Деспотовина Добруџа

Деспотовина Добруџа или Кнежевина Каварна (буг. Добруджанско деспотство или Карвунско княжество; рум. Despotatul Dobrogei или Țara Cărvunei), била је дефакто независна држава на Балканском полуострву из 14. века.

Добруџа на врхунцу територијалне експанзије

Име деспотовине потиче из тврђаве Карвуна (Каварна), поменуто у бугарским и византијским документима и италијанских портоланс из 14. века, као првог главног града, а налази се између Варне и нос Калиакра.

Историја уреди

Деспотовина Добруџа издвојила се из Другог бугарског царства у време владавине Балика, члана бугарско-куманске династије Тертера. Балик је владао Добруџом до своје смрти 1347. године. Наследио га је брат Добротица који 1357. године узима титулу деспота, а престоницу пренео у Калиакру. Између 1370. и 1375. године, Добротица у савезу са Млетачком републиком улази у сукоб са Ђеновљанима на Црном мору. Свога зета Михаила Палеолога покушао је поставити за цара Трапезунта. Међутим, намера му није успела. У византијском грађанском рату, Добротица је подржавао Јована V у борби против Андроника IV. Године 1379. бугарска флота учествовала је у блокади Цариграда. Добротица умире 1386. године. Наследио га је Иванко. Он исте године склапа мир са турским султаном Муратом. Своју престоницу је преместио у Варну. Јован Шишман напада Иванка 1387. године. Међутим, није успео да Добруџу прикључи својој држави. Варну су 1389. године освојиле Османлије. Иванко је погинуо у бици. Велики део Добруџе контролисао је влашки војвода Мирче. Године 1413. Варна је предата Манојлу II. Након битке код Варне 1444. године (Варнински крсташки рат), Османлије остварују превласт на овој територији.

Види још уреди

Референце уреди

Извори уреди

Васил Н. Златарски, История на българската държава през средните векове, Част I, II изд., Наука и изкуство, София 1970.