Епитафи на Подовчарском гробљу у Дучаловићима
Епитафи на Подовчарском гробљу у Дучаловићима су значајна епиграфска сведочанства и чине поуздане родбинске податке преузете са старих надгробних споменика на Поповића гробљу у селу Дучаловићи, Општина Лучани.[1]
Епитафи у Дучаловићима | |
---|---|
Опште информације | |
Место | Дучаловићи |
Општина | Општина Лучани |
Држава | Србија |
Време настанка | 19. век - 20. век |
Подовчарско гробље
уредиНајвеће дучаловачко гробље у истоименом засеоку Подовчар. Налази се на јужној страни Овчара, на потесу Лијешће.[2] Због конфигурације терена приступ гробљу прилично је отежан, а споменици густо прибијени. Уочљиво је да гробље је добро одржавано, с пијететом према прецима.
У прошлости, на Подовчарском гробљу највише су сахрањивани чланови фамилија Пантелић, Радојичић, Ковачевић и Терзић итд. У новије време овде се сахрањују и чланови других фамилија које гравитирају овом заселку. Најстарији датирани споменик подигнут је Синђи Пантелић (†1823), али није искључено да је овде било и старијих споменика.[2]
Галерија
уреди
Епитафи
уредиСпоменик Синђи Пантелић (†1823)
- Бог да прости упокојену р. Божју
- СИНЂУ супругу Филипа Пантелића из Дучаловића
- која је поживела 3? г. а умрла 1823 г:
- Овај спомен подиже јој Димитрије Пантелић
- ђевер њен и Филип муж њен и синови.[2]
Споменик Милутину Пантелићу (†1823)
- МИЛУТИН
- син Миленка и Ристе Пантелића
- рођен 3 Августа 1792. год.
- Преставио се 28 децембра 1823. год.
- Овај спомен подиже му његов ожалошћени
- ђед Јован Пантелић[2]
Споменик Мију Пантелићу (†1845)
- Раб Божи МИЈА син Глигорија Пантелића
- Поживи 8 г. а умре 1 Августа 1845. [2]
Споменик Дмитру Марјановићу (†1848)
- Овде почива ДМИТАР Марјановић
- Поживи 18 г. Престави се 1848 г. [2]
Споменик Лазару Пантелићу (†1850)
- ЛАЗАР ПАНТЕЛИЋ
- поживи 80 г. Умре 1850[2]
Споменик Марку Пантелићу (†1856)
- Овде почива раб Божи
- МАРКО Пантелић
- житељ села Дучаловићи.
- Поживи 60 г. умре 1856 г.[а]
Споменик Јовану Радојичићу (†1856)
- Овде почива раб Бож
- ЈОВАН Радојичић из Дучаловића
- Поживи 65 г. а Престави се 6 Марта 185б. г.
- Споменик овај Подиже му Панто син његов[2]
Споменик Сави Радојичић (†1856)
- Овде почива раба божија дјевица САВА
- кћи Јована Радојичића из под Овчара.
- Поживи 19. г. умре 8 септембра 1856.
- Овај Биљег дала градити сестра еја Роса
- за вјечни спомен.[2]
Споменик Дмитру Ковачевићу (†1856)
- Овде почива блажено упокојени р.Б.
- ДМИТАР Ковачевић бивши житељ дучал.
- кои Богу у године поживи 65 го:
- а престави се у вјечност 1 декембра 185б.г.
- Овај споменик подиже му благодарни син
- Јован Ковачевић[2]
Надгробни споменик абаџији Гаврилу Ђорђевићу у Дучаловићима
- овде почива раб Божи
- ГАВРИЛО
- син поч: Пантелие Ђорђевића
- Бивши Абаџија и житељ дучаловски
- поживи 25. Г. а умре 14: ијануара 1857=
- споменик оваи Сподиже му верна супруга Его Мара
- и са знањем и трудом: еја девера
- Павла Аксентијевића из Тог Села.
