Љуштилица
Љуштилица је врста рендета коришћена за љуштење лимуна, поморанџи и осталог цитрусног воћа. Намењена је добијању коре која се касније користи као кулинарски састојак.
Опште одлике уреди
Кухињска љуштилица дуга је десетак центиметара. Састоји се из плоче са сечивима (заоштреним рупицама) и дршке. Обично је од метала, са пластичном и разнобојном дршком. Њоме се најчешће љушти кора која служи за побољшавање укуса.[1][2]
Употребљава се тако што се прислони на воће и трља о његову кору. Тако се она меље и отпада. Када се стигне до сржи воћке, процес се обуставља.[3] Детаљније говорећи, овом процесом се издваја епикарп плода, и то тако што тракаста парчад коре пролазе кроз заоштрене рупице.[4] По љуштењу, кора се ставља у колаче, сладоледе, шербете и даје им киселкасти укус.[5]
Обично ренде може преузети улогу љуштилице ако је малих димензија и фине структуре. Тако је са производњом овог артикла отпочело америчко предузеће Мајкроплејн. Наиме, оно је испочетка производичо турпије за дрво. Ипак, ускоро су људи овај производ почели користити у сврхе обраде хране. Када су челници компаније то сазнали, прерадили су свој дрводељски алат и данас га продају под називом љуштилица/ренде.[6] Практична је употреба за скидање налепница са стакла (као жилет).[7]
Референце уреди
- ^ „What Is a Lemon Zester?”. Ask. Архивирано из оригинала 11. 11. 2013. г. Приступљено 6. 9. 2013.
- ^ „What Is a Citrus Zester?”. WiseGeek. Приступљено 6. 9. 2013.
- ^ „How to zest a lemon”. CookThink. Архивирано из оригинала 20. 07. 2013. г. Приступљено 6. 9. 2013.
- ^ „Lemon zest and lemon zester”. What's Cooking?. Приступљено 6. 9. 2013.
- ^ „Cuisinart Lemon Zester”. Briscoes Homeware. Приступљено 6. 9. 2013.
- ^ „A potpourri of unusual holiday gifts”. CNN. Приступљено 6. 9. 2013.
- ^ „How to Remove a Sticker from Glass”. WikiHow. Приступљено 6. 9. 2013.