Виљем од Тира
Виљем од Тира (око 1130 – 29. септембар 1186) био је католички надбискуп Тира од 1175. до 1186. године и једна од најважнијих личности у влади Јерусалимског краљевства. Аутор је хронике која се сматра једним од најважнијих извора за историју крсташких ратова.
Виљем од Тира | |
|---|---|
 | |
| Датум рођења | 1130. |
| Место рођења | Јерусалим, Јерусалимска краљевина |
| Датум смрти | 29. септембар 1186. |
| Место смрти | Тир, Јерусалимска краљевина |
Биографија уреди
О Виљемовом пореклу нема готово никаквих података. Претпоставља се да је био француског порекла, односно да су му родитељи били имућни трговци који су се у Јерусалиму населили након Првог крсташког рата. Као дете се образовао у Цркви Светог Гроба. Течно је говорио француски и италијански језик, а постоје тврдње да је говорио и грчки, арапски и персијски језик. За то нема јасних потврда. Око 1145. године, Виљем је отпутовао у Европу како би се школовао у Паризу и Орлеану где су се почели развијати универзитети. Студирао је и на Болоњи.
Око 1165. године вратио се у Свету земљу. Био је изузетно образован и један од ретких домаћих људи који је стекао такво образовање. Због тога је брзо напредовао у црквеној служби стекавши поверење краља Амалрика I. Постао је каноник катедрале у Акри. Године 1167. постао је архиђакон у Тиру, а следеће године се састао са византијским царем Манојлом за рачун краља Амалрика како би се договорили о заједничком походу на Египат. 1170. године посетио је и Рим. По повратку је преузео туторство над Амалриковим сином Балдуином IV и управо је он први посумњао да дечак болује од губе.
Године 1175. га је јерусалимски регент Ремон III од Триполија поставио за канцелара, а потом за надбискупа Тира. Учествовао је у Трећем латеранском сабору 1179. године, а следеће године се вратио у Јерусалим. При повратку је постао судија сукоба две фракције на јерусалимском двору: једне окупљене око Ремона и Боемунда III од Антиохије, а друге око Агнесе од Куртенеа. Подржао је прву страну, али је друга однела победу. Због тога је изгубио шансе да се кандидује за јерусалимског патријарха. О последњим годинама његовог живота има мало података, али текст његове Хронике сугерише како је био изузетно незадовољан човек, забринут због претње коју је Саладин представљао његовој домовини.
Дело уреди
Према властитим наводима, Виљем је написао три књиге. Прва представља приказ Трећег латеранског сабора, а друга историју Палестине од муслиманског освајања у 7. веку до 1184. године. Обе су изгубљене иако је рукопис спомињан и у 13. веку. Трећа, најважнија књига, је Историја. Написао ју је од 1170. до 1184. године и представља историју Јерусалимског краљевства која обухвата и Први крсташки рат. Каснијим историчарима је послужила као једини аутентични извор о Јерусалиму тога времена и дуго времена се сматрао изузетно објективним. Данас је сачувано мало копија ове књиге (око 59 књига на француском језику).
Види још уреди
Литература уреди
- Фајфрић, Жељко (2006). Историја крсташких ратова. Сремска Митровица: Табернакл. ISBN 978-86-85269-05-9.