- и подписа Радосав Чикириз от села ртију
- Помени господи в Царству твоем.[1]
Споменик Јели Јовановић (†1858)
- Овде почива раба Божија ЕЛА
- супруга Аксентија Јовановића иначе Пантелића
- бивши кмет дучаловски поживи 70 год.
- а престави се 21. Новевра 1858 г.
- Овај знак биљежи јој благодарни унук
- еромонах Михаил и: Аксентијевић
- пострижник Ц: монастира Благовештења[2]
Споменик Стевану Ковачевићу (†1859)
- овде почива тело СТЕВАНА Ковачевића
- Умре од 19 г. 16 Марта 1859. г.[2]
Споменик Добросаву Ковачевићу (†1859)
- Овде почива раба БОЖИ ДОБРОСАВ Ковачевић
- честитиј домаћин Дучаловски Поживи 62 Г
- умре 26 априла 1859 г.
- Овај Биљег подиже му син его[2]
Споменик Николи Пантелићу (†1859)
- Овде почива раба Божи НИКОЛА Пантелић
- житељ села Дучаловића.
- Поживи 60 год. Престави се у вечност 1 Августа 1859 л.
- Овај Билег Подиже му Димитрије син његов.
- 2 брата МАРКО с леве а НИКОЛА с десне у покоју леже[2]
Споменик Гаврилу Родојичићу (†1860)
- Пред овим Билегом тихо почива р:б
- ГАВРИЛО Радоичић житељ Дучалов.
- Поживи 40 год. пређе у вечност 26 јану. 1860. Г.[2]
Споменик Пауну Ковачевићу (†1860)
- ПАУН Ковачевић
- Б житељ Дучаловскиј
- поживи б0 г. Умре 17 маја 1860.г.
- Овај Билег подиже му синовац Јовица
- зато што свое имање предаде Јовици.[2]
Споменик Ружици Радојичић (†1861)
- Овде почива Раба Божија РУЖИЦА
- супруга почившега Јосифа Радојичића из Дучаловића
- Поживила 42. године а умрла 16 марта 1861. г.
- Овај Спомен подиже јој мајка и син њен[2]
Споменик Милораду Јелесијевићу (†1862)
- Овде почива МИЛОРАД Елесијевић из Ртара
- Поживи 60. г. а код Јовице Ковачевића две г.
- Зато му е овај Билег подигао ко оцу Умре 1862. г.[2]
Споменик Раду М. Чаруџији (†1863)
- Овај Билег подиже Никола Милић из Леушића,
- своме братучеду РАДУ М: Чаругџи. Поживи 24. г.
- Прес. 16 декем. 1863: г.[2]
Споменик Стани Ковачевић (†1864)
- СТАНА кћи Гаврила О. Ковачевића
- Умре 1864. г.[2]
Споменик Јелисавки Пантелић (†1864)
- Дјевица ЕЛИСАВКА
- кћи Димитрија Н. Пантелића
- кмета Дуч.
- Умре од 4 г. 16 м. 1864. г.[2]
Споменик Обраду Радојичићу (†1865)
- Млађенац ОБРАД син Еротија Радоичића.
- Умре од 6 месеци 16 Маја 1865 г.[2]
Споменик Кристини Терзић (†1867)
- дјевица КРСТИНА
- кћер Милана Терзића
- Умре од 5 год. 1867. г.[2]
Споменик Аксентију Јовановићу (†1867)
- Овде почива раб Божи
- АКСЕНТИЈЕ Јовановић иначе Пантелић
- бивши житељ и кмет села Дучаловића.
- Поживи 91. год. а Престави се у вјечност Божију 16: Декембра 1867. год.
- Из почитанија спрам свога родитеља овај Биљег
- Подиже му Благодарнији Павле син његов Председатељ суда општине дучалов.
- а обновише праунуци: Владисав-Влајо, Љубисав, Аксентије и Војин.
