Гроф Миклош Естерхази
Миклош Естерхази (мађ. Gróf galántai Esterházy Miklós; Галанта, 8. април 1583 — Гросхофлајн, 11. септембар 1645), барон, касније гроф, био је оснивач западно-мађарске племићке лозе Естерхазија која је постала једна од највећих и најутицајнијих аристократских породица краљевине Мађарске.
| Миклош Естерхази | |
|---|---|
| Гроф од Галанте | |
 Слика Миклоша Естерхазија из папске античке галерије | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Гроф Миклош Естерхази од Галанта (Count Miklós Esterházy de Galántha) |
| Датум рођења | 8. април 1583. |
| Место рођења | Галанта (данас: Галанта, Словачка), Краљевина Мађарска |
| Датум смрти | 11. септембар 1645. (62 год.) |
| Место смрти | Нађхефлањ (данас: Гросхефлејн, Аустрија), Краљевина Мађарска |
| Породица | |
| Супружник | Оршиља Дершфи (1612–1619) Кристина Њари (1624–1641) |
| Потомство | (Једанаест): Иштван Ладислав Пал Ана Јулија Естерхази (1630–1669) |
| Родитељи | Ференц Естерхази Жофија Каталин Илешхази |
| Династија | Естерхази |
| Мађарски гроф | |
| Период | 25. октобар 1625 – 11. септембар 1645. |
| Претходник | Станислав Турзо |
| Наследник | Принц Пал I Естерхази |
| Надор Мађарске | |
 | |
Живот уреди
Родитељи Миклоша Естерхазија су били протестанти, и он их је у почетку следио, али је касније постао католик и заједно са кардиналом Петром Пазмањијем, његовим најозбиљнијим супарником на двору, постао стуб католичанства, и верски и политички. На двору се супротставио двојици великих протестантских првака тог периода, Габору Бетлену и Ђерђу I Ракоцију. Матија II га је поставио за барона (1613), грофа од Берега (1617) (бивша жупанија), и намесника-потпоручника (мађ.főispán) грофовије Звољен и господара царскиг двора magister curiae regiae (1618).[2]
Његов политички идеал био је консолидација куће Хабзбурговаца као средства за ослобађање Мађарске од доминације Османског царства, а Хабзбурговци су га поштовали због његове ревности у том циљу. Миклош Естерхази је 1623. године водио битку и победио Турке на обалама реке Њитре.[2]
Његов први брак са Оршољом Дершфи учинио га је неизмерно богатим и донео му такође господства Мункач (данас: Мукачево, Украјина) и Ланзер-Лакемнах (данас: Ландзе и Лакенбах у Аустрији). Када је 1622. морао да преда Мункач Габору Бетлену због Николзбуршког мира, цар га је надокнадио са 2 нова властелинства, и то Фракно (данас: Форхтенштајн, Аустрија) и Кишмартон (данас: Ајзенштат, Аустрија).
Године 1625. помагао на организацији крунисања цара Фердинанда II, који га је поставио за Надора Мађарске, на највишу политичку функцију у земљи.[2] Такође је постао гроф од Фракна и и понео титулу Витеза златног руна, 10. августа 1626. године.
Миклош је такође био успешан писац.[2]
Брак и деца уреди
Миклош се два пута женио
Прво је 1612. године оженио Баронесу Оршоља Дершфи од Сердахељ (1583–1619) и имао је двоје деце, једног сина и једну ћерку:[3]
- Иштвана (1616–1641)
- Кристина (1617–1617).
Након смрти прве жене, поново се оженио 1624. године са Баронесом Кристином Њари од Бедега (1604–1641) и у овом браку је имао деветоро деце:
- Магдолна (1625–1627)
- Ласло (1626–1652), погинуо у „Битци код Возокања” (Возокањ, данас Вељке Возокани (Словачка)
- Каталин, (1628–1630)
- Ана Јулија (1630–1669), удала се за Ференца Надеждија од Надажда у Фогарашу (Данас Фагараш, Брашов)
- Михаљ (1632–1633)
- Марија Кристина (1634–1634)
- Пал I од Галанта (1635–1713), његов наследник
- Марија (1638–1684), удала се за грофа Ђерђа Другета од Хомона
- Ференц (1641–1683)
Референце уреди
- ^ „Esterhazy Marriage Collar”. Музеј уметности Волтерс.
- ^ а б в г Bain 1911, стр. 794.
- ^ „Esterhazy1”. Извор из генеологије.
- Овај чланак укључује текст из публикације која је сада у јавном власништву: Chisholm, Hugh, ур. (1911). „Esterházy of Galántha s.v. Miklós [Nicholas] Esterházy”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 9 (11 изд.). Cambridge University Press. стр. 794—795.
- Galántai gróf Eszterházy Miklós Magyarország nádora Palatine of Hungary 1582-1626. Editor: László Szalay [1] . Press of Lauffer és Stolp, Pest, 1863-1870 I-III Volume [2]
- Péter Katalin: Esterházy Miklós. Magyar História - Életrajzok. Gondolat kiadó, Budapest, 1985 ISBN 963-281-605-6
Спољашње везе и извори уреди
- Esterházy Pál: Galántai gróf Eszterházy Miklós Magyarország nádora. Lauffer és Stolp, Pest, 1863
- Szalay László–Salamon Ferenc: Galántai gróf Eszterházy Miklós, Magyarország nádora, 1-3.; s.n., Pest, 1863-1870
- Pózna József: Gróf Esterházy Miklós nádor politikai szereplése és jelentősége; Nyitrai Ny., Léva, 1901
- Csapodi Csaba: Eszterházy Miklós nádor, 1583–1645; Franklin, Bp., 1942 (Magyar életrajzok)
- Erdélyi Gabriella 2019: Esterházy Miklós mint családfő – utódlás és érzelmek egy 17. századi arisztokrata dinasztiában és mozaikcsaládban. Történelmi Szemle 2019/4.
- Diana Duchoňová: Palatín Mikuláš Esterházy
- Markó László: A magyar állam főméltóságai Szent Istvántól napjainkig (2., bővített, javított kiadás). Helikon Kiadó, Budapest, 2006 ISBN 963-208-970-7
- Péter Katalin: Esterházy Miklós. Magyar História – Életrajzok. Gondolat kiadó, Budapest, 1985 ISBN 963-281-605-6
- Bangha Béla: Jellemrajzok. Kalocsa, 1909
- Dőry Ferenc 1901: Gróf Esterházy Miklós nádor udvari rendtartása, 1630 körül. Magyar Gazdaságtörténelmi Szemle 8.
- Merényi Lajos 1900: Esterházy Miklós levelei Nyári Krisztinához I–II. Történelmi Tár 1.
- Szalay László (1813–1864): Galántai gróf Eszterházy Miklós, Magyarország nádora
- Szinnyei József Magyar írók élete és munkái II. (Caban–Exner)
