Википедија

Епидурална и интратекална примена лека у лечењу малигног бола

Епидурална и интратекална примена лека у лечењу малигног бола су метода примена лека, којом се обезбеђује да он директно делује на рецепторе (μ- рецепторе у substantia gelatinosa) или на путеве за трансмисију бола у кичменој мождини. Ове две методе могу се применити као самосталне технике или комбиновано, док се апликација лека може урадити преко перкутаних катетера, тунелираних катетера или имплантираних програмираних пумпи.[1]

Епидурална и интратекална примена лека у лечењу малигног бола
Intratekalna pumpa.
Специјалностinterna medicina, neurologija, anesteziologija

Добре стране епидуралне и интратекалне примене анелгетика уреди

Подаци из литературе показују да морфин, као један од ћешћих лекова који се користи за лечење малигног бола, убризган епидурално или путем субкутане инфузије има бољи аналгетски ефекат са мање споредних ефеката у поређењу са оралном применом.[2]

Додатак локалног анестетика, α-2 адренергичког агониста (клонидин) или НМДА анатагониста (кетамин) у епидуралној инфузији значајно побољшава аналгетски ефекат епидуралног пута у односу на субкутани.

Такође спинална апликација опиоида резултује у смањеној укупној дози која је потребна за ефекат.[3]

Код епидуралног пута потребно је 20–40% системске дозе да би се постигао исти аналгетски ефекат, а код интратекалног само 10% системске дозе.

Интратекални пут има предности над епидуралним због мање проблема са катетером, мањих доза опиоида, мање споредних ефеката, боље аналгезије и смањеног ризика од инфекције.

Ако се очекује преживљавање пацијента дуже од 6 месеци, може се имплантирати интратекална пумпа али само после пробног привременог епидуралног или интратекалног катетера.

Епидурални и интратекални лекови уреди

 
Морфин купира бол делујући на сва три типа рецептора
 
Бупивакаин локални анестетик који реверзибилно и привремено блокира пренос иритације у периферним нервима на месту примене, што резултује губитком осећаја за бола на том подручју тела
 
Клонидин је симпатолитички лек који се користи за третирање високог крвног притиска, код неких облика бола

Најчешће коришћени епидурални и интратекални лекови за лечење малигног бола су:

  • Морфин — који купира бол делујући на сва три типа рецептора, а своја фармаколошка дејства остварује пре свега преко OP3. Главна места деловања морфина су централни нервни систем и гастроинтестинални тракт.[4]
  • Фентанил — који је потентни синтетички наркотични аналгетик са брзим почетком и кратким трајањем дејства. Он је јак агонист μ-опиоидног рецептора, и крози историју користио за лечење пробојног бола, или у претходним процедурама као олакшавач бола, и анестетик у комбинацији са бензодиазепиниима. Фентанил је око 100 пута потентнији од морфина, (i.e. 100 микрограма фентанила је приближно еквивалентно са 10 mg оф морфина или 75 mg петидина (меперидина) у погледу аналгетске активности).
  • Бупивакаин — локални анестетик који реверзибилно и привремено блокира пренос иритације у периферним нервима на месту примене, што резултује губитком осећаја за бола на том подручју тела.
  • Ропивакаин — је локални анестетик са новијом амидном групом дуготрајног дејства, хемијски веома слична бупивакаину и мепивакаину.[5][6][7][8][9]
  • Клонидин — је симпатолитички лек који се користи за третирање високог крвног притиска, неких облика бола, АДХД и анксиозног/паничног поремећаја. Он је класификован као централно делујући α2 адренергички агонист.[10][11][12][13][14][15][16]

Наведени лекови се често мешају; уобичајена је мешавина морфина 1мг/мл и бупивакаина 2–3 мг/мл. Интратекална инфузија почиње са 0.5–2 мл/сат са опцијом болуса од 0.1–0.3 мл сваких 20 минута. Због метаболита морфина (морфин-6 глукуронид и морфин-3 глукуронид) максимална доза морфина интратекално код дуготрајне терапије је 16 мг дневно. Прекомерне дозе могу проузроковати опиоид-индуковану хипералгезију. Ако се користи клонидин, дневна доза је 150–600 мцг/дан.[17]

Споредни ефекти и компликације уреди

 
Епидурална и интратекална примена лека — корсти се ако се очекује преживљавање пацијента дуже од 6 месеци

У најчешће споредне ефекте и компликације код примене епидуралних и интратекални лекова за лечење бола могу се јавити:[18]

Чести споредни ефекти у иницијалној фази интратекалне апликације
  • Мука, повраћље,[19]
  • Мокраћна ретенција,
  • Свраб
  • Главобоље
Споредни ефекти у каснијој фази интратекалне апликације
  • Инфекција,
  • Механичка опструкција
  • Фиброза као компликације везане за дуготрајну примену катетера (1–44%).