- пра-пра унук Милојица генерал под-пуковник ЈНА Пантелић у 1960 г.[2]
Споменик Стојани Гавриловић (†1871)
- Приђи брате ближе и реци Бог да прости раба Божија
- СТОЈАНУ супругу жалосног Глиша Гавриловића житеља Дуча:
- која ије поживила 19 г. а умрла 21 ијан. 1871: г.
- Погледај брате и прочитај ми спомен[2]
Споменик Михаилу Пантелићу (†1876)
- Прими мене о ти тамни гробу
- у тебе ћу млад венути навјеки трунути.
- МИХАЈЛО
- син Милана М. Пантелића и мајке Саре
- престави се у вечнос Б: од 3. г. 11 Ное. у 1876. г.
- и друго им дете син МИЛАДИН
- умре од 7.г. 1873 г.[2]
Споменик Љубомиру Пантелићу (†1874)
- Пред овим спомеником
- тихо почива умилен младић
- блажено-упокојени р.б. ЉУБОМИР
- жалосни син Павла А. Пантелића
- Умре од 2 г. 20 Маја 1874. г.[2]
Споменик Браниславу Пантелићу (†1876)
- Овај биљег означава жалост родитеља
- а он показује смрт БРАНИСАВА
- сина Танасија Пантелића и мајке Стание
- које се од 9 г. возраста свог
- престави у вјечност божију
- 14 Ноембра 1876. г.
- нажалост родитеља.[2]
Споменик Стани Пантелић (†1884)
- Дјевица СТАНА
- кћер Павла Пантелића из Дучаловића
- Умре од 10 и по година 9 фебруара 1884. г.[2]
Споменик Перки Пантелић (†1884)
- жалосна девојка ПЕРКА
- кћер Павла И. Пантелића из Дучаловића
- умре од 15. година 15 фебруара 1884 г.[2]
Споменик Луки Пантелићу (†1880)
- ЛУКА
- Сви овог света учесници
- прочитајте житје мог кратког вјека.
- Кад најбоље мишља поживити
- и у кругу фамилије своје
- проводити дане задовољне
- тад немила смрт покоси
- ту младост моју
- Раба Божијег Луку
- сина поч. Илије П. Пантелића
- из Дучаловића
- у 24ој г. свог живота
- 21 ог Маја 1880. г.
- Спомен подиже му
- Радосав брат его и мајка Дмитра.[2]
Споменик Павлу Пантелићу (†1883)
- Овде почива далеко чувени много познат домаћин овог села Дучаловића
- ПАВЛЕ А. Пантелић бив. кмет и председник суда општине Дучаловачке
- као и народни посланик у Скупштини 1868. г. који поживи 57 г. а умро 7 Мај. 1883. г.
- Овај спомен подигоше му синови Чедомир, Лазар, Божо и Живан
- а обновише му унуци Владисав-Влајо, Љубисав и Војин и праунуци
- Милојко, Станиша, Миленко и Примислав Пантелићи у 1970. г. као и Радојица.[2]
Споменик Вељку Пантелићу (†1884)
- Умилни младић ВЕЉКО
- жалосни син Филипа М. Пантелића из Дучаловића
- умре од 10 и по година 18 фебруара 1884. г.
- на жалост родитељску
- ево грозне жалости браћо фебруара месеца у 1884 години
- код куће Димитрија Пантелића за 10 г. дана ово је 10.ти гроб.[2]
Споменик Димитрију Терзићу (†1886)
- ДИМИТРИЈЕ
- О ви овог свијета ученици прочитајте житије мог кратког вијека.
- Кад најбоље мишљаг живјети и у кругу фамилије проводити дане задовољне
- тад немила смрт покоси милу младост моју раба Божијег
- ДИМИТРИЈА Терзића из Дучаловића
- у 27 мој години свог милог живота
- променост са вјечностију 11 тог марта 1886. г.
