Иво Папазов
Иво Папазов (Крџали, 16. фебруар 1952) бугарски је кларинетиста и музичар.
Иво Папазов | |
|---|---|
 | |
| Пуно име | Ибрјам Хапазов |
| Датум рођења | 16. фебруар 1952. |
| Место рођења | Крџали, НР Бугарска |
Биографија уреди
Почео је да свира кларинет још као дете. Завршио је Техничку школу у родном Крџалију. Први оркестар је основао 1974. године, али је био познат по оркестру „Тракија”, основаном 1978. године. Постао је познат по својој виртуозности и на међународној сцени.
Крајем 1980-их успео је да потпише уговор с британском музичком кућом Ханибал Рекордс, с којом је издао два албума с мешавином разних музичких праваца попут џеза, тракијске фолк музике, као и ромске и турске музике. Његов први албум носи назив „Пут Орфеја” (Пътуването на Орфей).[1]
Од краја 1989. године, Папазов је свирао широм света у сарадњи са најбољим џез музичарима и на неколико континената. Познат је по надимку Ибрјама (буг. Ибряма), право име му је Ибрјам Хапазов и ромског је порекла.
Живи у месту Богомилово, Старозагорска област.
Награде и признања уреди
„Јединствени геније кларинета.”
— лист Индепендент описује Папазова[2]
- Године 2005. освојио је награду публике на престижном World Music на Радију 3 британског ББС-ија и посветио је својим сународницима.[3][4] Исте године постао је промотер Бугарске за први комерцијални спот, који се приказивао на телевизијском каналу Јуроњуз и где је изведена његова композиција „Носталгија”.
- Изабран је за почасног доктора СУБИТ-а (Универзитет библиотекарства и информатике, 21. децембар 2005)[5]
- Године 2005. добио је титулу почасног грађанина Старе Загоре.[1]
- У новембру 2015. године награђен је годишњим наградама за допринос бугарском фолклору и његовој популаризацији — плакетом 100 година од рођења Бориса Машалова и плакетом 120 година од рођења Ђурђе Пинџурове.[6]
Дискографија уреди
Албуми са оркестром Тракија уреди
- „Orpheus Ascending“ (1989)
- „Balkanology“ (1991)
- „Панаир / Fairground“ (2003)
- „Каварненски буенек“ (2006)
Самостални албуми уреди
- „Together Again: Legends of Bulgarian Wedding Music“ (2005), са Јуријем Јанаковим, Салифом Алијем и Нешком Нешевим
- „Танцът на Сокола“ (2008)[7]
Референце уреди
- ^ а б „Иво Папазов – Ибряма става на 60 години“, в. „Дневник“, 16 февруари 2012 г.
- ^ Michael Church, „Album: Ivo Papasov, Dance of the Falcon (World Village)“, „Independent“, 10. 8. 2008. (језик: енглески)
- ^ „Иво Папазов е №1, реши публиката на Би Би Си“, Vesti.bg, 7. март 2005 г.
- ^ Garth Cartwright, Статия за Папазов от Радио3 на Би Би Си (језик: енглески)
- ^ Почетни доктори на Бургаския свободен университет, сайт на УниБИТ.
- ^ „Наградиха Иво Папазов за цялостен принос“, в. „Старозагорски новини“, 1 декември 2015 г.
- ^ „Иво Папазов-Ибряма представя „Танцът на Сокола“, Dir.bg
Литература уреди
- Иво Папазов – Ибряма, портрет в електронното списание за туризъм и култура BTourism
- Матей Бонев, „Иво Папазов чакал своята Мария 18 години“, в. „Стандарт“, 12. 5. 2000.
- Григор Николов, „Иво Папазов битува в равнината, а твори в Балкана“, в. „Сега“, 27. март 2004.
- „Иво Папазов-Ибряма: Циганите ще съхранят българския фолклор“, интервю на Цветана Царева, сп. „Тема“, бр. 2 (170), 17 – 23 януари 2005.
- „Иво Папазов-Ибряма: Музиката иска мозък, сърце и пръсти“, интервю на Виолета Цветкова, в. „Новинар“, 19. март 2005
- „Иво Папазов–Ибряма: На сватбите станах като робот“, интервю на Милена Бойкова-Терзийска, в. „Новинар“, 24 октомври 2008.
- „Папазов: С тия данъчни проверки не вдигат големи сватби“, интервю на Ваньо Стоилов, в. „24 часа“, 27 февруари 2010
- „Иво Папазов-Ибряма: Главна роля“, интервю на Галина Ганева и Светлана Баталова, в. „168 часа“, 16. 6. 2011.
- „Ибряма: Имам още много неизсвирени мелодии“, интервю на Ваньо Стоилов, в. „24 часа“, 12 февруари 2012.
- „Иво Папазов – Ибряма: Кой съм аз да искам оставки“, интервю на Христо Христов, в. „Преса“, бр. 215 (566), 9. август 2013.
- Сайт на „Месечина мюзик“ Архивирано на сајту Wayback Machine (25. фебруар 2021)
- Страница на Иво Папазов в MySpace
Спољашње везе уреди
- Званични сајт Архивирано на сајту Wayback Machine (21. јун 2013)
