Гњилан (Пирот)
Гњилан је насеље града Пирота у Пиротском округу. Према попису из 2011. има 2520 становника (према попису из 2002. било је 2478 становника).
Гњилан | |
|---|---|
 Гњилан | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Пиротски |
| Град | Пирот |
| Становништво | |
| — 2011. |  2520 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 09′ 26″ С; 22° 33′ 11″ И / 43.157333° С; 22.553° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 367 m |
.svg)  Гњилан Гњилан на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 18309 |
| Позивни број | 010 |
| Регистарска ознака | PI |
Прошлост уреди
Гљилан је 1879. године имао 87 кућа са 532 душе, међу којима није било писмене особе а број пореских глава износио је 115.[1]
Гњилан се налази западно од Пирота, на око 2-3 километра, готово као његов саставни део. Повезан је асфалтним путем и има добре аутобуске везе. На његовом атару су расадник и пиротска болница. Заштићен је Белавом од хладних северних ветрова и изложен сунцу читавог дана.
О настанку села и његовом имену нема легенди али може да се претпостави да је име настало од старе српске речи гњила, што значи „глина“, које у атарима Гњилана и суседних села има у изобиљу и коју користе надалеко познати лончари из ових села. По њој су иначе добили име Гњилане, Гњионик, Гњилиште и друга места. Део атара одговара ситном сточарству, па је више од једне трећине домаћинстава имало појате. Гњилан је од давнина чувен по великим површинама под виноградима и по најбољем грожђу и вину. Ораничне површине су погодне за виноградарство, воћарство, ратарство и повртарство. Тржишни вишкови су грожђе, вино, ракија, арпаџик. Оскудицу у огревном дрвету су решавали са Лужничанима разменом грожђа за дрва. Велики број становника, а мало земље, па су оскудица и сиромаштво били присутни у великом броју домаћинстава.
Било је много занатлија у овом насељу: десетак лончара, па опанчари, кројачи, кацари, колари, ковачи, бравари. Било је пет до шест рабаџија и неколико фијакерџија а многи су ишли у печалбу. Близина Пирота олакшава продају тржишних вишкова и лакши долазак до новца од прилике до прилике. Село има десетак бунара (Клисурсћи, код Дупљу, Вовсћи, Тричков бунар, бунар на ширинту, Џунћин, Чачин, Господинсћи и Влатков бунар) и изворску воду са десетак чесама (Код школу, код Задругу, Тричкова, Ћућуркова /Чучурћина, Клисурска, Алћевац, Тараторова, Попазова, Бајир чешма према Крајиште), али се често јављала оскудица у води пре него што је прикључено на сеоски водовод. Воденице на Костурској реци су читаве године радиле (Попазова / Потина, Торњина и Влаткова / Кикина и Селимова са три, а Голубова са једним витлом).
Делови села: Доња и Горња Мала.
Демографија уреди
У насељу Гњилан живи 1960 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 37,6 година (37,2 код мушкараца и 38,1 код жена). У насељу има 774 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,20.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.
|
| ||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 16 | 10 | ||
| 80+ | 19 | 31 | ||
| 75—79 | 25 | 29 | ||
| 70—74 | 45 | 45 | ||
| 65—69 | 42 | 55 | ||
| 60—64 | 52 | 51 | ||
| 55—59 | 57 | 47 | ||
| 50—54 | 116 | 90 | ||
| 45—49 | 126 | 107 | ||
| 40—44 | 109 | 100 | ||
| 35—39 | 82 | 98 | ||
| 30—34 | 75 | 65 | ||
| 25—29 | 97 | 103 | ||
| 20—24 | 90 | 90 | ||
| 15—19 | 114 | 97 | ||
| 10—14 | 86 | 71 | ||
| 5—9 | 58 | 57 | ||
| 0—4 | 64 | 59 | ||
| Просек : | 37,2 | 38,1 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 1.065 | 312 | 695 | 46 | 11 | 1 |
| Женски | 1.018 | 197 | 693 | 114 | 13 | 1 |
| УКУПНО | 2.083 | 509 | 1.388 | 160 | 24 | 2 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 569 | 28 | 0 | 0 | 244 |
| Женски | 367 | 28 | 0 | 0 | 188 |
| УКУПНО | 936 | 56 | 0 | 0 | 432 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 23 | 70 | 41 | 9 | 35 |
| Женски | 6 | 5 | 27 | 6 | 1 |
| УКУПНО | 29 | 75 | 68 | 15 | 36 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 2 | 3 | 38 | 17 | 6 |
| Женски | 1 | 2 | 5 | 15 | 36 |
| УКУПНО | 3 | 5 | 43 | 32 | 42 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 9 | 0 | 0 | 44 | |
| Женски | 1 | 0 | 0 | 46 | |
| УКУПНО | 10 | 0 | 0 | 90 | |
Референце уреди
- ^ "Отаџбина", Београд 1880. године
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Литература уреди
- Драгољуб Златковић, Микротопонимија слива Расничке реке и Костурске реке, Пиротски зборник бр.35-36, 2011