Контраиндикације уреди

Контраиндикације за употребу епидуралног или интратекалног катетера

  1. Повишени интракранијални притисак
  2. Општа или локална инфекција на спиналном нивоу који кореспондира болној регији
  3. Могућа туморска маса на нивоу инсерције
  4. Хеморагична дијатеза
  5. Алергијска реакција на лекове који ће се користити
  6. Агитација или когнитивни поремећај пацијента који не сарађује
  7. Логистички проблеми одржавања катетера и инфузије.[20]

Види још уреди

Извори уреди

  1. ^ Vadalouca A, Raptis E, Moka E, Zis P, Sykioti P, Siafaka I. Pharmacological treatment of neuropathic cancer pain: a comprehensive review of the current literature. Pain Practice 2012;12(3):219-251.
  2. ^ Piano V, Verhagen S, Schalkwijk A, Hekster Y, Kress H, Lanteri-Minet M, Burgers J, Treede RD, Engels Y, Vissers K. Treatment for neuropathic pain in patients with cancer: comparative analyses of recommendations in national clinical practice guidelines from European countries. Pain Practice 2013 [Epub ahead of print].
  3. ^ O’ Connor AB. Neuropathic pain: a review of the quality of life impact costs and cost-effectivness of therapy. Pharmacoeconomics 2009;27:95-112.
  4. ^ Torsten, Jonsson; Christensen, Christian Broen; Jordening, Henrik; Frølund, Carsten (1988). „The Bioavailability of Rectally Administered Morphine”. Basic and Clinical Pharmacology & Toxicology. 62 (4): 203—205. PMID 3387374. doi:10.1111/j.1600-0773.1988.tb01872.x. Приступљено 12. 4. 2012. 
  5. ^ Weinberg, G.; Ripper, R.; Feinstein, D. L.; Hoffman, W. (2003). „Lipid emulsion infusion rescues dogs from bupivacaine-induced cardiac toxicity”. Regional Anesthesia and Pain Medicine. 28 (3): 198—202. PMID 12772136. S2CID 6247454. doi:10.1053/rapm.2003.50041. 
  6. ^ Picard, J.; Meek, T. (2006). „Lipid emulsion to treat overdose of local anaesthetic: The gift of the glob”. Anaesthesia. 61 (2): 107—109. PMID 16430560. S2CID 29843241. doi:10.1111/j.1365-2044.2005.04494.x. 
  7. ^ Rosenblatt, M. A.; Abel, M.; Fischer, G. W.; Itzkovich, C. J.; Eisenkraft, J. B. (2006). „Successful use of a 20% lipid emulsion to resuscitate a patient after a presumed bupivacaine-related cardiac arrest”. Anesthesiology. 105 (1): 217—218. PMID 16810015. S2CID 40214528. doi:10.1097/00000542-200607000-00033. 
  8. ^ Knox C, Law V, Jewison T, Liu P, Ly S, Frolkis A, Pon A, Banco K, Mak C, Neveu V, Djoumbou Y, Eisner R, Guo AC, Wishart DS (2011). „DrugBank 3.0: a comprehensive resource for omics research on drugs”. Nucleic Acids Res. 39 (Database issue): D1035—41. PMC 3013709  . PMID 21059682. doi:10.1093/nar/gkq1126.  уреди
  9. ^ David S. Wishart; Craig Knox; An Chi Guo; Dean Cheng; Savita Shrivastava; Dan Tzur; Bijaya Gautam; Murtaza Hassanali (2008). „DrugBank: a knowledgebase for drugs, drug actions and drug targets”. Nucleic acids research. 36 (Database issue): D901—6. PMC 2238889  . PMID 18048412. doi:10.1093/nar/gkm958.  уреди
  10. ^ K. Zeile, H. Staehle, K. H. Hauotman, DE 1303141  (1961).
  11. ^ H. Stahle, K. Zeile, U.S. Patent 3.202.660 (1965).
  12. ^ K. Zeile, K. H. Hauotman, H. Stahle, U.S. Patent 3.236.857 (1966).
  13. ^ Boehringer Sohn Ingelheim, BE 653933  (1964).
  14. ^ Boehringer Sohn Ingelheim, GB 1016514  (1962).
  15. ^ Boehringer Ingelheim GmbH, GB 1034938  (1964).
  16. ^ US patent 3937717, Stahle, H.; Koppe, H.; Kummer, W.; Stockhaus, K., "2-Phenylamino-imidazolines-(2)", issued 10. 2. 1976., assigned to Boehringer Ingelheim GmbH 
  17. ^ Clark CW, Ferrer-Brechner T, Janal MN, et al. The dimensions of pain: a multidimensional scaling comparison of cancer patients and healthy volunteers. Pain 1989;37:23–32
  18. ^ Caraceni A, Hanks G, Kaasa S et al. Use of opioid analgesics in the treatment of cancer pain: evidence based ecommendations from EAPC. Lancet Oncol. 2012; 13: e58-8.
  19. ^ Baines MJ. ABC of palliative care Nausea, vomiting, and intestinal obstruction. BMJ. 1997;315(7116):1148–1150.
  20. ^ Rastogi, Rahul; Meek (2013). „Management of chronic pain in elderly, frail patients: Finding a suitable, personalized method of control”. Clinical Interventions in Aging. 8: 37—46. PMC 3552607  . PMID 23355774. doi:10.2147/CIA.S30165  . 

Литература уреди

  • Myers J,Chan V,Jarvis V et al. Intraspinal techniques for pain management in cancer patients: a systematic review. Support Care Cancer 2010; 18:137-149
  • Kapural L, Narouze SN, Janicki TI, Mekhail N. Spinal cord stimulation is an effective treatment for the chronic intractable visceral pelvic pain. Pain Med. 2006 Sep-Oct;7(5):440-3

Спољашње везе уреди


 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Епидурална_и_интратекална_примена_лека_у_лечењу_малигног_бола&oldid=27679933”