Википедија

Јадвига Замоjска

Јадвига Замојска, рођена Ђалињска (Варшава, 4. јула 1831 — Корњик, 4. новембра 1923) била је пољска друштвена активисткиња.

Јадвига Замојска
Датум рођења(1831-07-04)4. јул 1831.
Место рођењаВаршава
Датум смрти4. новембар 1923
Место смртиКорњик

Биографија уреди

Била је ћерка Титуса Ђалињског и Гризелде Целестине, рођене Замојски. Прве године живота провела је у Олешицама у Галицији; од 1838. живела је у Корњику, који је поново припојио Пољској њен отац. Школовала се код куће под крилом приватних учитељица, Ванде Жмиховске и Енглескиње Ане Бирт; 1852. удала се (након што је добила папску диспензацију) за брата своје мајке,[1] генерала Владислава Замојског, конзервативног политичара повезаног са хотелом Ламберт. Преселила се у Париз, а свог мужа је пратила на политичким путовањима, укључујући и Турску и Велику Британију. Остала је у Француској након мужевљеве смрти (1868); приближила се ораторијанском реду и, под утицајем њихове идеје о стварању верских удружења без обавезних верских завета, одлучила је да оснује „школу хришћанског живота“.

Године 1881 . вратила се у Корњик и наредне године основала Школу домаћинства за жене. Године 1885. обухваћена тзв. Бизмарковим законима, протерана је из Пруске као француска држављанка. Преселила је школу у Лубовлу, затим у Калварију Зебжидовску, а 1891. у Кузнице у Закопане, које је њен син купио 1889. на аукцији.

Школа Јадвиге Замојске добила је подршку црквених власти и велико интересовање у друштву. Наставни план и програм обухватао је пре свега веронауку и практичну наставу шивења, везења и кувања, али и часове цртања, књижевности, географије, пољске историје и певања. Замојска је објављивала радове на верске и образовне теме, укључујући О васпитању (1903), приредила је и мемоаре свог мужа Јенерал Замојски (у шест томова, а објавила их је Библиотека Корњик 1910–1930). Проводила је доста времена у Паризу. Последње године живота провела је са сином у Корњику, где је умрла и ту је и сахрањена.

Из брака са Владиславом Замојским, осим сина Владислава, имала је и сина Витолда (1855–1874) и две ћерке: Марију (1857–1858),[2] која је прерано умрла у Енглеској, и другу Марију ( 1860–1937).

Процес беатификације уреди

У међуратном периоду дељене су слике са ликом Јадвиге Замојске и молитвом за њено заступништво, издате уз сагласност надбискупије у Познању. Њену беатификацију промовисало је Удружење Госпе доброг савета у Кузницама.[3] Митрополитска курија у Познању је 27. новембра 2012. званично покренула процес беатификације Јадвиге Замојске. Од тада је имала право на титулу слушкиње Божије.[4]

Ордење уреди

  • Официрски крст Ордена Полоније Реститута (13. јул 1921) „за заслуге за Републику Пољску у области просветне и филантропске делатности“ – одликована је Орденом Полоније Реститута међу првих 15 особа [5] [6] .

Комеморација уреди

Резолуцијом Сејма Републике Пољске 9. мандата на дан 22. јула 2022. године одлучено је да се 2023. година прогласи годином Јадвиге Замојске, рођене Ђалињске.

Референце уреди

  1. ^ „Tatry na starej fotografii. "Szkoła Życia" w Kuźnicach. Szkoła Domowej Pracy Kobiet Jadwigi Zamoyskiej”. jacekptak.com.pl. 
  2. ^ „CD L3 - Maria Zamoyska”. Friends Of Hastings Cemetery. 
  3. ^ „Zapomniana Służebnica Boża”. Przewodnik Katolicki. 
  4. ^ „Jadwiga z Działyńskich Zamoyska – niewiasta mężna, wychowawczyni mądra”. Verba Sacra. 
  5. ^ „Część urzędowa”. Gazeta Lwowska: 1. nr 157 z 19 lipca 1921.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  6. ^ Order Odrodzenia Polski. Trzechlecie pierwszej kapituły 1921–1924. Warszawa: Prezydium Rady Ministrów. 1926. стр. 14, 31. 

Литература уреди

  • Витолд Молик, Јадвига Замојска, у: Виелкополски Биографски речник, Варшава-Познањ. 1981. ISBN 83-01-02722-3. .
  • Катажина Чаховска, Генералова Јадвига Замојска (1831–1923) Живот и дело, Познањско издаваштво, Познањ. 2011. ISBN 978-83-7177-663-2.

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јадвига_Замоjска&oldid=26795021”