Википедија

Аденомиоза

Аденомиоза је стање у којем се ткиво слузокозе материце (ендометријум) може развиити у мишићном слоју материце (миометријуму). Најчешће се јавља код вишеротки и код жена између 36 и 45 година. Уобичајени симптом је продужено, обилно менструално крварење праћено појавом бола.[1]

Аденомиоза
Синонимиadenomyosis
Аденомиоза материца примећена током лапароскопије: мека и повећана материца; плаве мрље представљају субсерозну ендометриозу.
Специјалностигинекологија
Симптомименорагија или хиперменореја,дисменореја, метрорагија, грчеви у трбуху, болна осетљивост трбуха, диспареунија
Компликацијенеплодност, анемија, депресија
Фреквенција20 до35% у САД

Разлика између аденомиозе и ендометриозе уреди

Иако су аденомиоза и ендометриози на први поглед слична болести измеђуњих постоји разлика.[2] Код аденомиозе ткиво ендометријума се уграђује у околне мишиће материце, док се код ендометриозе ендометријум налази изван миометријума и ендометријума (јајници, јајовод, лигаменти, грлић материце, дебело и танко црево, уретер, вагинални септум).

Епидемиологија уреди

Новији подаци указују да је преваленција ендометриозе од 20 до 35%.[3]

Етиологија уреди

Узрок аденомиозе је непознат,  иако је повезан са различитим траумама које у неком тренутку могу да пробију баријеру између ендометријума и миометријума, укључујући царски рез , лигацију јајовода , побачај или било који облик трудноће.

Као један од разлог зашто је аденомиоза чешћа код жена између 35 и 50 година старости наводи се вишак естрогена који је присутан код жена те доби. До 35. године жене обично престају да стварају константну количину прогестерона , хормона који се супротставља анаболичком деловању естрогена. Када пређу 50. годину, због почетка менопаузе , жене престају да производе одговарајуће количине естрогена, и од тих година је и мања учесталост ендометриозе.

Клиничка слика уреди

У неким случајевима симптоми аденомиозе су једва приметни или се не разликују од уобичајених менструалних грчева или болова, док се у 30% случајева не јављају симптоми.

Најчешћи симптоми аденомиозе су:

  • менорагија или хиперменореја - обилна и продужена менструална крварења,
  • дисменореја - болна менструација,
  • метрорагија - нередовна и честа крварења различитог интензитета која нису повезана са менструацијом,
  • грчеви у трбуху,
  • болна осетљивост трбуха због повећања материце,
  • диспареунија - болни однос.

Дијагноза уреди

Коначна дијагноза аденомиозе поставља се искључиво хистолошком потврдом, али се на аденомиозу може посумњати већ након гинеколошког прегледа.

  • Хистопатолошка потврда аденомиозе
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Пре одласка на преглед, женама које сумњају на аденомиозу препоручује се да:

 
МРТ аденомиозе
  • редовно записују њихове симптоме,
  • прате трајање и обим менструације,

Гинеколог ће пре прегледа прво узети анамнезу везану за симптоме које доживљава болнесница и лекове које је корситила (а који би могли утицати на појаву симптома).

Већ након првог физичког прегледа уочава се повећање материце. Након тога изводе се допунска испитивања:

Ултразвучни преглед

Ова метода може показати увећану материцу, разлике између предњег и задњег зида материце са израженим задебљањем задњег дела, инклузије унутар миометријума (цисте, лакуне), поремећаје снабдевања крвљу,

Магнетна резонантна томографија

Ова метода се користи ако ултразвук не може да пружи јасну и чисту слику материце, јер метода има високу специфичност и осетљивост.

Терапија уреди

Аденомиоза се може дефинитивно излечити само хируршким уклањањем материце. Како аденомиоза реагује на репродуктивне хормоне, постепено се смањује након менопаузе када се смаљи и проидукција хормона.

Код жене у репродуктивним годинама, аденомиозом се обично може управљати са циљем да се обезбеди ублажавање болова, ограничи напредовање процеса и смањи значајно менструално крварења.

Лекови уреди

Нестериоидни антиинфламаторни лекови (НСАИЛ) уреди

Нестериоидни антиинфламаторни лекови као што су ибупрофен и напроксен, обично се користе заједно са другим терапијама за ублажавање болова. НСАИЛ инхибирају производњу простагландина смањењем активности ензима циклооксигеназе. Показало се да су простагландини првенствено индиковани за дисменореју или болне грчеве у карлици повезане са менструацијом.

