Википедија

Јелена Чижова

Јелена Семјоновна Чижова (рус. Елена Семёновна Чижова; рођена 4. маја 1957, Лењинград) је руска књижевница, преводилац и есејиста, економиста, добитница Руске награде Букер за 2009. годину.

Јелена Чижова
Јелена Чижова 2017. године
Лични подаци
Пуно имеЈелена Семјоновна Чижова
Датум рођења(1957-05-04)4. мај 1957. (66 год.)
Место рођењаЛењинград, Совјетски Савез, данас Русија

Биографија и креативност уреди

Јелена Чижова је студирала економију, а након дипломирања радила је на универзитету и предавала управљање производњом и енглески језик.

Деведесетих се бавила приватним бизнисом [1] .

Главни је уредник међународног часописа "Светска реч " (Санкт Петербург).

Добитник је награде "Руски Букер-2009".

Живот уреди

У марту 2014. Јелена Чижова ставила је свој потпис на апел руских културних радника против деловања руског руководства на истоку Украјине и Крима [2][3] . У мају 2018. године потписала је изјаву чланова Петербуршког ПЕН клуба учесницима СПИЕФ-а позивом за пуштање из затвора Олега Сентсова и за његово премештање у Украјину [4] .

У мају 2019. швајцарски лист "Neue Zürcher Zeitung" објавио је есеј Чижове [5][6], који је изазвао одјек у Русији [7], будући да је у њему Чижова оптужила Јосифа Стаљина да саосећа са Хитлеровим плановима да уништи Лењинград и његове становнике [8][9]. Политиколог Наталија Елисејева послала је изјаву Истражном комитету Русије да покрене кривични поступак против писца према члану 354.1 Кривичног закона Руске Федерације (рехабилитација нацизма).[10] 10. маја 2019. чланови ПЕН клуба изразили су солидарност са Еленом Чижовом, али су истовремено приметили да "у чланку о коме се расправља постоји, по мишљењу многих, једна значајна нетачност. У најжешћем периоду блокаде пресечена је железничка комуникација са градом, односно извоз војне опреме, нити снабдевање сировинама уместо храном, како пише Чижова, нису били немогући".[11]

Породица уреди

Јелена Чижова је удовица Валерија Возгрина (1939-2020), доктора историјских наука, професора Државног универзитета Санкт Петербург, члана Краљевске данске академије наука и уметности [12], бившег делегата Меџлиса кримско-татарског народа [13], званични представник Меџлиса у Санкт Петербургу [14] .

Библиографија уреди

  • Крошки Цахес (2000)
  • Лавра (Лавра) (2002)
  • Орест и сын (Орест и син) (2007)
  • Время женщин (Време жена) " (2009)
  • Полукровка (Полукрв) (2010) (у верзији часописа објављена је под насловом "Злочинац" 2005)
  • Терракотовая старуха (Старка из теракоте) (2011)
  • Неприкаянный дом (Немирна кућа) (2012)
  • Планета грибов (Планета печурки) (2014)
  • Китаист (Китаист) (2017)
  • Город, написанный по памяти (Град написан из сећања) (2019)

Књижевне награде уреди

  • Роман Крошки Цахес - награда "Северна Палмира" (2001) и Књижевна награда часописа „Звезда“ (2001).
  • Роман Лавра је ужи избор руског Букера (2003).
  • Роман Полукрв (објављен под насловом „Злочинац“) ужи је избор руског Букера (2005).
  • Роман Време жена лауреат Руске награде Букер (2009).

Референце уреди

  1. ^ „Елена Чижова: Писатель - это ломовая лошадь”. Учительская газета. 2014-10-07. Приступљено 2016-04-19. 
  2. ^ „Российские артисты составили альтернативный список в поддержку Украины”. Корреспондент (на језику: руски). korrespondent.net. Приступљено 2019-05-09. 
  3. ^ „Обращение инициативной группы по проведению Конгресса интеллигенции «Против войны, против самоизоляции России, против реставрации тоталитаризма» и письмо деятелей культуры в поддержку позиции Владимира Путина по Украине и Крыму” (на језику: руски). Новая газета. 2014-03-13. Архивирано из оригинала 2017-07-30. г. Приступљено 2017-07-30. 
  4. ^ „Литераторы и ученые выступили с заявлением «Спасти Олега Сенцова» — Троицкий вариант — Наука”. Троицкий Вариант. Приступљено 2019-05-09. 
  5. ^ Elena Chizhova. „Das doppelt verriegelte Gedächtnis – die Wahrheit über die Blockade Leningrads war in Russland lange ein strikt gehütetes Tabu” (на језику: немачки). Приступљено 2019-05-11. 
  6. ^ п²п╬п╡п╟я▐ пЁп╟п╥п╣я┌п╟ — Novayagazeta.ru
  7. ^ Дымарский Виталий. „Интервью / Особое мнение / Виталий Дымарский”. Эхо Москвы (на језику: руски). Эхо Москвы. Приступљено 2019-05-09. 
  8. ^ „Сталина назвали пособником Гитлера в блокаде Ленинграда”. Лента.ru. lenta.ru. Приступљено 2019-05-09. 
  9. ^ Дмитрий СТЕШИН | Сайт «Комсомольской правды» (2019-05-07). „Писательница Елена Чижова: «Блокадный Ленинград уморил Сталин»” (на језику: руски). KP.RU - сайт «Комсомольской правды». Приступљено 2019-05-09. 
  10. ^ «Право рассуждать о причинах войны». Споры вокруг статьи о блокаде
  11. ^ „Выражаем свою солидарность с Еленой Чижовой " ПЕН-Клуб”. Архивирано из оригинала 15. 05. 2019. г. Приступљено 04. 03. 2021. 
  12. ^ „Возгрин Валерий Евгеньевич”. Санкт-Петербургский государственный университет, Институт истории. history.spbu.ru. Приступљено 2019-05-07. 
  13. ^ BBC
  14. ^ Сайт Меджлиса крымскотатарского народа
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јелена_Чижова&oldid=26797249”