Друштво Заштита девојака
Друштво Заштита девојака основано је у Београду 1924. године од стране неколико госпођа, са циљем да помажу и прихвате младе девојке, које су из разних разлога остале саме и незаштићене.[1] Друштво је имало дом где су смештене питомице и њега је бесплатно уступило градско поглаварство Београда. Рад управе друштва био је подељен на три секције[1]:
- старатељска секција - чија је улога била да прима молбе за пријем девојака, да проверава сваки случај, да прима питомице и да о свом раду реферише на седницама Управног одбора
- финансијско-економска секција - која се старала о материјалним средствима за издржавање питомица, као и о организовању догађаја и прикупљању прилога
- васпитно-хигијенска секција - која се старала о здрављу и васпитању питомица, њиховој исхрани и чистоћи и о држању поучних предавања
Пре пријема у дом све питомице се подвргавају лекарском прегледу, затим старатељска секција разматра досијеа, издаје налог поверенику да исти провери и даје управи предлог о пријему. Иако удружење није располагало великим средствима, ипак је успевало да питомицама обезбеди добре услове за живот. Свака од њих имала је засебан кревет, а о њиховој исхрани се посебно водило рачуна да буде здрава и разноврсна. Имале су пет оброка дневно, четири дана недељно добијале су храну са месом, а осталим данима и слаткише.[1] Старије питомице саме кувају под надзором управнице, која као стручњак руководи домаћичким течајем. Питомице су послове у дому обављале по редарству, а послови су били распоређени према физичким способностима. Поред тога, радиле су и у радионици за ручне радове, под надзором стручне управнице, коју је Министарство просвете доделило друштву на рад.[1] Питомице су израђивале у овој радионици многе предмете, који су се свакодевно користили у дому, а неки су и продавани.[1]
Веома се водило рачуна о васпитању и образовању девојака, па су често посећивале културне установе, предавања и друге едукативне манифестације.[1] Посебно је то била пракса на дан неког верског или државног празника. Друштво се труди да девојке сваке године одведе на летовање, на тај начин девојке су упознавале места у Србији, а промена климе погодно је утицала и на њихово здравље.[1]
Види још уреди
Референце уреди
Литература уреди
- Ур.С. Сретеновић, Б. Недељковић, Алманах хуманих друштава, Београд 1940.