Енипеј
Енипеј (грч. Ενιπεύς) је у грчкој митологији био речни бог.
Митологија уреди
Био је највероватније син Океана и Тетије, чија је река протицала у Тесалији у северној Грчкој. Била је притока реке Пенеј, која је такође била персонификована у истоименог речног бога. Река је извирала на планини Ети у Фтиотиди. У Хомеровој „Одисеји“, али и у записима других аутора, овај бог се помињао као личност у коју је била заљубљена Тиро, те је Посејдон преузео његов лик како би је завео.[1] Заправо, иако је речном богу ласкала њена страст, није желео да јој пружи знаке охрабрења, па је Посејдон искористио прилику.[2] Посејдон је преузео његов лик и када је завео Ифимедију, Триопову кћерку[3], о чему је писао Овидије у „Метаморфозама“. Неки извори помињу још једног речног бога са овим именом, али који је постојао у Елиди и био повезан са легендом о Тиро.[4]
Тумачење уреди
Како је навео Роберт Гревс, веровало се да речна вода може да оплоди девојку док се у њој купа, што је био ритуал очишћења после менструације или порођаја. Вероватно је да су, као и Скамандра и Тириног Енипеја призивале девојке да им одузме невиност. Прича о томе како је Посејдон преварио Тиру објашњава зашто су се Салмонејеви наследници понекад називали Енипејевим синовима, с обзиром одакле су потицали, а понекад Посејдоновим јер су били вешти поморци.[2]
Извори уреди
- ^ theoi.com: Enipeus
- ^ а б Роберт Гревс. 1995. Грчки митови. 6. издање. Нолит. Београд.
- ^ Цермановић-Кузмановић, А. & Срејовић, Д. 1992. Лексикон религија и митова. Савремена администрација. Београд.
- ^ „Greek Myth Index: Enipeus”. Архивирано из оригинала 15. 11. 2010. г. Приступљено 31. 10. 2010.