 1990. Маринај је објавио противкомунистичку сатиричну песму под називом „Коњи“ (оригинално албански: Куајт) и свестан предстојећег хапшења од стране комунистичког режима Маринај је 12. септембра 1990. побегао властима незаконито прешавши албанско-југословенску границу и побегао прво у Југославију а касније у Сједињене Државе.[6][7] У јулу 1991. је стигао у Сан Диего а затим отишао у Ричардсон Теxас. Маринај је 2001. основао Удружење албанско-америчких писаца и деловао као његов председник све до 2009. године.[8] and served as president until 2009.[9]

Боравак у Србији уреди

У Подгорицу у Црној Гори је стигао на јутро 12. септембра 1990. Две седмице касније пребачен је у Србију где је провео неколико месеци у избегличком кампу Падинска Скела у близини Београда. Касније је премештен у хотел Авала, у планинско туристичко одмориште које су Уједињене нације преобратиле у избеглички камп. Обезбедио је посао постављајући телефонске линије, а слободно време је проводио учећи српски језик. У мају 2011. у интервјуу за ОМНИБУС ТВ Маринај је изјавио да је јако захвалан српском народу на веома добром односу према њему током тешког раздобља у његовом животу.[10]

Ауторски интервјуи уреди

Док је живео у Америци Маринај је наставио да ради као новинар хонорарац за албанске медије; његов хонорарни рад укључивао је интервјуе са Председником Џорџ Х. В. Бушом,[11] деветим и тренутним председником Израела Шимон Пересом и чувеним светским фудбалером Пелéом.[2]

Коњи уреди

Маринај је своју песму под називом „Коњи“ објавио у албанским националним новинама Drita; на први поглед изгледала је као једноставна песма о домаћим животињама, али је у ствари била сатирични, друштвени и политички коментар о албанском народу који је окупљен и доведен у тор од стране деспотског, комунистичког режима.[9] Песма се појавила у Driti 19. августа 1990. године и одговор је био непосредан и надмоћан, јер је чиста смелост објављивања такве подривачке песме у државним новинама запањила Албанце (а убрзо после тога и међународну заједницу).[12], У року од неколико сати примерци Drite су се распродали широм земље па су људи почели да преписују песму на комадиће папира и да деле једни другима у подземним пролазима, и на улицама. Месецима касније протестанти су скандирали песму преко мегафона током противвладиних демонстрација.[13] Са ове тачке гледишта „Маринајеве речи су инспирисале слободу и допринеле поразу комунизма у Албанији.[14] Ипак, увидевши да песници могу бити и обешени у центру града због изражавања сличних идеја о слободи и ослобођењу, Маринај је схватио да одмах мора да напусти земљу; спаковао је неколико омиљених књига, рекао породици и пријатељима да иде на одмор и кренуо на осмосатни пут преко планина у Југославију.[9]

Образовање у Америци уреди

После образовања у Албанији, Маринај је 2001. добио диплому са више научне школе Брукхевн Колеџ .[15] Образовање је наставио на тексашком Универзитету у Даласу и ту је 2006. дипломирао Magna cum laude студије књижевности. Магистрирао је на истом предмету 2008. Три године касније примио је сведочанство од Центра Акерман за студије холокауста.

Доктор филозофије уреди

Маринају је 2012. тексашки Универзитет у Даласу доделио докторат. Његова дисертација која се фокусирала на историју и филозофију усмене поезије на Балкану и на теорију превођења насловљена је „Усмена поезија у албанској и другим балканским културама: превођење лавирината непреводивости".[16]

Теорија протонизма уреди

Како извештава The Dallas Morning News, Маринајева теорија протонизма тежи да кроз књижевну критику „унапреди мир и позитивно размишљање“.[2] Теорија протонизма предлаже да у сваком књижевном делу постоје јаке и слабе тачке, али износи да лични интереси и предрасуде критичара утичу на то колико ће пажње те тачке добити.[17] Маринај је утемељио теорију протонизма 2005. као одговор на поплаву неоправдане, негативне критике у источноевропској академској заједници која је уследила након распада комунизма и као одговор он је развио протонизам да би обезбедио заједничке основе на основу којих би критичари непристрасно могли оценити књижевно дело.[18] Протонизам се заснива на темељу пет средишњих принципа: истина, истрага, повраћај, протонизмиотика и етика.[19]

Тренутно занимање уреди

Маринај, између осталих течаја, подучава и Енглески језик и комуникације на Ричланд Колеџу још од 2001.[20]

Објављене књиге уреди

Маринај је објавио неколико књига поезије, журналистике и књижевне критике. Његове три књиге поезије укључују Мос мë ик ларг (Не напуштај ме), Инфинит (Бесконачно), и Лутје нë дитëн е тетë тë јавëс (Молитва осмог дана седмице).[10] Осим тога објавио је књигу ауторских интервјуа под називом Ана тјетëр е пасqyрëс (Друга страна огледала), књигу изабраних чланака и есеја под називом Ца гјëра нук мунд тë мбетен секрет (Неке ствари не могу остати у тајности) и једну књигу књижевне критике под називом Протонизми: нга теориа нë практикë (Протонизам: из теорије у праксу).[13]

