Борба на Дреновцу

9. марта 1906. дољноречка чета војводе Змејка Блажевића и прилепска чета војводе Илије Јовановића-Прилепца налазиле су се на данику у српском селу Дреновцу (Прилепска каза). Чете су проказане турским властима од стране бугараша из Небрегова и Присата. Велико одељење турске војске је опколило село и изненадило српске чете. После вишечасовне борбе, у којој је погинуло 18 и рањено 12 војника, четници су покушали да се пробију, што је некима и успело. У борби је погинуо војвода Илија Јовановић, Марко Протић, Димитрије Јовановић и Мирче Наумовић. Рањени четници Никола Ристић из Дабинце и Марко Ристић из Требоња извршили су самоубиство. Живи су ухваћени војвода Змејко Блажевић и четници Аца Секулић и Воја Станојевић, сва тројица је била теже рањена. Турци су успели да заплене и четну архиву једног од војвода. Војвода Змејко је покушао да се убије скоком у бунар, али Турци су то приметили и извукли га одатле онесвешћеног.

Борба на Дреновцу
Време 9. март 1906. Место Дреновац Повод четничке акције у Македонији Узрок Борба за Македонију Исход Турска победа
Сукобљене стране
српски четници	Османско царство
Команданти и вође
војвода Илија Јовановић † војвода Змејко Блажевић	командант турске потере
Јачина
2 чете	турски војни гарнизон
Жртве и губици
6 мртвих, 3 ухапшено	12 мртвих
запењена четна архива тројица осуђена на робију

Битољски суд је заробљенике осудио на доживотну робију. После проглашења хуријета (23. јул 1908) четници су амнестирани. Ухапшена тројица је пуштена на слободу и од 1909. Змејко је опет активан у четничкој организацији, што је видно и из платног списка.

После пропасти на Дреновцу у западном Повардарју су биле само четири спрске чете. Убрзо после ове борбе војвода Јосиф Ивановић је ликвидирао денунцијаторе из Небрегова и Присата.

Извори

• Владимир Илић: Српска четничка акција 1903-1912. стр. 89