Горње Становце (алб. Stanoc i Epërm) је насеље у општини Вучитрн на Косову и Метохији. Према попису становништва на Косову 2011. године, село је имало 501 становника.[1].

Горње Становце
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаКосово и Метохија
Управни округКосовскомитровачки
ОпштинаВучитрн
Становништво
 — 2011.2.501
Географске карактеристике
Координате42° 45′ 31″ С; 21° 02′ 34″ И / 42.7586° С; 21.0428° И / 42.7586; 21.0428
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина549 m
Горње Становце на карти Србије
Горње Становце
Горње Становце
Горње Становце на карти Србије

Географија уреди

Село је на падини Копаоника око доњег тока Становачке реке. Разбијеног је типа џематске врсте. Махале су му: Ајрединовита, Касумовита, Цаковита и Реџовита. Називи махала су по важнијим родовима у њима. Удаљења између махала су до пола километра.

Историја уреди

Трагови неког старог насеља се налазе на месту Троња, где се при копању налазе цигле и црепови. А садашње насеље је основано око 1810. Основао га је род Ајрединовит.

Порекло становништва по родовима уреди

Породице које су живеле у село Горње Становце: [2]

Арбанашки родови

  • Ајрединовит (10 к.), од фиса Краснића. Старином је из Малесије, а у (Г.) Становце се доселио око 1810. као повратник испред ширења српског устанка из села Секираче у Топлици. Населио се на простору који је сам искрчио.
  • Секирач (1 к.), од фиса Краснића. Дошли из Секираче за Ајрединовитима као за својим фисом и својим сељацима.
  • Проновић (6 к.) и – Муслиовић (1 к.), од фиса Краснића. Преселили се из Бенчука после Секирача.
  • Касумовић (4 к.) и – Шишања (1 к.), од фиса Краснића. Досељени око 1830. из Малесије. С њима је био досељен и род Шевел који је изумро. Шишањи је презиме дошло по пушки шишанки коју је носио.
  • Цаковић (9 к.) и – Реџовић (5 к.) оба од фиса Краснића. Пресељени из Михалића кад и Касумовић.
  • Маљок (4 к.), од фиса Краснића. Досељен из Малесије кад и Цаковићи. Појасеви у 1935. од досељења били су му: Делија, Рама, Зенељ, Рама (50 година).
  • Бреговит (5 к.), од фиса Краснића. Досељен после Маљока и настањен на земљи изумрлих Шевела.
  • Нела (1 к.), од фиса Бериша. Преселио се из Буринца у Лабу кад и Маљок и настанио такође на земљи изумрлих Шевела.
  • Гимол (5 к.), од фиса Шаље. Преселио се из Кутловца (Копаоничка Шаља) после Неле.
  • Трнава (2 к.), од фиса Краснића. Повратник је из Секираче у Топлици. У Г. Становце се доселио 1923. из Трнаве у Лабу .
  • Блацали (2 к.), од фиса Краснића. Мухаџир је из 1878. из Блаца у Топлици.

Православни Роми

  • Ристићи (3 к. Св. Никола). Досељени око 1860. из Бајчине у Лабу. Појасеви у 1935. од досељења: Милан, Риста, Живан (55 година).
  • Проковић (4 к. Св. Василије). И они досељени из Бајчине и у Исто време. И један и други род су чифчије у својих сељака Ајрединовита.

Демографија уреди

Демографија[3][1]
Година Становника
1948. 761
1953. 891
1961. 1.131
1971. 1.456
1981. 2.153
1991. 2.499
2011. 2.501

Становништво по националности уреди

Националност Број %
Албанци 2,495 99.76
Бошњаци 3 0.12[1].

У 2011. години, Албанци су чинили 99,76% становништва.

Референце уреди

  1. ^ а б в „Попис становништва 1948-2011”. 2014. Приступљено 02. 11. 2014. 
  2. ^ Урошевић, Атанасије (1965). Косово. Београд: Научно дело.  COBISS.SR 155363340
  3. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе уреди