Бунак, познатији и као Буна или Бунаке, народ је који претежно живи у планинским подручјима централног дела острва Тимор, политички подељеног између Индонезије и Источног Тимора.[4] Већински су народ у општини Кова Лима, која се налази у југозападном делу Источног Тимора (око 90% становништва).[5] Говорници су језика бунак, који је један од неколико језика који не припадају аустронезијској језичкој породици, већ су чланови папуанске породице језика. Окружени су групама које говоре малајо-полинежанским језицима, као што су Тетумци (300.000) и Атони (80.000). Бунака има укупно око 80.000, од тога 55.839 у Источном Тимору и 23.000 у Индонезији (Западни Тимор). Већином су римокатоличке вероисповести, али су и дан данас сачувана традиционална веровања.

Бунак
Bunaq, Bunake, Buna', Búnaque, Mgal, Marae
Бунаци
Укупна популација
~80.000 (процена)[1]
Региони са значајном популацијом
 Источни Тимор55.839[2]
 Индонезија23.000[3]
Језици
Бунак, индонежански језик, португалски језик
Религија
Анимизам (оригинално), католицизам (предоминантно)
Сродне етничке групе
остали Папуанци

Према научницима, Бунаци представљају потомке папуанских племена која су избегла на подручје острва Тимор средином 1. миленијума нове ере.

Галерија уреди

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ „Bunak”. Ethnologue. Приступљено 24. 03. 2018. 
  2. ^ Catharina Williams-van Klinken & Rob Williams (2015). „Mapping the mother tongue in Timor-Leste: Who spoke what where in 2010?” (PDF). Dili Institute of Technology. Архивирано из оригинала (PDF) 11. 07. 2019. г. Приступљено 24. 03. 2018. 
  3. ^ „Bunak people in Indonesia”. Joshua Project. Приступљено 16. 09. 2014. 
  4. ^ Melalatoa, M. Junus (1995). Ensiklopedi Suku Bangsa di Indonesia Jilid L-Z. Direktorat Jenderal Kebudayaan. OCLC 1027453789. 
  5. ^ Schapper, Antoinette. „What is it to be Papuan? Bunak: a non-Austronesian language of Eastern Indonesia”. Research Gate. Приступљено 19. 01. 2015.