Еротославија
Еротославија: преображења Ероса у словенским књижевностима је књига српског фолклористе и проучаваоца књижевности Дејана Ајдачића. Књигу је 2013. године издала издавачка кућа "Албатрос плус" у "Библиотеци Албатрос" бр. 162. У књизи је објављено 22 текста, од којих је шест објављено први пут. Приказ ове књиге објавили су Михајло Пантић[1] и Јелена Марићевић.[2]
| Еротославија: преображења Ероса у словенским књижевностима | |
|---|---|
| Аутор | Дејан Ајдачић |
| Земља |  Србија |
| Језик | српски |
| Жанр / врста дела | наука, културна антропологија, филологија, |
| Издавање | |
| Издавач | Албатрос плус |
| Датум | 2013. |
| Тип медија | тврдо |
| Класификација | |
| ISBN ? | 978-86-6081-110-5 |
Садржај уреди
Садржај књиге Еротославија:[3]
- Премудри Соломон и жене у фолклору балканских Словена
Са елементиме представа из „Старог завета“ и „Талмуда“, хришћанских апокрифа и мотива усмене традиције Срби, Македонци и Бугарки су приказивали премудрог Соломона како се надмеће у мудрости са сестром, доказује мајци да су жене непостојанији пол, а као женскароша надмудрују га верне супруге. Најмудријем међу мудрима памет не помаже да изгради складне односе са женама.
- Називи неверне жене у словенској епици – упоредно истраживање формула
У епским песмама о неверној жени Срба, Бугара, Македонаца и Руса се посматрају називи неверности. У архаичким руским билинама нема формулативно устаљених назива неверне жене, док се и психолошки и историјски развијеним песмама јужних Словена о Грујовици, Момчиловици и др. такви називи са моралном осудом појављују.
- Женски етностереотипови балканских Словена
У епским народним песамама Хришћана и Муслимана на Балкану није важило начело да је своје боље од туђег, јер су жене Другог биле велико искушење у граничним крајевима, где су се вероисповести додиривале. Отмица девојке или жене уз превођење у своју веру је слављена као јуначки подвиг, док је у варијантама o спреченим отмицама величана одбрана части.
- О смешном и о иморализму у еротским причама
Еротске шаљиве приче јужних Словена, Руса и Пољака се анализирају са становишта заплета и односа актера: варање наивних и приглупих, авантуре похотних и др. Указује се на моралне ставове казивача у еротским усменим причама – на моралистичко оправдавање освете у еротским подругачицама и крајњи иморализам.
- Типови љубави у ренесансној поезији Дубровника
Дубровачки песници епохе ренесансе су се угледали на Петраку и његове италијанске подражаваоце. У овој поезији преплићу се следећи типови љубави: љубав усавршавања (жена је као анђео, оличење савршенства и лепоте), љубави болест са страдањима заљубљеног меланхоличног љубавника, љубав служење отменог удвачара, љубав лов и љубав уживање. Истиче се динамика односа наведених типова љубави.
- Петраркин сонет „Benedetto sia 'l giorno...“ у препевима дубровачких петраркиста
Петраркин сонет у старој хрватској књижевности није превођен у форми сонета. Анализирају се мотиви и идеје Петраркиних стихова из сонета „Benedetto sia 'l giorno...“ са препевима и прерадама дубровачких песника ренесансе.
- Вила љубавница у књижевности српског романтизма
Српски романтичари су виле представљали као бића која привлаче мушкарце. Наводе се и анализирају стихови Симе Милутиновића, Јована Суботића, Драгутина Илића, Павле Поповића Шапчанина, Лазе Костића. Иако песници користе фолклорне мотиве, они ретко посежу за сижеима балада са кобним завршетком.
- Трагедија разапете љубави „Максим Црнојевић“ Лазе Костића
Лаза Костић је за основу своје младалачке трагедије „Максим Црнојевић“ изабрао у ученој Европи познату српску народну песму „Женидба Максима Црнојевића“, са темом преваре, лепоте и ружноће и шекспировским страстима. Костић је једноставном заплету старца Милије додао нове ликове и сложене паралелне радње. Лаза Костић је желео да својом драмом испева химну побратимству, али је радња разрешена „водвиљски“ са патетичким опроштајима.
