Велика Дренова

Велика Дренова
Велика Дренова;
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Расински
Општина	Трстеник
Становништво
— 2022.	2.026
Географске карактеристике
Координате	43° 37′ 35″ С; 21° 07′ 48″ И / 43.6264819° С; 21.1301216° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	157 m
	Велика Дренова Велика Дренова на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	37245
Позивни број	037
Регистарска ознака	TS

Велика Дренова је насеље у општини Трстеник, у Расинском округу, у Србији. Према попису из 2011. има 2.363 становника, 2002. било је 2.719 становника (према попису из 1991. било је 2.959 становника). До 1965. ово насеље је било седиште Општине Велика Дренова коју су чинила насељена места: Божуревац, Мала Дренова, Мала Сугубина, Медвеђа, Мијајловац, Милутовац, Пољна, Риљац, Рујишник, Селиште, Страгари (тада под званичним именом Страгаре), Велика Дренова (сада у општини Трстеник), Бела Вода, Брајковац, Каменаре, Коморане, Коњух, Лазаревац и Љубава (сада у општини Крушевац).

У Великој Дренови рођен је српски писац и академик Добрица Ћосић, први председник СР Југославије као и први доктор наука педијатрије у старој Југославији Др Радоје Кошаревић.

Историја уреди

Иако има доказа да је човек на територији Велике Дренове живео још у праисторији, насеље са називом Дренова помиње се први пут у повељи коју је 1429. године деспот Ђурађ Бранковић издао великом челнику Радичу Поступовићу.

До Другог српског устанка Велика Дренова се налазила у саставу Османског царства. Након Другог српског устанка Велика Дренова улази у састав Кнежевине Србије и административно је припадала Јагодинској нахији и Левачкој кнежини^[1] све до 1834. године када је Србија подељена на сердарства.

Овде се налази Манастир Велика Дренова.

Порекло становништва уреди

Староседелачке породице су: Ћосићи, Чуљићи, Радићи, Драганци, Максићи, Тодоровићи, Трипковићи, Кошаревићи и Вукојевићи.

Према пореклу ондашње становништво Велике Дренове из 1905. године, може се овако распоредити:

Староседелаца има 5 породице са 60 кућа.
Из шире околине има 13 породице са 156 кућа.
Из Срема има 3 породице са 46 кућа.
Из Топлице има 7 породице са 45 кућа.
Из околине Сврљига има 4 породице са 38 кућа.
Из Босне има 1 породица са 24 куће.
Косовско-метохијских досељеника има 2 породице са 22 куће.
Из Жупе има 3 породице са 20 кућа.
Из Македоније има 1 породица са 14 кућа.
Из Врањског краја има 1 породица са 5 кућа.
Непознате старине има 1 породица са 5 кућа.
Из Старе Србије има 1 породица са 2 куће. (подаци датирају из 1905. године)^[2]

Демографија уреди

У насељу Велика Дренова живи 2.258 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,9 година (42,6 код мушкараца и 47,2 код жена). У насељу има 812 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,91.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[3]
Година	Становника
1948.	3.181
1953.	3.196
1961.	3.314
1971.	3.217
1981.	3.154
1991.	2.959	2.952
2002.	2.719	2.797
2011.	2.363

Етнички састав према попису из 2002.‍^[4]

Срби	2.671	98,23%
Роми	12	0,44%
Македонци	8	0,29%
Југословени	5	0,18%
Бугари	2	0,07%
Црногорци	1	0,03%
Хрвати	1	0,03%
Мађари	1	0,03%
Буњевци	1	0,03%
непознато	15	0,55%

Година пописа	1818.	1819.	1820.	1821.	1822.	1823.	1824/25.	1825.	1826.	1827.	1828.	1829.
Велика Дренова у пописима Јагодинске нахије — од 1818. до 1829.^[1]
Куће	169	177	170	122	117	133	140	141	148	153	154	158
Пореске главе*	-	185	196	139	151	163	177	170	167	176	182	187
Арачке главе**	381	444	440	325	332	338	368	367	392	386	395	398
Пореске главе = Ожењени мушкарци \| * Арачке главе = Мушкарци од 7 до 70 година

Становништво према полу и старости^[5]


	м	ж
?	9	11
80+	29	63
75—79	54	89
70—74	71	114
65—69	86	94
60—64	85	87
55—59	61	66
50—54	125	91
45—49	123	128
40—44	91	106
35—39	58	69
30—34	61	73
25—29	88	82
20—24	78	89
15—19	103	78
10—14	59	62
5—9	68	55
0—4	56	57
Просек :	41,9	45,2

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	668	684	778	815	798	776	812

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	155	172	129	141	95	70	32	14	2	2	3,35

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	1.122	273	758	64	27	0
Женски	1.240	200	765	239	31	5
УКУПНО	2.362	473	1.523	303	58	5

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	660	425	0	0	124
Женски	468	280	0	0	76
УКУПНО	1.128	705	0	0	200
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	1	10	31	3	8
Женски	1	0	36	7	3
УКУПНО	2	10	67	10	11
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	4	12	10	13	6
Женски	1	6	8	21	23
УКУПНО	5	18	18	34	29
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	2	0	0	11
Женски	3	0	0	3
УКУПНО	5	0	0	14

Види још уреди

Мала Дренова

Референце уреди

^ ^а ^б Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. ISBN 86-902609-5-1. Приступљено 12. 7. 2012.
^ Подаци: „Насеља“ књ.6 (др Станоје. М. Мијатовић: Насеља српских земаља
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Литература уреди

Поповић, Љубодраг. Марковић, Зоран, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. 86-902609-5-1. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 09. 2013. г. Приступљено 12. 7. 2012.

Спољашње везе уреди

[Јагодинска_нахија_I-1] а ^б Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. ISBN 86-902609-5-1. Приступљено 12. 7. 2012.

[2] Подаци: „Насеља“ књ.6 (др Станоје. М. Мијатовић: Насеља српских земаља

[3] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[4] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[5] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]