Хормони и хормонски модулатори уреди

  • Интраутерини уређаји или хормонална спирала која ослобађају левоноргестрел, попут Мирене, ефикасан су третман аденомиозе.[4] Они смањују симптоме узрокујући децидуализацију ендометријума, смањујући или елиминишући менструални ток. [5] Поред тога, помажу у регулацији естрогенских рецептора, јер хормоналние спирале смањују накупине ткива ендометријума унутар миометријума. То доводи до смањеног менструалног крвотока, помаже материци да се правилније контрахује и помаже у смањењу менструалних болова. Доказано је да употреба хормоналне спирале код пацијената са аденомиозом смањује менструално крварење, побољшава анемију и ниво гвожђа, смањује бол, па чак и резултује побољшањем аденомиозе са мањом материцом на медицинском снимању.[5][4] У кратком периоду, код пацијента који могу толерисати хормоналну спиралу за лечење аденомиозе, настају побољшања симптома и бољи квалитет живота и социјално благостање у поређењу са женама које су подвргнуте хистеректомији.[5] Хормонске спирале су посебно погодне за особе којима је потребан ефикасан третман њихове аденомиозе, а да и даље одржавају будући потенцијал плодности. Најчешћи негативни нежељени ефекат хормонске спирале су нередовна менструална крварења.[5]
  • Орални контрацептиви смањују менструалну бол и крварења повезана са аденомиозом. Ово може захтевати континуирану хормонску терапију ради смањења или уклањања менструалног тока. Орални контрацептиви могу чак довести до краткотрајне регресије аденомиозе.
  • Прогестерон или прогестини: се супротстављају естрогену и инхибишу раст ткива ендометријума. Таква терапија може смањити или елиминисати менструацију на контролисан и реверзибилан начин. Прогестини су хемијске варијанте природног прогестерона.
  • Агонист хормона који ослобађа гонадотропин (ГнРХ) користе се за ублажавање симптомиа повезаних са аденомиозом . Овуи лекови су показали одређени ефекти, мада је за сада спроведен релативно мали број студуја.[6] Како је дуготрајна употреба аналога ГнРХ често повезана са тешким нежељеним ефектима, губитком густине костију и повећаним ризиком од кардиоваскуларних догађаја, ови лекови нису прихватљиви за младе жене.[7]

Хирургија уреди

Хируршко лечење аденомиозе је подељено у две категорије: поступке који штеде материцу и поступке који не штеде материцу.

  • Поступци који штеде материцу су хируршке операције које не укључују потпуно хируршко уклањање материце. И док неки поступци који штеде материцу могу утицати на побољшање плодности или задржавања способности ношења трудноће до краја, други погоршавају плодност или чак резултују потпуном стерилношћу.
  • Поступци који не штеде материцу, по дефиницији, укључују хируршко уклањање материце и последично ће сви резултиовати потпуном неплодношћу.[5]

Прогноза уреди

Аденомиоза се не сматра животно опасном болешћу, али сигурно може утицати на квалитет живота. Стање се може правовремено открити на гинеколошком прегледу и успешно лечити.

Види још уреди

Извори уреди

  1. ^ „Adenomiosis: MedlinePlus enciclopedia médica”. medlineplus.gov (на језику: шпански). Приступљено 2021-06-10. 
  2. ^ Culley, Lorraine; Law, Caroline; Hudson, Nicky; Denny, Elaine; Mitchell, Helene; Baumgarten, Miriam; Raine-Fenning, Nick (2013). „The social and psychological impact of endometriosis on women's lives: A critical narrative review”. Human Reproduction Update. 19 (6): 625—639. PMID 23884896. doi:10.1093/humupd/dmt027. .
  3. ^ Gunther, Rutger; Walker, Christopher (2024). „Adenomyosis”. PMID 30969690. .
  4. ^ а б Bragheto, Aristides M.; Caserta, Nelson; Bahamondes, Luis; Petta, Carlos A. (2007). „Effectiveness of the levonorgestrel-releasing intrauterine system in the treatment of adenomyosis diagnosed and monitored by magnetic resonance imaging”. Contraception. 76 (3): 195—199. PMID 17707716. doi:10.1016/j.contraception.2007.05.091. .
  5. ^ а б в г д Struble, Jennifer; Reid, Shannon; Bedaiwy, Mohamed A. (2016). „Adenomyosis: A Clinical Review of a Challenging Gynecologic Condition”. Journal of Minimally Invasive Gynecology. 23 (2): 164—185. PMID 26427702. doi:10.1016/j.jmig.2015.09.018. 
  6. ^ Maheshwari, Abha; Gurunath, Sumana; Fatima, Farah; Bhattacharya, Siladitya (2012). „Adenomyosis and subfertility: A systematic review of prevalence, diagnosis, treatment and fertility outcomes”. Human Reproduction Update. 18 (4): 374—392. PMID 22442261. doi:10.1093/humupd/dms006. .
  7. ^ Niu, Zhihong; Chen, Qian; Sun, Yijuan; Feng, Yun (2013). „Long-term pituitary downregulation before frozen embryo transfer could improve pregnancy outcomes in women with adenomyosis”. Gynecological Endocrinology. 29 (12): 1026—1030. PMID 24006906. S2CID 39831081. doi:10.3109/09513590.2013.824960. 

Литература уреди

  • Greene R, Stratton P, Cleary SD, Ballweg ML, Sinaii N (2009) Diagnostic experience among 4,334 women reporting surgically diagnosed endometriosis. Fertil Steril 91:32–39 [PubMed]
  • Moen MH, Muus KM (1991) Endometriosis in pregnant and non-pregnant women at tubal sterilisation. Hum Reprod 6:699–702 [PubMed]
  • Leyendecker G, Kunz G, Kissler S, Wildt L (2006) Adenomyosis and reproduction. Best Pract Res Clin Obstet Gynaecol 20:523–546 [PubMed]
  • Leyendecker G, Kunz G, Noe M, Herbertz M, Mall G (1998) Endometriosis: a dysfunction and disease of the archimetra. Hum Reprod Update 4:752–762 [PubMed]
  • Donnez O, Jadoul P, Squifflet J, Donnez J (2006) Iatrogenic peritoneal adenomyoma after laparoscopic subtotal hysterectomy and uterine morcellation. Fertil Steril 86:1511–1512 [PubMed]
  • Koninckx PR, Braet P, Kennedy SH, Barlow DH (1994) Dioxin pollution and endometriosis in Belgium. Hum Reprod 9:1001–1002 [PubMed]

Спољашње везе уреди

Класификација
Спољашњи ресурси
 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Аденомиоза&oldid=27727955”