- Пољакиње и заљубљени руски официри у два пољска романа
Указује се на историјске оквире разлоге сучељености Пољака и Руса после распарчавања Пољске и гушења устанака Пољака. Описују се и анализирају љубавни и породични односи књижевних ликова официра Руса и Пољакиња у романима: „Москаљ“ Јузефа Игнаци Крашевског, објављеном под псеудонимимом Болеславита (1865) и „Лепота живота“ Стефана Жеромског (1912).
- Београдски надреализам и љубав
Указује се на особене представе о љубави и телу у преднадреалистичкој поезији са спојем експресионизма и неоромантизма Марка Ристића и Александра Вуча. Утицај француских надреалиста огледа се у фрагментима текстова о љубави са противљењем грађанском моралу. Склоност ка ирационалном и подсвесном дотиче у аутоматским текстовима и стиховима у којима се преплићу симболи подводног или подземног света. Текст је написан крајем 80-их година 20. века
- Инфантилизам и љубав у „Фердидуркеу“ Витолда Гомбровича
Љубавни пориви нису плод само чежње, већ их могу обликовати и особе посредници. У роману „Фердидурке“ Пољака Витолда Гомбровича посредовање у љубавним односима се разматра као однос зрелих и незрелих кроз поступке и речи похотног професора и савременог дечка које привлачи неискусна пансионаткиња. Пољски писац у промишљању односа старих и младих, уз иронију разоткрива односе инфантилизма и љубави.
- Уздржавање од љубави и разблудност у прози Шевчука и Домонтовича
У два украјинска романа јунаци након уздржавања од љубави откривају своју разблудност. У роману Валерија Шевчука „Бес плоти“ путујући монах који није искусио телесну љубав пристаје да из разблудне девојке изгони беса плоти. У делу „Доктор Серафикус“ В. Домонтович приказује филолога аскетски усмереног само на науку, али он открива и своју страсну природу.
- Еротско у прози Новака Килибарде
Међу ликовима приповедака о романа „Црногорска хроника“ Новака Килибарде налази се и много жена и девојака из каменитих крајева Херцеговине и Црне горе који се препуштају жудњи, али и оних који бране своју част. Указује се на називе еротских радњи и полних органа, називе лаких жена. Највећу пажњу Килибардиних казивача из народа привлаче ванбрачни односи, а о брачној еротици се прича када је нечим нарушен ред, у случају прељубе или када супруг не може да обавља супружанске дужности.
- Трећи и завођење у Кундериним „Смешним љубавима“
Пажња је усмерена на три приче из збирке „Смешне љубави“ чешког писца Милана Кундере и пишчева расуђивања о улози искусних саветодаваца и посредника у љубавним односима. Несигурни млади мушкарац се диви искусном заводнику и као шегрт следи препоруке „мајстора“ и остварује брзи успех, али бива и жртва доконих колега.
- Иронија и љубав
Иронија уз исмевање показује распрснуту целовитост света са становишта надмоћног познавања људског. Али Свевидеће око ироније је и узнемирено немогућношћу да човек усклади своје љубавне жеље и стварност. Иронијски приповедач приказује немогућност потпуне љубави као неузајамност, као јаз између заноса заљубљеног и равнодушности онога ко не воли. Друштвено обликовање пожељне љубави уводи надиндивидуалну (моралистичку, трговинску или хедонистичку) редукцију љубави. Иронија прилази љубави као личној, друштвеној и биолошкој појави, али сама указује на многоликост љубави, њену неухватљивост и необузданост.
- Жене истока у потрази за благостањем
У раду се указује на некада велики јаз између богатог капиталистичког Запада и сиромашног социјалистичког Истога, који је постао очигледан са поразом комуниста. Та разлика је навела одважне и лепе жене да у богатијем свету потраже благостање. Анализирају се дела украјинских писаца Јурија Андруховича, Владимира Јешкиљева, Евгеније Кононенко који на различите начине приказују ову потрагу..
