Гњилан је насеље града Пирота у Пиротском округу. Према попису из 2011. има 2520 становника (према попису из 2002. било је 2478 становника).

Гњилан
Гњилан
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округПиротски
ГрадПирот
Становништво
 — 2011.Раст 2520
Географске карактеристике
Координате43° 09′ 26″ С; 22° 33′ 11″ И / 43.157333° С; 22.553° И / 43.157333; 22.553
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина367 m
Гњилан на карти Србије
Гњилан
Гњилан
Гњилан на карти Србије
Остали подаци
Поштански број18309
Позивни број010
Регистарска ознакаPI

Прошлост уреди

Гљилан је 1879. године имао 87 кућа са 532 душе, међу којима није било писмене особе а број пореских глава износио је 115.[1]

Гњилан се налази западно од Пирота, на око 2-3 километра, готово као његов саставни део. Повезан је асфалтним путем и има добре аутобуске везе. На његовом атару су расадник и пиротска болница. Заштићен је Белавом од хладних северних ветрова и изложен сунцу читавог дана.

 
Домаћички течај у Гњилану

О настанку села и његовом имену нема легенди али може да се претпостави да је име настало од старе српске речи гњила, што значи „глина“, које у атарима Гњилана и суседних села има у изобиљу и коју користе надалеко познати лончари из ових села. По њој су иначе добили име Гњилане, Гњионик, Гњилиште и друга места. Део атара одговара ситном сточарству, па је више од једне трећине домаћинстава имало појате. Гњилан је од давнина чувен по великим површинама под виноградима и по најбољем грожђу и вину. Ораничне површине су погодне за виноградарство, воћарство, ратарство и повртарство. Тржишни вишкови су грожђе, вино, ракија, арпаџик. Оскудицу у огревном дрвету су решавали са Лужничанима разменом грожђа за дрва. Велики број становника, а мало земље, па су оскудица и сиромаштво били присутни у великом броју домаћинстава.

 
Ученици школе у Гњилану 1910. године

Било је много занатлија у овом насељу: десетак лончара, па опанчари, кројачи, кацари, колари, ковачи, бравари. Било је пет до шест рабаџија и неколико фијакерџија а многи су ишли у печалбу. Близина Пирота олакшава продају тржишних вишкова и лакши долазак до новца од прилике до прилике. Село има десетак бунара (Клисурсћи, код Дупљу, Вовсћи, Тричков бунар, бунар на ширинту, Џунћин, Чачин, Господинсћи и Влатков бунар) и изворску воду са десетак чесама (Код школу, код Задругу, Тричкова, Ћућуркова /Чучурћина, Клисурска, Алћевац, Тараторова, Попазова, Бајир чешма према Крајиште), али се често јављала оскудица у води пре него што је прикључено на сеоски водовод. Воденице на Костурској реци су читаве године радиле (Попазова / Потина, Торњина и Влаткова / Кикина и Селимова са три, а Голубова са једним витлом).

 
Поглед из даљине на село

Делови села: Доња и Горња Мала.

 
Куће поред пута на улазу у Пирот

Демографија уреди

 
Део села

У насељу Гњилан живи 1960 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 37,6 година (37,2 код мушкараца и 38,1 код жена). У насељу има 774 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,20.

 
Село 2022.године

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 1.342
1953. 1.353
1961. 1.341
1971. 1.453
1981. 1.474
1991. 2.143 2.124
2002. 2.478 2.527
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
2.366 95,48%
Роми
  
73 2,94%
Југословени
  
2 0,08%
Црногорци
  
1 0,04%
Хрвати
  
1 0,04%
Мађари
  
1 0,04%
непознато
  
14 0,56%
Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце уреди

  1. ^ "Отаџбина", Београд 1880. године
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература уреди

  • Драгољуб Златковић, Микротопонимија слива Расничке реке и Костурске реке, Пиротски зборник бр.35-36, 2011

Спољашње везе уреди