- упокојени споменик овај подиже му Јован Терзић брат његов[2]
Споменик Симу Терзићу (†1886)
- Од источне стране до овог споменика почива
- СИМО бивши војник стајаће војске
- а син Алексија Терзића из Дучаловића
- Поживијо 21 годину а умро је 16 јулија 1886. г.
- на жалос родитељима[2]
Споменик Чедомиру Ковачевићу (†1888)
- ЧЕДОМИР
- Бивши калфа трговачки а војник сталног кадра
- син Савке и Д. Ковачевића кои поживи 23. год.
- А престави се у вечност 16 септембра 1888. г.
- на велику тугу и жалост своиг родитеља и браће
- кои су га дали од 7 година по науци и занату
- Овај спомен подигоше му браћа Симо Сретен и Радомир[2]
Споменик Љепосави Ковачевић (†1898)
- Овде почива добра домаћица њежна мајка
- ЉЕПОСАВА супруга Арсенија Ковачевића,
- која је сав свој живот и труд посветила
- на добро своје ожалошћене деце,
- свог доброг мужа. Поживела је чесно
- и поштено 52 год. Умре 12 августа 1898 год.
- Споменик овај подиже јој верни муж Арсеније
- са благодарном децом Чедомиром и Љубомиром[2]
Споменик каменоресцу Павлу Пантелићу (†1899)
- Овде почива ПАВЛЕ Н. Пантелић из Дучаловића
- рођен 1838. а умро 1899. г.
- У животу бијо је каменорезац и словорезац надгробних споменика
- Спомен овај подиже му од сина Велимира,
- унук Жарко Пантелић са својом породицом 1970.г.
- Павле је рођен од родитеља Ранђије и Николе Пантелића
- и имао три брата Димитрија Филипа и Матија.[2]
Споменик Љубомиру Ковачевићу (†1900)
- овде почива добри житељ вредан младић
- ЉУБОМИР
- жалосни син Арсенија Ковачевића из Дучаловића
- кои се престави 9 јануара 1900. год. у 20 години
- у најлепшем цвету младости своје.
- Остави ожалошћеног оца брата сестре
- и вољену супругу са малолетном ћерком
- Овај споменик подиже му ожалошћени отац Арсеније и брат Чедомир.[2]
Споменик Арсенију Ковачевићу (†1903)
- Овде почивају земни остатци блаженоупокојеног раба Божијег
- дичног Срба АРСЕНИЈА Ковачевића из Дучаловића
- који је био одличан грађанин и бивши војник Ескадрона
- а свог домазлука трудољубиви радник,
- кои је часно домаћински поживео 59. год.
- Престави се у блажену вечност
- на Христово воскрсеније у 190З. г.
- Бог да прости душу нашем честитом, Србину Арсенију:
- Остави по својој смрти свога сина Чедомира
- кои му овај спомен подиже из поштовања.[2]
Споменик Милосави Пантелић (†1910)
- овде вене наше мило и никад не заборављено дете младен:
- МИЛОСАВА
- кћи Рајке и Миливоја Пантелића из Дучаловића.
- Која поживи 5 год. а умре 30 Априла 1910. год. Бог да јој душу опрости.
- Овај спомен подиже јој мајка Рајка и отац Миливоје Пантелићи.
- Писа Т.Д. Петронијевић Лисица[2]
Споменик Јеленки Пантелић (†1910)
- Овде вене лепо цвеће
- кога тужна мајка више видети неће
- ЈЕЛЕНКУ
- ћерку Чедомира и Милеве Пантелића из Дучаловића
- коју покоси смртна коса не пожали што је роса.
- Као цветак кад повене слана мене младу у мало замана
- Увенух као питома ружа у 18 години младости своје 3 јуна 1910 год.
- Овај споменик подигоше јој ожалошћени родитељи Чедомир и Милева.[2]
Споменик Мирки Ковачевић (†1912)
- Овде лежи лепо цвеће које отац и мајка никад заборавити неће
- МИРКА кћи Александре Ковачевића из Дучаловића
- која у најлепше доба младости, у својих 15 год.
