Вирје
Вирје је насељено место и седиште општине у Копривничко-крижевачкој жупанији, Република Хрватска.
Вирје | |
|---|---|
 Вирје, распеће | |
| Административни подаци | |
| Држава | Хрватска |
| Жупанија | Копривничко-крижевачка |
| Општина | Вирје |
| Област | Подравина |
| Становништво | |
| — 2011. |  3.302 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 46° 04′ 06″ С; 16° 59′ 20″ И / 46.06846722920473° С; 16.98893299290787° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 133 m |
  Вирје Вирје на карти Хрватске | |
 Вирје Вирје на карти Копривничко-крижевачке жупаније | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 48326 Вирје |
| Позивни број | +385 48 |
| Регистарска ознака | KC |
| Веб-сајт | www |
Историја уреди
Место је почетком 20. века Вирје је трговиште и сматрано "за највеће село Хрватске". У Вирју су 1905. године политичка општина, у срезу Ђурђевац. Ту су комунална основна школа, пошта и телеграф. Жељезничка пруга Вирје-Копривница почела је да се гради 1911. године.
Септембра 1888. године разбојници су опљачкали пошту између Вирја и Копривнице. У кеси поштанској је било 14.000 ф.[1]
У међуратном периоду је отворена Грађанска школа (1924). Од 1936. године носи назив: "Државна мешовита грађанска школа Ферде Русана у Вирју".[2]
Године 1893. у Вирју је покренуо лист Подравац, издавач и уредник Перослав Љубић. Био је то двонедељник за господарство, поуку и забаву. Између 1897-1903. године државна власт је због писања вршила терор над уредником и самим листом; плењен је штампарски слог на дуже време. Новине су 1905. године промениле име у "Хрватске новине", јер се лист читао по целој Хрватској. Излазио је до Другог светског рата.[3] уредник Перослав Љубић је 1910. године био посланички кандидат Хрватско-српске коалиције (из редова Хрватске уједињене самосталне странке) за изборни округ Новиград.[4] Он је 1897. године покренуо још један лист у Вирју. Радило се о двонедељнику за забаву и поуку Русанова звиезда.
Православци Срби из места су 1905. године чинили парохијску филијалу села Плавшинац, где се налазила православна црква са парохом.[5]
Године 1894. прилоге за подизање споменика митрополиту Стефану Стратимировићу у Карловцима, дали су месни Срби трговци: браћа Бабић, Стеван и Ђуро Авировић.[6] Срби из Вирја су 1895. године купили 61 акцију Српске банке у Загребу. Милан Тишља је између два светска рата држао књижару и трговину у месту.
Шаховски клуб Вирје је 1931-1933. године био високог ранга. Истицао се победама играч Ђорђе Авировић.[7]
Југословенски краљ Александар I Карађорђевић посетио је Вирје 5. јуна 1931. године, на путу за Вараждин. Земљотрес у лето 1938. године је оштетио римокатоличку жупну цркву Св. Мартина.
До територијалне реорганизације у Хрватској налазило се у саставу бивше велике општине Ђурђевац.
Становништво уреди
На попису становништва 2011. године, општина Вирје је имала 4.587 становника, од чега у самом Вирју 3.302.[8]
Попис 1991. уреди
На попису становништва 1991. године, насељено место Вирје је имало 3.781 становника, следећег националног састава:
Референце уреди
- ^ "Мале новине", Београд 1888.
- ^ "Просветни гласник", Београд 1. фебруар 1936.
- ^ "Београдске општинске новине", Београд 1940.
- ^ "Српско коло", загреб 1910.
- ^ Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Сремски Карловци 1910.
- ^ "Српски сион", Сремски Карловци 1894.
- ^ "Правда", Београд 1931.
- ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. Приступљено 12. 5. 2017.
Спољашње везе уреди
 | Овај чланак везан за општине у Копривничко-крижевачкој жупанији је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |
