Википедија

Драгослав Ј. Поповић

Драгослав Поповић (Зајечар, 16. август 1878 – Београд, 14. децембар 1928) био је лекар нефролог, санитетски бригадни генерал, начелник Санитетског одељења V армијске области.

Драгослав Поповић
Др Драгослав Поповић
Лични подаци
Датум рођења(1878-08-16)16. август 1878.
Место рођењаЗајечар, Кнежевина Србија
Датум смрти14. децембар 1928.(1928-12-14) (50 год.)
Место смртиБеоград, Краљевина СХС
Војна каријера
Чин Санитетски бригадни генерал
Учешће у ратовимаПрви балкански рат,
Други балкански рат,
Први светски рат

Живот и рад уреди

Драгослав Поповић је рођен у Зајечару 16. августа 1878. године.[1] Отац му је био Јанићије Јоца Поповић директор гимназије у Крушевцу.[2] Медицину је завршио 1904. године на Војно-Медицинској Академију у Петровграду.[3] Специјализирао је нефрологоју. По повратку у Србију примљен је у војску у чину поручника и постављен је на место трупног лекара XI пешадијског пука „Карађорђе“ у Нишу 21. септембра 1904. године.[4] Након тога, 31. марта 1907. године, премештен је у Тимочку сталну војну болницу.[5] Почетком 1908. године одлази у Петровград на специјализацију хирургије. После завршене специјализације и повратка у земљу добија чин капетана и постављен је 16. априла 1911. године за трупног лекара XIV пешадијског пука и управника Књажевачке привремене војне болнице.[6] По потреби службе 14. марта 1912, пребачен је у Моравску сталну војну болницу.[7]

У Балканским ратовима учествује као пуковски лекар XIV пешадијског пука, где издржава све ратне напоре. У Првом светском рату био је командир завојишта и референт дивизијског санитета Дунавске дивизије, где са својом дивизијом издржава тешке борбе у Гучеву код Пожаревца.[8] На фронту је др Драгослав Поповић оболео од пегавца и једва је преживео. Када су се на Крфу 1916. године бирали официри који ће ићи у Русију, др Драгослав Поповић се јавио као добровољац. У Русији је био референт санитета Српске добровољачке дивизије.[1] Волео је Русију и желео је још једном да је види. По повратку из Русије одлази на Солунски фронт, где као референт дивизијског санитета Југословенске дивизије учествује у великој офанзиви 1918. године.[9] Седам година ратовања, стално на фронту, и ратне заразе које је прележао (маларију, колеру и пегавац) остављају јасне трагове на његовом организму. Његов дух и његова несаломљива енергија остају неповређени.

После рата 22. маја 1920. године постављен је за референта санитета Потиске дивизијске области. Крајем године унапређен је у чин пуковника. Средином марта 1922. године постављен је за лекара Команде места у Београду, a 19. маја 1922. године постављен је за референта санитета Дунавске дивизијске области и за сталног члана Војно-Санитетског Комитета.[10] Од 15. марта 1923. године др Поповић је шеф Личног одсека Санитетске инспекције.[1] Решењем војног министра санитетски пуковник др Драгослав Поповић постављен је за сталног члана испитне комисије (поред редовне дужности) за чин санитетског мајора за школску 1924/1925. годину.[11] Поред њега у комисији су се налазили и санитетски пуковници др Жарко Рувидић и др Ђорђе Протић. Александар I Карађорђевић 1. децембра 1925. године, а на предлог министра Војске и Морнарице унапређује др Драгослава Поповића у чин санитетског бригадног ђенерала.[12] Начелник Санитететског одељења команде V армијске области постаје 16. априла 1927. године.[13] Пензионисан је 11. јуна 1927. године.

После пензиоинисања наставио је са личном праксом, лечећи и помажући сиромашне грађане београдске општине Палилуле. Највише је помагао деци. Као лекар био је одан послу и пун пожртвовања. Остао је упамћен као добротвор Палилулаца. У знак захвалности велики број становник Палилуле тражило је од Одбора да се једна улица назове по др Драгославу Поповићу, који је бесплатно лечио и помагао сиротињу. Одбор је већином гласова на челу са др Лазаром Генчићем једну од улица на Палилули назвао по др Драгославу Поповићу.[14]

Др Драгослав Поповић био је дугогодишњи представик Црвеног крста, члан Српског Лекарског друштва, члан Лекарске коморе. Његове критике на скупштинама Црвеног крста, Лекарске коморе, Српског Лекарског друштва биле су оштре, али из поштене намере да се поправи оно што није добро и да се створи нешто боље, савременије.

Био је почасни председник Академског певачког друштва „Обилић”, хонорарни наставник Војно-Санитетске школе, стални члан Санитетског комитета. Написао је велики број стручних и научних радова који су излазили у домаћим и страним чсописима, у Српском архиву, Војно-медицинском гласнику.

Др Драгослав Поповић умро је изненада у Београду 14. децембра 1928. године.[15] Сахрањен је на Новом гробљу. Сахрани је присуствовао велики број грађана. Међу њима су били становници Палилуле, мајке са децом које је др Поповић лечио, војници, другови, дванест генерала, лекари, професори, познаници, сарадници. Др Влада Станојевић, др Михајло Станојевић, санитетски генерал др Жарко Рувидић опростили су се топлим и другарским говорима. Др Влада Станојевић је рекао:

Захвални пацијенти и сиротиња коју је др Поповић увек помагао и лечио, основали су 1. јуна 1929. године Фонд „Др Драгослав Поповић” ради помагања и одевања сироте деце.

Одликовања уреди

Библиографија уреди

  • Поповић Д., Болничарска служба. Крагујевац 1904.
  • Николић Ђ. Ј., Наш војни санитет у последњим ратовима од д-ра --. Реферат са дискусијом, у којој су учествовали д-ри: Андра Николић, Драгослав Ј. Поповић, Лазар Генчић и Тома М. Леко, Српски архив за целокупно лекарство : часопис Српског лекарског друштва, XX, 1914, 196.
  • Поповић Д., доктор медицине, О колери. Посматрање колерне епидемије у Петрограду 1908-1911 год. Београд, 1911. Нова Штампарија „ Давидовић“, Љуб. М. Давидовића, Дечанска улица број 14, 162.
  • Поповић Д., Малигна дифтерија, Српски архив за целокупно лекарство : часопис Српског лекарског друштва, XIX, 1913, 12.
  • Поповић Д., Оперативно лечење покретног бубрега, Српски архив за целокупно лекарство : часопис Српског лекарског друштва, XVII, 1911, 630.
  • Поповић Д., Дијагностика бубрежног и уретералног камена од др Поповић Д., Саопштено у Српском Лекарском Друштву 1. марта 1914 год. у Београду, Српски архив за целокупно лекарство : часопис Српског лекарског друштва, XX, 1914, 159.
  • Поповић Д., Компаративне оценеразних дезинфекционих начина, основаних на принципу штављења (Gerbung), Српски архив за целокупно лекарство : часопис Српског лекарског друштва, XVII, 1911, 552.
  • Поповић Д., Хедоналова наркоза, Српски архив за целокупно лекарство : часопис Српског лекарског друштва, XVII, 1911, 554.
  • Поповић Д., Трудноћа и луес, Српски архив за целокупно лекарство : часопис Српског лекарског друштва, 10, 918 (1929)
  • Поповић Д., О пуерпералној сепси, Српски архив за целокупно лекарство : часопис Српског лекарског друштва, 9, 759 (1930); 10, 862 (1930).
  • Поповић Д., Антитифозна и антипаратифозна вакцинација, Српски архив за целокупно лекарство : часопис Српског лекарског друштва, 5-6, 233 (1920).
  • Поповић Д., Агранулоцитозе, Српски архив за целокупно лекарство : часопис Српског лекарског друштва, 3, 430 (1938).
  • Поповић Д., Једна лекарска библиотека у Дубровнику у XVI столећу, Српски архив за целокупно лекарство : часопис Српског лекарског друштва, 5-6, 462 (1932).
  • Поповић Д., Један случај Maladie de Stocks-Adams, Српски архив за целокупно лекарство : часопис Српског лекарског друштва, 6, 279, (1924).
  • Поповић Д., Хигијена села, Српски архив за целокупно лекарство : часопис Српског лекарског друштва, 5, 239, (1923).
  • Поповић Д., Одговор на приказ Соф. Кутирине „Случај вишеструке трудноће“, Српски архив за целокупно лекарство : часопис Српског лекарског друштва, 5, 448 (1929).
  • Les spirochètes en pathologie humaine. Par Drag. Popovitch. – Paris. G. Jacques, Éditeur. (Imprimerie spéciale de la Librairie, G. Jacques). 1906, Стр (4)+72. Тhèse. Président de these: M. le Professeur Cornil.

Извори уреди

  1. ^ а б в Бјелајац М., Генерали и адмирали Краљевине Југославије 1918-1941. : студија о војној елити и биографски лексикон, Београд : Институт за новију историју Србије : Добра, 2004 (Београд : Колорграф). стр. 250.
  2. ^ Др Драгослав Поповић, Време, број 2508, од 15. септембра (1929). стр. 9.
  3. ^ Др Рувидић Ж., Др Драгослав Ј. Поповић, Српски архив за целокупно лекарство : часопис Српског лекарског друштва = Archives Serbes de médecine générale : organe de la Soćiété médicale Serbe = Serbian Archives of Medicine : Journal of the Serbian Medical Society, вол. 30, година 1928, свеска 12. стр. 1084.
  4. ^ Службени војни лист, број 33 и 34, од 26. 1. (1904). стр. 711-712.
  5. ^ Службени војни лист, број 12, од 31. 3. (1907). стр. 267-268.
  6. ^ Службени војни лист, број 9, од 16. 4. (1911). стр. 219-220.
  7. ^ Службени војни лист, број 6, од 15. 3. (1912). стр. 115-116.
  8. ^ Др Рувидић Ж., Др Драгослав Ј. Поповић, Српски архив за целокупно лекарство : часопис Српског лекарског друштва = Archives Serbes de médecine générale : organe de la Soćiété médicale Serbe = Serbian Archives of Medicine : Journal of the Serbian Medical Society, годиште 30, година 1928, свеска 12. стр. 1083.
  9. ^ Др Рувидић Ж., Др Драгослав Ј. Поповић, Српски архив за целокупно лекарство : часопис Српског лекарског друштва = Archives Serbes de médecine générale : organe de la Soćiété médicale Serbe = Serbian Archives of Medicine : Journal of the Serbian Medical Society, годиште 30, година 1928, свеска 12. стр. 1084.
  10. ^ Службени војни лист, број 20, од 19. 5. (1922). стр. 871-872 и 891-892.
  11. ^ Службени војни лист, број 52, од 1. 11. (1924). стр. 2153-2154.
  12. ^ Службени војни лист, број 54, од 1. 12. (1925). стр. 1945-1946.
  13. ^ Службени војни лист, број 16, од 16. 4. (1927). стр. 691-692.
  14. ^ Београдске општинске новине, број 2, од 15. 1. 1930, стр 102.
  15. ^ а б Др Драгослав Поповић, Време, број 2501, од 15. 12. (1928). стр. 8.

Литература уреди

  • Јевремовић Р. Библиографија српске здравствене књижевности : 1757-1918, Београд : Српско лекарско друштво, 1947 (Београд : Југословенско штампарско предузеће), Библиотека Српског лекарског друштва ; 1.
  • Библиографија Српског архива : 1918-1941, Београд : [б. и.], 1948 ([б. м. : б. и.]) Библиотека Српског лекарског друштва ; 2.
  • Живанов М., Српска библиографија : књиге : 1868-1944. Књ. 13, Петк – Правила Д., Београд : Народна библиотека Србије, 1996 (Суботица : Бирографика)

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Драгослав_Ј._Поповић&oldid=26871625”