Википедија

Бенеш-Мраз Be-56 Бета-Мајор

Бенеш-Мраз Бе-56 Бета-Мајор је био чехословачки акробатски и тренажни једносед нискокрилни авион из 1930-их, направљен 1936. године . Био је исти као авион Бенеш-Мраз Бе-52 Бета-Мајор, од којег се разликовао само зато што је имао једно седиште, био је једносед. Авион који је пројектовао инж. Павел Бенеш произвела га је фабрика Бенеш - Мраз из Хоцења. Те 1936.године фирма Бенеш-Мраз је понудила тржишту још шест авиона: Be-150 Бета-Јуниор, Be-250 Бета-Мајор, Be-52 Бета-Мајор, Be-501 Биби, Be-502 Биби и Be-550 Биби. [1]

Бенеш-Мраз Be-56 Бета-Мајор

Авион Бенеш-Мраз Be-56 Бета-Мајор у лету
Авион Бенеш-Мраз Be-56 Бета-Мајор у лету

Општи подаци
Намена спортски авион
Посада 1
Порекло  Чехословачка
Произвођач Бенеш-Мраз
Пробни лет 1936.
Уведен у употребу 1936.
Повучен из употребе 1938-39.
Статус неактиван
Први оператер  Чехословачка CLS
Број примерака 1
Димензије
Дужина 7,61 m
Висина 2,10 m
Распон крила 10,66 m
Површина крила 14,00 m²
Маса
Празан 530 kg
Нормална полетна 710 kg
Погон
Број мотора 1
Физичке особине
Клипноелисни мотор 1 x Walter Major 4-cil.
Снага КЕМ-а 1 x 88,3-95,6 kW
Снага КЕМ-а у кс 1 x 120-130 кс
Перформансе
Макс. брзина на Hопт. 240 km/h
Економска брзина 210 km/h
Долет 680 km
Плафон лета 6.600 m
Брзина пењања 289 m/min
 Портал Ваздухопловство

Пројектовање и развој уреди

 
Пројектант авиона Be-56 Бета-Мајор инж.Павел Бенеш
 
Цртеж авиона Бенеш-Мраз Be-56 Бета-Мајор у 3 пројекције
 
Валтер Мајор 4 и Be-56 Бета Мајор
 
Мотор Walter Major 4 који се користи у авиону Бенеш-Мраз Бе-56 Бета-Мајор
 
Авиону Бенеш-Мраз Бе-52 Бета-Мајор

Био је то још један модел у низу успешних предратних авиона ове компаније, који је произведен за спортске и школске сврхе. Направљен је само један прототип који је регистрован као OK-BEG. [2]

Нискокрилни моноплан Бенеш-Мраз Бе-56 Бета-Мајор заснован је на два друга, претходна типа акробатских авиона, двоседа Be-50 и Be-52 . Оба ова авиона су била опремљена четвороцилиндричним моторима са висећим цилиндрима Walter, Walter Minor 4 (Be-50) и Walter Major 4 (Be-52). У поређењу са Be-52, Be-56 је био знатно лакши и, као авион са једним седиштем, био је агилнији и управљивији те погоднији за акробатику. Поред фабричких испитивања, авион је темељно опитован у Војнотехничком ваздухопловном институту (ВТЛУ). [3] Одлуком Министарства јавних радова према Извештају бр. 59/1936, на основу задовољавајућих испитивања, авион је одобрен за употребу на међународним летовима. [4]

Авион је са пилотом инж. Јосеф Коукал приказан потенцијалним заинтересованим странама у иностранству, у Белгији, Румунији и Бугарској, али без успеха. Авион је учествовао на Прашком националном аеромитингу, који је одржан од 12. јуна до 6. јула 1937. године [5] . Крајем септембра 1937. године одржана је добро посећена III. национални куп РЧС и II. национално такмичење у ваздушној акробацији повезано са даном авијације у Кбелом. Након овога, Фабрика више није регистровала авион Бе-56 за своје потребе.

Опис авиона уреди

Труп: Овај отворени једносед по облику је личио на свог „близанца“ Бенеш-Мраз Be-52 Бета-Мајор, са којом се поклапао у низу основних димензија. Правоугаони попречни пресек трупа са куполастим горњим делом одговарао је коришћеном линијском мотору. На предњој страни, мпоторни део се завршавао са противпожарним зидом, на коју је био причвршћен носач мотора. Један резервоар за бензин налазио се у трупу испред пилотске кабине. У трупу је било места само за пилота, а команде које су се налазиле у њему биле су исте, као код Be-52. Сам простор у кокпиту је довољно простран за смештај и коришћење падобрана. Кокпит је био опремљен свим потребним инструментима за управљање авионом, укључујући инструменте за лет по магли или смањеној видљивости.