- престави се у вечност на сретење 2 фебруара 1912. г...[2]
Споменик Драгомиру Пантелићу (†1912)
- ДРАГОМИР И. Пантелић из Дучаловића
- вој. I ч. I б. 10 п. I поз. у 24 г. свог живота,
- ратујући с Турцима у наступању преко Албаније,
- испусти своју напаћену душу
- 16 дец. 1912 г. где је и сахрањен.
- Слава му.[2]
Споменик Василију Пантелићу (†1913)
- Овде лежи тело неуморног земног трудбеника
- ВАСИЛИЈА М. Пантелића који поживи 76 г.
- као часан а умре 21 фебруара 1913 г.
- Вечна му буди памјат. Бог да му душу прости.
- По судби Бога Василије деце немаде
- па све своје имање остави своме синовцу
- од брата Марку који му и овај спомен подиже
- са његов. супругом Живана[2]
Споменик Милији Радојичићу (†1913)
- МИЛИЈА Радојичић
- живи 23 г. а умре 1913 г.
- у Феризовићима у рату
- и овде је догнат.
- Спомен му подиже син Милован.[2]
Споменик Милутину Ковачевићу (†1913)
- Приђите роде те прочитајте овај тужни и жалости спомен
- Свенуло је мирисаво цвеће које никад расцветати неће
- МИЛУТИН Ковачевић вој. стал. кадра стајаће војске
- син Давида и Станије Ковачевића из Дучаловића
- Милутин ожени се и поживи са Ангелином 5.м.
- Срез Дучаловски окр. Чачански
- који ратујући са Турцима 1912. год. разболе се и умре
- 21. марта 1913 г. у Тиранима на Јадранском мору.
- Живијо је 23 године.
- Овај спомен подигоше његови ожалошћени родитељи
- отац Давид и мајка Станија
- (Изради Миљко Дмитровић из Рожаца)[2]
Споменик Светозару Пантелићу (†1913)
- Са источне стране овог споменика лежи тело покој.
- СВЕТОЗАРА Ч. Пантелића из Дучаловића
- који часно поживи 26 г. а разболе се услед ратни напора
- и умре код своје куће 14 септе. 1913 г.
- Овај спомен подигоше му браћа Јован и Аксентије и син Радош.[2]
Споменик Љубомиру Ковачевићу (†1914)
- Пред овим споменом почивају земни остаци
- ЉУБОМИРА КОВАЧЕВИЋА
- војник I ч чете I Батаљ. 10 пеш. пука I поз.
- који ратова са Аустријом 1914. г. и разболе се
- и умро 10 фебруара 914. г. у свој кући
- у 21. год. младости.
- Овај спомен мужу и сину подиже Цмиљка Ковачевић
- са сином Радисавом.[2]
Споменик војнику Тихомиру (†1914)
- ТИХОМИР
- син пок. Миљка приспе у овај очин спомен у кратко земана.
- Војник I чете I Баталијона X Пука I позива
- храбро борећи се за отаџбину
- са Турском Бугарском и са Црном Аустријом
- Погинуо у Причиновићу 6. септ. 1914 год.
- у 25 год. младости своје
- остави тужне Мати Анку супругу Љепосаву
- које му спомен подигоше[2]
Споменик Милосављевићима - Миливоју (†1914) и Радоју (†19??)
- МИЛИВОЈЕ И РАДОЈЕ Милосављевићи из Дучаловића.
- Миливоје 4 ч. I доп. бат. 10 п. II поз. у својој 39. г.
- разболе се од рат. напора и умре у Крушевцу
- 16 сеп. 1914.г. где је и сахрањен.
- Радивоје вој. I ч. ... бат. I поз. умре у 33. г. ...[2]
Споменик Божидару Пантелићу (†1914)
- За слободу браће своје под туђином која цвили
- и ја дадок млађан живот на Смедереву роде мили
- БОЖИДАР Пантелић из Дучаловића.
- Бивши војник IIIег позива 10 пука Који поживи 38 год.
