Анапски градски округ
Анапски градски округ (рус. Муниципальное образование город-курорт Анапа) административно-територијална је јединица другог нивоа и општинска целина са статусом градског округа смештена у западном делу Краснодарске покрајине, односно на југозападу европског дела Руске Федерације. Једна је од седам општина са статусом градског округа у Покрајини.
| Анапски градски округ Муниципальное образование город-курорт Анапа | |
|---|---|
 | |
| Држава |  Русија |
| Федерални округ | Јужни ФО |
| Административни субјект | Краснодарски крај |
| Админ. центар | град Анапа |
| Координате | 46° 30′ 09″ N 38° 10′ 21″ E / 46.50250° С; 38.17250° И |
| Статус | општински рејон |
| Оснивање | 2006. |
| Површина | 981,86 km2 |
| Становништво | 2017. |
| — број ст. | 186.127 |
| — густина ст. | 189,57 ст./km2 |
| Временска зона | UTC+3 |
| Регистарске таблице | 23, 93, 123 |
| Позивни број | +7 86133 |
| ОКАТО код | 03 703 000 |
| Званични веб-сајт | |
.png)
.svg)
Административни центар округа и његово највеће и најважније насеље је град Анапа.
Према подацима националне статистичке службе Русије за 2017. на територији округа живело је 186.127 становника или у просеку 189,57 ст/km². Површина округа је 981,86 km².
Географија уреди
Анапски градски округ се налази у западном делу Краснодарске покрајине и једна је од шест општинских јединица у покрајини са излазом на црноморску обалу. Са површином територије од 981,86 km² једна је од мањих административних јединица у покрајини. Граничи се са Темрјучким и Кримским рејоном на северу и истоку, односно са Новоросијским градским округом на југоистоку, док је на западу и југу обала Црног мора.
У рељефу округа издвајају се два подручја, северни и западни део има равничарски степски карактер, док надморска висина постепено расте идући ка југозападу и југу где прелази у подгорине Великог Кавказа (надморске висине до 550 метара). Уз северозападну обалу налазе се полуслани Кизилташки и Витјазевски лиман. Најважнији водоток је река Гостагајка која се улива у Витјазевски лиман, док су све остале реке знатно мањих димензија.
западним делом рејона пролази деоница аутопута А290 који повезује Новоросијск са Кримом преко Кримског моста, док се у северном делу рејона налази Анапски аеродром. Најважнија привредна делатност у округу је туризам.
Историја уреди
Анапски градски округ формиран је 2006. године и настао је спајањем дотадашњег Анапског општинског рејона и града Анапе. На тај начин је дотадашњи Анапски рејон, основан још 1923. престао да постоји као засебна административна јединица.
Демографија и административна подела уреди
Према подацима са пописа становништва из 2010. на територији округа живело је укупно 129.260 становника,[1] док је према процени из 2017. ту живело 186.127 становника, или у просеку око 189,57 ст/km².[2] По броју становника Анапски градски округ заузима пето место у Покрајини, са уделом у укупној покрајинској популацији од 3,32%.
| 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. | 2017. |
|---|---|---|---|---|---|---|
| 62.163* | 56.529* | 67.963* | 57.281*[3] | 70.576*[4] | 129.260[1] | 186.127 |
Напомена:* Подаци се односе искључиво на тадашњи Анапски рејон и не укључују град Анапу.
На територији округа се налазе укупно 52 насељена места административно подељена на 10 другостепених општинских округа округа. Административни центар округа и његово највеће насеље је град Анапа у ком живи око 75.000 становника. Већа насеља су још и станице Анапскаја (16.100) и Гостагајевскаја (9.900), те села Витјазево (8.000), Супсех (6.700) и Цибанобалка (око 5.400 становника).
Види још уреди
Референце уреди
- ^ а б "Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1". Архивирано на сајту Wayback Machine (25. март 2016)
- ^ „Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2017 года”. Архивирано из оригинала 31. 07. 2017. г. Приступљено 01. 03. 2018.
- ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