Преводи уреди

Маринај је радио као гостујући уредник у Translation Review,[21] и превео неколико књига са енглеског на албански језик и две са албанског на енглески укључујући и збирку албанске усмене епске поезије (са Фредериком Тарнером (песник)) и уредио је више књига на оба језика.[13]

Признања и критике уреди

Маринај је добитник Пјетëр Арбнори награде за књижевност од стране QНК, дела албанског Министарства за културу 2008. године.[7]

Референце уреди

  1. ^ Pai, Shin Yu (21. 7. 2007). „EDITOR'S NOTE”. Locuspoint. Приступљено 17. 4. 2012. 
  2. ^ а б в г Bever, Lindsey (4. 5. 2012). „Power of a poem” (PDF). Neighborgo. Приступљено 5. 2. 2013. 
  3. ^ Stock, Justin (18. 1. 2011). „Albanian-Americans Unite Through Love of the Written Word”. StamfordPatch. Архивирано из оригинала 22. 7. 2012. г. Приступљено 17. 4. 2012. 
  4. ^ „Professor and Student Cross the Balkans for Poetry”. The University of Texas at Dallas. 23. 6. 2011. Приступљено 17. 4. 2012. 
  5. ^ Montgomery, Gary. „Public Profile”. ALTA. Архивирано из оригинала 8. 11. 2012. г. Приступљено 5. 2. 2013. 
  6. ^ Dibrani, Shefqet (15. 12. 2003). „Sfidat e intelektualit” (на језику: Albanian). Bota Sot. Приступљено 18. 4. 2012. 
  7. ^ Editorial. „testimonials”. Illyria. Архивирано из оригинала 9. 3. 2013. г. Приступљено 5. 2. 2013. 
  8. ^ а б в Flynn, Brent (18. 8. 2005). „Albanian writers recognize 2 from UTD for translating poet”. The Dallas Morning News. Архивирано из оригинала 01. 10. 2017. г. Приступљено 5. 2. 2013. 
  9. ^ а б ATLA. „Public Profile”. ALTA. Архивирано из оригинала 8. 11. 2012. г. Приступљено 1. 5. 2012. 
  10. ^ Marinaj, Gjekë (26. 1. 2008). „Këlliçi i mikorofonit sportiv bën 70 vjeç, në SHBA.” (PDF) (на језику: Albanian). Gazeta Shekulli. Приступљено 12. 6. 2013. 
  11. ^ Dore, Eva (11. 11. 2011). „Fenomeni "Gjekë Marinaj" (на језику: Albanian). Shqip. Архивирано из оригинала 28. 03. 2022. г. Приступљено 5. 2. 2013. 
  12. ^ а б в Nicholson, Eric (28. 2. 2010). „Award carries poetic justice” (PDF). UTD Mercury. Приступљено 5. 2. 2013. 
  13. ^ Bever, Lindsey (4. 5. 2012). „Power of a poem” (PDF). The Dallas Morning News. Приступљено 5. 2. 2013. 
  14. ^ „News Note”. Brookhaven College. 10. 2. 2011. Архивирано из оригинала 24. 7. 2012. г. Приступљено 19. 4. 2012. 
  15. ^ media, UTD (6. 12. 2012). „Doctoral degrees awarded by U.T. Dallas”. UTD. Архивирано из оригинала 11. 03. 2022. г. Приступљено 2. 2. 2013. 
  16. ^ Dobrescu, Marius (август 2012). „Afinitatile culturale” (на језику: Romanian). Prietenul Albanezului. Архивирано из оригинала 19. 10. 2013. г. Приступљено 5. 2. 2013. 
  17. ^ Rexhepi, Afrim A. (децембар 2012). „Haiku and the theory of Protonism” (PDF) (на језику: Macedonian). Spektar. Приступљено 5. 2. 2013. 
  18. ^ Zogaj, Preç (3. 12. 2012). „teoria që sheh bardhë dhe lart” (на језику: Albanian). Mapo. Архивирано из оригинала 13. 12. 2017. г. Приступљено 5. 2. 2013. 
  19. ^ Gilmer, Jenni (16. 1. 2009). „This week’s RLC update – Marinaj awarded literature prize”. Richland College - Media & Newsroom. Архивирано из оригинала 5. 8. 2012. г. Приступљено 19. 4. 2012. 
  20. ^ "translation review" „Guest Editor” Проверите вредност параметра |url= (помоћ) (PDF). Translation Review. јесен 2008. Приступљено 11. 2. 2013. 

Спољашње везе уреди