- који се јуначки боријо за своју отаџбину
- са Аустн. војском Погибе 14 Новембра 1914 год.
- Бог да прости храброг ратоборца
- А мили отац мој оде на бојно поље
- те ми тело догнa и сахрани овде у породично гробље.
- Овај споменик подиже му отац Матија брат Новак
- мајка Стамена супруга Рајка.
- Писо Богосав Николић из Лисица[2]
Споменик Радосаву Пантелићу (†1914)
- У овај спомен уписује се син Јулкин
- РАДОСАВ
- који умре као вој. 2 бат. Дрин. Дивиз. на Сол. Фронту
- у својих 19 г. 1914 г.
- Спомен подигоше Миљко и Драгутин Пантелићи[2]
Споменик Браниславу Пантелићу (†1914)
- БРАНИСАВ ПАНТЕЛИЋ
- рођ. 1880.г. Бранећи своју домовину
- умро Првог св. рата у лагеру у Аустрији 1914.г.
- Спомену га супруга Станка и син Ратко
- синовац Љубиша и Љиљана у 1952. г.[2]
Споменик Ковачевићима – сину Јовану (†1914) и оцу Сретену (†1935)
- На овоме споменику показује два имена и то
- ЈОВАН КОВАЧЕВИЋ из Дучаловића
- рођ. 24 фебруара 1888 г. а погинуо као рез. Поручник
- 20 Новембра 1914 год. на положају Белановици.
- Овде је сахрањено тело Јовановог оца
- СРЕТЕН Ковачевић из Дучаловића
- рођ. 14 Децембра 1854
- Умро 12 јануара 1935 год.
- Овај спомен подигоше им
- Сретенов син Јанко и унук Андрија у 1947 год.
- (Изради Радомир Илић)[2]
Споменик Велимиру Павловићу (†1915)
- За вечиту успомену храброг ратника
- ВЕЛИМИРА Павловића
- каплара I ч. I б. 10 п.
- Услед ратних напора разболе се у својих 35 г. и умре
- 24 фебр. 1915 г. у Чачан. болници где је и сахрањен.
- Као храбар бијо је предложен за златну медаљу.
- Овај спомен подиже му брат Тодор и мајка Јања
- са жељом да се она овде сахрани.
- Јања поживе 85 год. а умре 1931[2]
Споменик Пантелији Терзићу (†1915)
- Приђи ближе роде мој те прочитај спомен мој
- труда свога не пожали што ћеш стати и читати
- и реците: Бог да прости нашег краброг ратоборца п.
- ПАНТЕЛИЈЕ Терзића из Дучаловића
- Бивши војник IIог позива 10 пук који поживи 41 годину.
- Разболе се на положају и пође својој кући на боловање
- и умре 25 Априла у 1915 год. Бог даму душу прости.
- Овај спомен подигоше му синови Алекса Светозар Милоје
- и супруга Стамена Терзић.[2]
Споменик Драгомиру Милосављевићу (†1915)
- Овде лежи тело младог ратника п.
- ДРАГОМИРА Милосављевића из Дучаловића
- вој. I чете I бат. XI п. који због ратниг напора
- разболе се од тифуса и умре 22-ој год. 18 Јула 1915 г.
- Овај спомен подиже му отац Миленко и сестра Будимирка[2]
Споменик Живојину Пантелићу (†1915)
- Овај споменик означава јуначку смрт почив.
- ЖИВОЈИНА Р. Пантелића из Дучаловића
- бивши храбри војник резерни Крушевачких трупа регрута,
- који у Српско Аустријском рату од напора преко Албаније,
- разболесе и умре у Елбасану 10 Новембра 1915. год.
- у 19 год. младости своје. Бог да му душу прости
- Овај споменик сину и себе за живота
- подиже Стојна Пантелић из Дучаловића[2]
Споменик Љубомиру Терзићу (†1916)
- Спомен овај показује име дична ратоборца
- ЉУБОМИРА Ф. Терзића из Дучаловића
- бившег војника 5 батерије 3 Артиљериског пука каобице
- који је поживијо 42. год. прешоје са војском
- разболи се и тамо на острву умро 10 Августа 191б. г.
