42° 59′ 33″ С; 22° 37′ 35″ И / 42.9925° С; 22.6265° И / 42.9925; 22.6265

Врела Пештерице су једна од многобројних дубинских крашких извора у кршу Источне Србије, на левој долинској страни реке Јерме. Аминистративно припада Општини Пирот и Пиротском управном округу.[1]

Врела Пештерице
Канала пећине Ветрена дупка у којој избијају Врела Пештерице
Канала пећине Ветрена дупка у којој избијају Врела Пештерице
Тип Крашко
Издашност 3,5 m³/s m3/s
Температура воде 12 - 13 °C
Планински венац Влашка планина
Геопростор Пиротска котлина
Област Југоисточна Србија
Држава Србија
Врела Пештерице на карти Србије
Врела Пештерице

Географске одлике уреди

Врела Пештерице избијају из најнижих канала пећине Ветрена дупка у околина сала Власи на 430 m н.в, на левој долинској страни реке Јерме.[2]

Постоји и периодско врело које се налази на око двадесет метара већој надморској висини и које издаје воду сваког пролећа и јесени. Изнад периодског врела налази се главни отвор Ветрене дупке из кога изузетно ретко избија вода.[3]

Хидролошка активност Велике Дупке је врло сложена и пре свега зависи од режима воде у Беровичком пољу. У пећинском систему постоје три хидролошки различита дела: доњи суви део пећине, горњи део ходника са периодским током и понорска зона са сталним током. Кроз Ветрену Дупку протиче ток Беровичке реке. За време ниских вода, ток користи само најниже пећинске канале, а при средњем стању активни су сви понори, осим гротла Пештерице и горњег дела пећине, све до сифонског језера. Током изузетно високих вода Пештерица се активира као понор и тада вода испуњава све канале, сем највиших у доњем делу пећине.

Минимална издашност главног врела је око 35 l/s, а максимална издашност главног и периодског врела, крајем пролећа, износи око 3,5 m³/s. У том периоду вода је мутна и није за употребу.[4][1]

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ а б Крашка врела — Врела Пештерице У: Мрђан М. Ђокић, Нишава – потамолошка студија, докторска дисертација, Ниш, стр. 42.
  2. ^ Јовановић Б. (1961): Значај ветрене Дупке за разумевање односа између прогресивног и назадног у еволуцији речних пећина. 2. Југословенски спелеолошки конгрес, Загреб.
  3. ^ Петровић Ј. (1972): Пећина Ветрена дупка у селу Власи. НИВ „Слобода”, Пирот
  4. ^ Петровић Ј., Станковић Стеван М., Поповић М. (2000): Извори, врела и површинске воде горњег Понишавља. Јавно предузеће „Водовод и канализација - Пирот”, Пирот

Литература уреди

  • Петровић, Јован (1976). Јаме и пећине СР Србије. Београд: Војноиздавачки завод. COBISS.SR 1024039040. 
  • Петровић Ј. (1999): Природа Пиротске котлине и горњег Понишавља. Институт за географију, Природно-математички факултет у Новом Саду, Нови Сад
  • П. Чубриловић, Љ. Палавестрић, Карсне издани ширег обода Пиротске котлине, Фонд Геолошког завода, Београд. Распоред врела Пиротске котлине може се видети на стр. 58. Извори, врела и површинске воде Горњег Понишавља. Издање Јавног предузећа водовод и канализација Пирот, 2000. г.
  • З. Протић, К. Петковић, Тумач за геолошку карту листа „Пирот“ размере 1:100.000. Повремена издања Геолошког института Београд, 1932. г.
  • М. Мандић: Карстна врела Пиротске котлине Пиротски зборник 40 (2015) 203-225.

Спољашње везе уреди