- Пољски папучић и распусна Вјера (Томаш Јаструн)
У причи „Кармин гаћице“ из збирке „Врели лед“ пољског приповедача Томаша Јаструна приказује се брачно неверство директора провинцијалног дома културе и његове службенице и супругино откривање изгубљених гаћица кармин боје у дому. Анализирају се хуморни начин приказивања стереотипа Пољака и Рускиња.
- Поплава еротизације у словенским књижевностима крајем 20. века
Са нестанком идеолошких забрана јавног говора о сексу у словенским културама постстоцијалистичког периода се расте интерес за еротику и порнографију у књижевности. Набрајају се дела која илуструју еротизацију у словенским књижевностима.
- Фантастичка преображења тела у еротској прози савремених словенских аутора
Као типови еротске фантастике у књижевности предлажу се прикази телесне љубави: несродних (људских и нељудских) бића, прикази љубави у чудесним времепросторима и прикази осамостаљених, персонализованих полних органа. Разматрају се еротски мотиви у роману Јурија Виничука, Јовице Аћина, Томаша Јаструна, Линор Горалик и Сергеја Кузњецова.
- Еротско тело и свакодневица у прози савремених словенских аутора
У раду се анализира представљање еротског тела у прози савремених словенских писаца Милка Валента, Љубице Арсић, Оксане Забужко, Владимира Сорокина и Томаша Јаструна – у приповедању о првим искуствима неискусних, приказивању пожељног и реалног тела, те тела у покрету. Испитују се начини наративног и метафоричког представљања тела у контексту духа времена и еротизације свакодневног живота.
- Љубав будућности у делима словенске фантастике
Наводе се и анализирају књижевне представе о љубави и еротици будућности у књигама низа писаца. Указује се на домишљења о доживљају љубави код особа које ће имати телепатске моћи, на анатомске, физиолошке и психолошке аспекте тела друкчијег тела људи у будућности. Еротска искуства, по неким делима, биће проширена помоћу наркотичких и фармаколошких средстава. Социјални аспекти промене односа према љубави у делима словенских писаца тичу се контроле или ограничавања потреба. Посебно су размотрене представе о љубави будућности у виртуелном свету где је незаобилазно питање умноженог идентитета у киберфантастици. Питање Другог у љубави тиче се и љубави са бићима других светова.
- Модификатори еротског тела у словенској футурофантастици
Валериј Подорога пише да је представа о телу целовита, док само тело то није. Без анализе књижевних дела, уз помене мотива Станислава Лема, Маћеја Паровског, Горалик и Кузњецова, указује се на представе људског тела као сексуалне машине или механизма. Као правци модификације природног тела у делима писаца футурофантастике се указују дестимулирање (умањивање) или стимулирање (исцрпљивање) сексуалне жеље ради контроле социјалних односа, дестимулирање ради ограничења агресивних нагона (Лем).
Преводи уреди
Кијевски издавач Tempora је објавио украјинско издање књиге под насловом "Еротославія: Перетворення Ероса у слов’янських літературах" 2015. године. Књигу је превела Вероника Јармак. На промоцији украјинског издања књиге 23. јуна 2015. у кијевској књижари "Је" говорили су Тамара Гундорова, Павло Михед и Олена Дзјуба-Погребњак. Превод књиге на пољски језик је 2019. објавило Издавачко предузеже Универзитета у Лођу под наскловом "ErotoSlavia: O miłości i erotyce w literaturach słowiańskich". Текстове из књиге су превели Милан Пупезин, Милош Валигурски, Евелина Хаћа и Томаш Квока.
Референце уреди
- ^ Пантић, Михајло (20. 7. 2013). „Писма из Еротославије”. Политика.
- ^ Марићевић, Јелена (2014). „У Слав(иј)у Ероса!”. Свеске. 113.
- ^ Ајдачић, Дејан. Еротославија : преображења Ероса у словенским књижевностима. Београд : Албатрос Плус, 2013. ISBN 978-86-6081-110-5.