- Бог да му душу прости.
- Спомен овај подижу му родитељи
- Филип и Круна Терзића из Дучаловића[2]
Споменик Милисаву Терзићу (†1916)
- За слободу браће моје која цвили
- и ја дадок млађан живот код Солуна роде мили.
- МИЛИСАВ Ф. Терзић
- рођен 1887 г. 1916. г. учитељ и резервни капета I класе
- Погинуо је на Солунском фронту као командир
- I чете I Батаљ. 10 пешадин. пука на положају Крива чука
- 31 Августа 1916. г. а сахрањен у селу Суботском,
- испод самог положаја.
- Онда када је слаба и уморна Србија
- морала примити готово сама поновну борбу
- и отпочети ослобађење своје отаџбине...
- Споменик овај подижу му родитељи
- Филип и Круна Терзићи из Дучаловића
- са жељом кад буду умрли дасе сахране овде[2]
Споменик Чедомиру Радојичићу (†1917)
- Овај спомен показује храброга ратоборца
- ЧЕДОМИРА Љ. Радојичића из Дучаловића
- Бивши Артиљерац Бр... ог пука I позива.
- Поживи 35 г. Све напоре ратне издржао
- 1912. г. до 26 априла 1917. г.
- И те године погибе на Вертекопу
- од Аустро-Немаца и Бугара.
- И тамо је сахрањен Слава му Вијеки Амин
- Спомен подиже му отац Вуко и маћеха Сава:
- Овде су његово 2 деце ЉУБИНКА од 6. г. умре 1918 г.
- НИКОЛИЈА од 1.г. умре 1915 г.[2]
Споменик Чедомиру Пантелићу (†1918)
- Пред овим спомеником упокојеног свога брата
- сахрањено је тело пок.
- ЧЕДОМИРА Пантелића из Дучаловића
- дугогодишњег народног посланика,
- као и председника општине Дучаловачке
- који часно поживи 70. г. умре 28 марта 1918
- Спомен овај обновише му синови Јован и Аксентије
- и унук Радош[2]
Споменик Радомиру Пантелићу (†1918)
- Овде је
- РАДОМИР Пантелић из Дучаловића
- Бив. вој. I ч. I Б. 10 п. II п.
- Разболе се у Српско Бугарском рату,
- и умре у Чачан. болници 29 јуна 1918 г.
- Радомир је живео 33 г.
- Спомен подиже му отац ... мати Марица
- и син Светозар[2]
Споменик Митру Ковачевићу (†1918)
- МИТАР КОВАЧЕВИЋ из Дучаловића
- вој. телеграф. одељења у 23 г. младости
- разболе се од ратних напора у наступању
- на Солунск. фронта и умре у Скопљу
- 6 окт. 1918 г. Ту је и сахрањен.
- Спомену га отац Милан.[2]
Споменик Максиму Пантелићу (†1918)
- Овде почива упокојени р:Б:
- МАКСИМ М. Пантелић из Дучаловића
- који часно и поштено поживи 80 год.
- а умре 28 ог децембра у 1918 год...
- Овај спомен подигоше му син Миливоје
- супруга Криста и унуци...
- Писа Тих. Драг. Петронијевић из Лисица.[2]
Споменик Живани Пантелић (†1922)
- ЖИВАНА 2га супруга
- поч. Василија Пантелића из Дучаловића,
- поживи 64 год. Умре 2 Августа 1922 г.
- За дуго сећање овом тврдом стеном
- и обележише јој вечни дом
- њен благодарни усинак Марко и снаха Станка.
- Писа Обрад Оџић - Врнч.[2]
Споменик Јовану Пантелићу (†1928)
- ЈОВАН ПАНТЕЛИЋ из Дучаловића
- погибе несретним случајем на раду у Ибарској долини,
- место зв. Колање 16 Авг. 1928 г. Поживе 32 г.
