Еупнеја
Еупнеја (лат. eupnea) је тихо, неусиљено, мирно или нормално дисање, са 12 до 16 удисаја у минути. Број удисаја је већи код деце а мањи у одрсалих, старијих особа. Однос између нормалног дисања и срчаног циклуса је 1:4, и константан је код сваке особе. При нормалном дисању вентилација плућа је око 500 ml у миру.[1]
Основне информације уреди
Дисање је критично, сложено и високо интегрисано понашање. Нормално ритмичко дисање, које се такође назива еупнеја, испресецано је различитим понашањима везаним за дисање. Респираторне неуронске мреже код кичмењака у стању су да генеришу различите ритмичке обрасце ин виво, што доводи до биолошке разноликости еупнеичних образаца, као и до животно опасних диспнеичних образаца.
Уздисање је једно од таквих понашања, неопходно за одржавање ефикасне размене гасова спречавањем постепеног колапса алвеола у плућима, познатог као ателектаза. Критичан за стварање и уздисања и еупнеичног дисања је регион медуле познат као пре Ботзингеров комплекс.
Неуробиолошки механизми еупнеје уреди
Еупнеја се најбоље посматра као скуп респираторних стратегија које спречавају потенцијалну диспнеју, а главни (а можда и једини) критеријум за дефиницију је да еупнеја омогућава преживљавање. Специфични критеријуми се затим могу извести из физиолошке идентификације неуробиолошких механизама који леже у основи идентификованих диспнеичних образаца, преувеличавањем (про-диспнеични механизми) или њиховим потискивањем (анти-диспнеични механизми).[2]
Пошто је еупнејаа витална и једна од главних мета еволуционог притиска, сматра се да је идентификација неуронских система повезаних са диспнејом важна за разумевање нормалне биолошке организације респираторног неуронског система.[2]
Карактеристике нормалног (еупнојичног) и патолошког дисања уреди
| Параметар | Нормално дисање | Патолошко дисање |
|---|---|---|
| Фреквенција | 12-16/минути | Брадипнеја, тахипнеја, апнеја |
| Ритам | Уједначен | Изражено неправилно |
| Дубина | Уједначена | Површно, продубљено, плитко |
| Чујност | Тихо | Свирање, стридор, стругање, нечујно |
Фреквенција нормалног дисања уреди
| Старост | Удисаја у минути |
|---|---|
| Новорођена деца[3] | |
| Одојчад[3] (0 - 1 год.) | |
| Предшколска деца[3] (1 - 6 год.) | |
| Школска деца[3] (у пубертету) | |
| Адолесценти | |
| Одрасли људи | (просечно 12 - 16) |
| Одрасли у току тешког физичког рада или бављења спортом |
|
| Врхунски спортисти [4] |
Види још уреди
Извори уреди
- ^ Ristić M. Klinička propedevtika, Zavod za uđžbenike Beograd 1990
- ^ а б Champagnat, Jean (2003). „What is Eupnea”. Respiratory Physiology & Neurobiology. 139 (1): 91—95. ISSN 1569-9048. doi:10.1016/s1569-9048(03)00192-7.
- ^ а б в г „Frequenza respiratoria da 0 a 16 anni”. Архивирано из оригинала 15. 09. 2010. г. Приступљено 27. 02. 2011.
- ^ McArdle 2007, стр. 270–271.
Литература уреди
- McArdle, William D. (2007). Exercise Physiology: Energy, Nutrition, and Human Performance. Lippincott Williams & Wilkins. ISBN 978-0-7817-4990-9.
- Stedman's (2006). Medical Dictionary. Baltimore, Maryland: Lippincott Williams & Wilkins. ISBN 978-0-7817-6391-2.
- Arthur C. Guyton Medicinska fiziologija, Medicinska knjiga-Beograd-Zagreb 1990
- Armstrong, H. G. (1943). Principles and Practice of Aviation Medicine (Second ed.). Baltimore,: The Williams & Wilkins Company.
Спољашње везе уреди
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