Погонска група: Авион је покретао Walter Major 4 ваздушно хлађени, клипни, линијски четвороцилиндрични мотор са висећим цилиндрима снаге 88,3-95,6 kW (120-130 KS). На вратилу је била дрвена двокрака елиса са фиксним кораком. Мотор Walter Major 4 је преко еластичних гумених елемената био постављен на носач мотора који је био направљен од заварених челичних цеви. Капотажа мотора се лако отварала и омогућавала лак приступ мотору са обе стране. [6]

Крила су била идентична са Be-52, али су показала већи фактор сигурности (16) [3] при мањој укупној тежини авиона. Средњи део крила изведен је изједна са трупом, (центроплан) с тим што су оба спољна дела крила била качена на ојачане окове помоћу специјалних клинова. Фурнирана крила су се нагло сужавала према крају.

Репне површине: Конструкција вертикалног стабилизатора је била саставни део конструкције трупа. Хоризонтални стабилизатори су били самоносећи, сједињени са трупом. Сви фиксни делови репних површина су били обложени дрвеном лепенком. Покретне репне површине (кормила) биле су прекривене платном, кормилима се управљало сајлама.

Стајни трап је имао две независне ноге са значајним размаком између точкова и аеродинамичним поклопцима точкова. Свака нога је била причвршћена за предњу рамењачу са 4 завртња.

Оперативно коришћење уреди

Власник авиона била је фабрика Бенеш-Мраз. Коришћен је за демонстрационе летове и за учешће на аеромитинзима. О њему се писало да има одличан успон и досег, да се може безбедно користити за обрушавајуће летове, што је показано на опитовању у ВТЛУ. [7]

Летелица је „глумила” у чешком шпијунском филму Ваздушни Торпедо 48 (1936). У драматичној зрачној борби, пилот Ирена Венгерова ( Мила Реимондова ) у овом авиону са регистрацијом OK-BEG (у филму названом ЦК-Икарус) била је принуђена да слети, на шта ју је натјерао Петр Нор ( Антонин Новотны ) на летећи борбени двокрилац Авиа Б-534 . Аутор сценарија је Карел Хашлер, који је глумио и у филму снимљеном код АБ Барандова (др. Марван). Снимљено уз учешће стручњака Министарства народне одбране. [8]

Овај једини Be-56 касније је користило словачко ваздухопловство након немачке окупације Чехословачке 1939. године. Током Другог светског рата регистрован је у Словачкој (са промењеном регистрацијом OK-MAB) [2] и користио га је словачко ратно ваздухопловство за обуку пилота. [9]

Види још уреди

Корисници уреди

Референце уреди

  1. ^ Československá letadla 1918-1945 (III изд.). Naše vojsko. стр. 200, 262—263. 
  2. ^ а б „Be-56 (OK-BEG)”. Československé letectví - web o historii letectví u nás. 
  3. ^ а б „Letadla BE továrny ing. P. Beneš - ing. J. Mráz v Chocni”. XVII. (1937) (5–6). 1. 05. 1937. стр. 245—248. 
  4. ^ „Z leteckých zpráv Ministerstva veřejných prací (Ročník V - 1936)”. XVI. (1936) (7). 1. 05. 1936. стр. 278. 
  5. ^ „Naše sportovní letectví na letecké výstavě”. XVII. (1937) (7). 1. 05. 1937. стр. 301—302. 
  6. ^ „Dva nové typy konstrukce inž. P. Beneše: BE 52 a BE 56”. XVI. (1936) (4). 1. 04. 1936. стр. 126—127. 
  7. ^ „Letadla "Be" na Celostátní letecké výstavě v Praze”. 11. (1937) (25). 18. 6. 1937. стр. 17. 
  8. ^ „Vzdušné torpédo 48”. POMO Media Group. 
  9. ^ „Stavy aeroplánov na Slovensku 1939 - 1945”. www.gonzoaviation.com. 6. 2. 2013. Архивирано из оригинала 26. 10. 2020. г. Приступљено 04. 02. 2023. 

Литература уреди

  • PAVLŮSEK, Alois. Sportovní a cvičná letadla, 1. vydání, Brno, CPress. 2016. ISBN 978-80-264-1146-8. стр. 128.
  • Monografie Be-56 Major, Modelář, č. 12, 1977
  • (језик: енглески) TAYLOR, Michael J. H., Jane's Encyclopedia of Aviation, 1989, Studio Editions, London, S.152
  • (језик: енглески) World Aircraft Information Files, Bright Star Publishing, London, S. 890, 25 s.
  • GREEN, William. Aircraft of the Third Reich, Aerospace Publishing Limited, I.,105 s. (на en). 2010. ISBN 978-1-900732-06-2. 

Спољашње везе уреди

 
Бенеш-Мраз Be-56 Бета-Мајор на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бенеш-Мраз_Be-56_Бета-Мајор&oldid=27678429”