Википедија

Братство Мићковића

Братство Мићковића је братство које потиче из племена Кучи[1], чији се назив помиње у млетачком попису Скадарске области 1416—1417. године, као село, тј. заједница више места (комуна, односно општина). [2]Раније, територија Куча, називала се Горска Жупа која се помиње као саставни део државе Зете 1220. године у Летопису попа Дукљанина. [3][4]

Карта Куча

Племе Кучи уреди

Главни чланак: Кучи

Кучи су средњовековно племе које је настало уједињењем арбанашких и српских села у циљу одбране од Османлијског царства. Територија Куча захватала је северно-источни део данашње Црне Горе.[5]

Дрекале уреди

Главни чланак: Дрекале

Изузев мањег броја, сва братства племена Кучи потичу од два родоначелника, први војвода од средњовековне српске лозе Мрњачевића (Старо Кучи) и други од војводе Дрекала (Ново Кучи).[6]

Лале Дрекалов уреди

Главни чланак: Лале Дрекалов
 
Писмо Дрекаловића 1675.г.

Према индиректним историјским подацима, Лале Дрекалев рођен је oko 1557. године. Од њега потиче цело братство Дрекаловића које се јавља у Кучима.[7] Седам година после смрти оца Дркала и брата Николе, Лале Дрекалев прима војводство које ће се с колена на колено преносити родом Дрекаловића. Изборне војводе племена Куча од Дрекаловића су:

  1. Војвода Дрекале,
  2. Лале Дрекалов, око 1557 - 1642. године,
  3. Вујош Лалев, 1642 - 1644. године,
  4. Илико Лалев, 1644 - 1669. године.
  5. Иван Иликов, 1669 - 1689. године,
  6. Преле Мирчетин, 1689 - 1690- годне,
  7. Петар Иликов, 1690 - 1710. године,
  8. Радоња Петров, 1710 - 1737. године,
  9. Илија Радоњин, 1737 - 1770. године,
  10. Перита Радоњин, 1770 - 1772. годне,
  11. Шуто Перутин, 1772 - 1786. године,
  12. Чубро Петров Поповић, 1786 - 1799. године,
  13. Мића Чубров, 1799 - 1825. године,
  14. Ђуро Илијин Ивановић, 1825 - 1840. године,
  15. Томо Петров Поповић, 1840 - 1844. године,
  16. Брацан Ђуров Ивановић, 1844 - 1868. године,
  17. Васо Брацанов, 1868 - 1900. године.

Марко Миљанов је био директни војвода од Цетиња, док је војвода-кнез Грочанске нахије био Васа И. Чарапић.[8]

Мићковићи уреди

Корени братства Мићковић досежу до самог почетка 17. века, када је по генеалошким таблицама рођен и живео Мићко, од којег је настало презиме братства. Мићко Божов је имао четири сина, Грдана који није имао потомства, Стефана (Шукна), Луку и Бјелана чије потомсто траје и умножава се до данашњих дана. Бјелан је остао запамћен по својој јуначкој кончини када је у дубоким старачким годинама херојски погинуо 1774. године, приликом Прве похаре Куча, када су Турци покушали да истребе род Дрекаловиће.[9]

Генеалошке таблице Мићковића, с данашњим потомцима братства, броје око петнаест пасова до војводе Дрекала и око десет пасова до Мићка Божова. Живели су на Безјову, Цварину, Новом Селу у Кучима и Затону код Бијелог Поља где се презивају Чејовићи по претку Чеју. Мићковићи се деле на огранке Асановиће (по Асану - Васу Луке Мићкова), Бјелановиће (по Бјелану Мићкову) и Шукниће (по Стефану-Шукни Мићковом). Набројенима су то надимци који се употребљавају у разговорима ради «лоцирања» паса, а не стварна презимена. Мићковићи који су одсељени у Доњу Ржаницу, Марсенића Ријеку и Пољице у Васојевићима, презивају се Чејовићи по Чеју Лала Дрекалова, а такође и потомци Николе (Васова) Асанова који су прешли у Подгорицу. Чест је пример да се Мићковићи «прозивају» Чејовићима првог реда, како би истакли своје витешко порекло од Чејовића који су били и остали на гласу као велики и храбри јунаци.[5] [10]

Генеалошко стабло Мићковића[11] уреди

  •  
    Генеалошко стабло Мићковића (Дрекаловићи)1
  •  
    Генеалошко стабло Мићковића (Дрекаловићи)2
  •  
    Генеалошко стабло Мићковића (Дрекаловићи)3
  •  
    Генеалошко стабло Мићковића (Дрекаловићи)4
  •  
    Генеалошко стабло Мићковића (Дрекаловићи)5
  •  
    Генеалошко стабло Мићковића (Дрекаловићи)6
  •  
    Генеалошко стабло Мићковића (Дрекаловићи)7

Тешку и мукотрпну судбину Куча делило је и ово братство. Стални ратови, велике жртве под турском окупацијом, похаре, болести и глад, условили су велика исељавања у потрагу за бољим животом. Данас Мићковићи живе расељени углавном у свим земљама бивше Југославије, и по целом свету, од чега је у родно Безјово остло свега шест кућа.

Познати Мићковићи уреди

  • Мијо Радошев Мићковић – носилац челичног Ђорђевског крста
  • Петар Радошев Мићковић – последњи носилац златне Обилића медаље
  • Ђорђе (Божовић) Мићковић Гишка – командант српске гарде
  • Радун Мићковић, државни функционер, писац, културни стваралац
  • Андрија Радошев Мићковић, рецитатор љубавне поезије

Извори уреди

  1. ^ Кучи
  2. ^ Ратислав В. Петровић, Племе Кучи 1684-1796
  3. ^ Марко В. Рашовић, Племе Кучи, Етничка историја
  4. ^ "Јиричек «Историја Срба» књига 2. стр. 164
  5. ^ а б Миљан Милошев Јокановић «Племе Кучи» Етничка историја
  6. ^ Радован Богићев Иванов, «Племе Кучи»
  7. ^ Васа Чубриловић 'Постанак племена Куча, Зборник Филозофског факултета у Београду, књига XXI-1, Споменица Виктора Новака, БГ 1963
  8. ^ Радован Богићев Ивановић, Племе Кучи, Родослов Дрекаловића
  9. ^ Прва похара Куча, Марко Миљанов
  10. ^ Марко Рашовић «Племе Кучи»
  11. ^ Миљан Милошев Јокановић, Племе Кучи, етничка историја

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Братство_Мићковића&oldid=27726782”