- Спомен подиже му супруга Новка
- брат Аксентије и остала породица.[2]
Споменик Стајки Пантелић (†1928)
- Овде труне занавек СТАЈКА
- Iва супруга Марка Пантелића из Дучаловића
- која поживи као одлична и примерна домаћица 36 г.
- а умре 21 октобра 1928 г.
- Спомен подиже муж Марко и син Радиша у 1931 г.
- Поред своје мајке Стајке сахрањена су 2 њена сина
- БОРИША од 4 г. умро 26 маја 1928 г.
- СТАНИША од 2 г. умро 20 Јуна 1928 г.
- Изради Драгић Срдић Рошци[2]
Споменик Дмитри (†1944) и Кристини (†1944) Пантелић
- ДМИТРА Л. ПАНТЕЛИЋ
- рођена 6-V-1865. г.
- КРСТИНА рођена 5-1-1899. г.
- а погибише обе у својој кући од окупатора 5-ХII-1944 год.
- Спомен подиже мајци Дмитри синови:
- Љубисав Владисав и унуци
- а Крстини муж Љубисав,
- синови Јарослав и Драгослав.
- Слава им.[2]
Споменик браћи Пантелић - Милосаву (†1945) и Јевђенију (†1947)
- Младенац МИЛОСАВ
- син Радомира и Косане Ковачевића из Дучаловића
- живи 25 г. умро 8 Августа 1945 г.
- и брат ЈЕВЂЕНИЈЕ живи
- 24 год. Умро 3 Августа 1947 г.
- обадва у Југословен. Армије
- Ми повенусмо у младости као цвет
- и поздрављамо цео свет.
- Због отац мајко брате,
- вас срце боле све троје што остасте без нас двоје.
- Споменик подиже им отац Радомир
- мати Косана и брат Милисав 1947 г.[2]
Напомене
уреди- ^ Текст преписан директно са споменика.
Референце
уреди- ^ а б Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4.
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у ф х ц ч џ ш аа аб ав аг ад ађ ае аж аз аи ај ак ал аљ ам ан ањ ао ап ар ас ат аћ ау аф ах ац ач аџ аш ба бб бв бг бд бђ бе бж бз би бј Пантелић, Драгомир (1995). Камена хроника Дучаловића. Чачак: Месна заједница Дучаловићи; Графика ЈУРЕШ.
Литература
уреди- Надгробни споменици Драгачева : каталог измештених и заштићених драгачевских надгробних споменика у Гучи. Краљево: Завод за заштиту споменика културе Краљево. 1984.
- Маринковић, Радован М (1985). Драгачевски занати и занимања. Чачак: Литопапир.
- Николић, Радојко (1989). Каменорезац Радосав Чикириз. Горњи Милановац: Дечје новине. ISBN 86-367-0306-9.
- Дудић, Никола (1995). Стара гробља и надгробни белези у Србији. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе; Просвета. ISBN 978-86-80879-07-9.
- Пантелић, Драгомир (1995). Камена хроника Дучаловића. Чачак: Месна заједница Дучаловићи; Графика ЈУРЕШ.
- Николић, Радојко (1998). Каменописци народног образа : каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: Литопапир.
- Драгачево : насеља, порекло становништва, обичаји. Београд: Службени гласник : САНУ. 2010. ISBN 978-86-519-0718-3.
- Маринковић, Радован М.; Маринковић, Зоран (2010). Писци из Драгачева : [лексикон]. Гуча: Библиотека Општине Лучани. ISBN 978-86-88197-01-4.
- Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4.
- Славковић, Јовиша М. (2017). Становништво Драгачева. Гуча: Библиотека општине Лучани. ISBN 978-86-88197-29-8.
- Николић, Радојко (2018). Камена књига предака: о натписима са надгробних споменика западне Србије (PDF) (2. допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2.